Kuburović: Nema otvorenih pitanja sa Mehanizmom u Hagu

Govoreći na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale (MMKT) u Hagu, Kuburović je ukazala da Srbija omogućava i haškom Tužilaštvu slobodan pristup svim dokazima, dokumentima, arhivama i svedocima.

U fokusu saradnje, kako je ukazala, jeste predmet protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, gde je Tužilaštvo MMKT u dva zahteva zatražilo 1.677 dokumenata na više hiljada strana.

Odgovarajući na zahtev, Srbija je od sudskog veća Mehanizma za tu dokumentaciju zatražila primenu zaštitnih mera, kao i za pripadnike službi bezbednosti koji treba da svedoče u tom postupku, a koje je već oslobodila od dužnosti čuvanja državne i službene tajne, navela je Kuburovićeva.

Tim povodom je članovima SB ukazala na problem arhive haškog tribunala i vraćanja dokumentacije Srbiji koja je u proteklih 20 godina dostavljena haškom tužilaštvu i tribunalu.

"Sudbina i način upotrebe arhiva Haškog tribunala povezano je i sa pitanjem formiranja informacionih centara u državama bivše Jugoslavije. Iako je Srbija prilikom posete predsednika Mehanizma Karmela Agijusa Beogradu, pokazala spremnost u vezi sa osnivanjem takvog centra, i odredila predstavnika mešovite radne grupe, koju bi pored srpske strane činili i predstavnici MKTJ (Tribunala) do danas ni posle dve urgencije nije dobila odgovor u vezi sa daljim koracima osnivanja Centra", rekla je ministarka.

"Spremnost Srbije da preuzme slučaj dvoje radikala" 

Kada je u pitanju predmet protiv dvoje radikala, Petra Jojića i Vjerice Radete, koji haško tužilaštvo tereti za zastrašivanje svedoka u postupku protiv Vojislava Šešelja, Kuburovićeva je ponovila da postoji potpuna spremnost Srbije da preuzme taj slučaj od Mehanizma, napominjući da je u interesu Srbije da ga procesuira.

Ministarka pravde je članove SB uputila da Srbija neprekidno radi na unapređenju svog nacionalnog pravosudnog sistema, ukazujući da je Vlada 2016. godine usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina dajući punu podršku svim sudskim i izvršnim telima koje su uključene u istragu, kao i svim organizacijama koje nadziru i izveštavaju o ovim postupcima kao nezavisni posmatrači.

Podsetila je i da je u skladu sa Nacionalnom strategijom, Tužilaštvo za ratne zločine usvojilo "Tužilačku strategiju za istragu i gonjenje ratnih zločina", 4. aprila ove godine.

U cilju podizanja kapaciteta tužilaštva, nedavno je izabran još jedan zamenik tužioca za ratne zločine, a izbor za još dva će se završiti u narednih mesec dana.

Ona je najavila i da će se u saradnji Pravosudne akademije i haškog tužilaštva sprovoditi unapređene obuke za tužioce i sudije povodom istraga i suđenja ratnih zločina, kao i zaštite žrtva i svedoka.

"Priština odbija saradnju sa Beogradom" 

Osvrćući se na deo izveštaja Tužioca Mehanizma Serža Bramerca, u kojem je pozdravio broj rešenih predmeta u Hrvatskoj od kojih je najveći broj procesuiran u odsustvu okrivljenih, Kuburovićeva je zapitala "da li i Srbija treba da primeni institut suđenja u odsustvu kako bi imala zadovoljavajući broj rešenih predmeta".

Što se tiče konstatacije haškog tužioca da "Srbija ne procesuira svoje visokorangirane funkcionere", ministarka je rekla da je veliki broj njih već osuđen pred Haškim tribunalom, kao i da "praksa haškog suda kod oslobađanja okrivljenih lica svakako utiče na kriterijume i standarde kod progona od strane srpskih organa".

"Nemogućnost procesuiranja ratnih zločina počinjenih nad Srbima na području Kosova i Metohije direktna je posledica konstantnog odbijanja Prištine da sarađuje sa Beogradom i odgovori na zahteve Tužilaštva za ratne zločine, što je potvrđeno i u Izveštaju Tužioca", podsetila je ministarka pravde.

Ona je izrazila očekivanje da će Mehanizam preostale predmete (ponavljanje sudenja Stanišiću i Simatoviću i dva u fazi žalbe - protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića), okončati u razumnom roku i da neće pratiti praksu Tribunala u pojedinim slučajevima gde su postupci trajali neprimereno dugo.

Članovina SB je naznačila da Srbija ostaje posvećena procesuiranju ratnih zločina bez obzira na nacionalnu pripadnost počinalaca najtežih krivičih dela protiv čovečnosti, ukazujući da uspeh u procesuiranju zavisi i od regionalne saradnje, koja je, kako je rekla, trenutno najitenzivnija sa BiH.

"Naglašavam da su srpski pravosudni organi priznali određene sudske presude iz Bosne i Hercegovine i da je došlo do preuzimanja krivičnog gonjenja u pojedinim predmetima, gde su bile ispunjene sve procesne pretpostavke", rekla je Kuburovićeva.

"Tokom 2017. i 2018. godine, presude sudova BiH su priznate u sedam slučajeva, a na osnovu njih su srpski sudovi izrekli kazne zatvora u ukupnom trajanju od 104 godine. Svi osuđeni su Srbi. Jedan predmet čiji postupak za priznanje presude je u toku (Novak Đukić) ne može se smatrati dovoljnim kako bi se osporila dobra saradnja sa BIH, kako je to navedeno u Izveštaju", napomenula je Kuburovićeva.

"Srbija će učiniti sve na polju pronalaženja nestalih" 

Kada je reč o saradnji sa Hrvatskom, ona je podsetila da su formirane Komisije, koje imaju zadatak imaju razmenu spiskova lica optuženih ili osuđenih za ratne zločine, kao i izradu bilateralnog ugovora o rešavanju pitanja procesuiranja ratnih zločina.

"Prva komisija je na sastanku 26. aprila razmenila spiskove i dogovorila modalitete buduće saradnje. Očekujemo da će i druga Komisija početi s radom tokom sledećeg meseca", rekla je Kuburovićeva, napominjući da je to bitan korak u rešavanju bilateralnih otvorenih pitanja.

Naglasila je i da će državni organi Srbije učiniti sve da se ostvari i vidljivi napredak u pronalaženju nestalih lica na prostoru Hrvatske, BiH i Kosova i Metohije, i rasvetljavanja njihovih sudbina, napominjući da na tome rade zajedno mešovite međuvladine komisije Srbije, Hrvatske i BiH.

Ona je ponovila inicijativu Srbije da SB osuđenima u Haškom tribunalu omogući služenje zatvorske kazne u zemljama njihovog porekla i izrazila spremnost države za pružanje garancija da će u slučaju njihovog upućivanja da nastave izdržavanje kazne u Srbiji, obezbediti sve mere i prihvatiti međunarodni nadzor.

To bi pomoglo da se postigne svrha kažnjavanja i resocijalizacije, što se, kako je rekla, ne postiže u slučajevima kada osuđene osobe služe kaznu zatvora u dalekim zemljama, jer u njima ne razumeju jezik niti imaju priliku za susret sa porodicama ili sa bliskim osobama.

Ukazala je i da neki osuđenici kazne služe u neadekvatnim uslovima i sa neadekvatnom zdravstvenom negom.

O tome, kako je rekla, svedoče i pisma (predsednika MMKT) Teodora Merona upućena estonskim vlastima, od kojih je poslednje upućeno početkom maja.

Na kraju je ponovila posvećenost Srbije u borbi protiv nekažnjivosti ratnih zločina što se, kako je navela, jasno vidi kroz ukupan broj i rang optuženih koji su procesuirani.

Bramerc i Meron: Presuda Karadžiću 2018, Mladiću 2020.

Žalbeni postupak u predmetu Radovana Karadžić trebalo bi da bude okončan do kraja godine, a u predmetu Ratka Mladića do kraja 2020, najavili su glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MIKT) Serž Bramerc i predsednik suda Teodor Meron pred Savetom bezbednosti UN.

"Posle izricanja drugostepene presude u predmetu Šešelj, preostala su samo tri predmeta. Predviđeno je da žalbeni postupak u predmetu Karadžić bude okončan do kraja 2018. godine, dok se za suđenje u predmetu Stanišić i Simatović i žalbeni postupak u predmetu Mladić očekuje da budu okončani do kraja 2020. Tada bi preostao samo eventualni žalbeni postupak u predmetu Stanišić i Simatović", rekao je Bramerc.

Govoreći o traganju za nestalim osobama u bivšoj Jugoslaviji, Bramerc je napomenuo da su mnogi akteri preuzeli inicijativu da pokrenu to pitanje s Tužilaštvom i da zatraže njegovu pomoć.

"Hitno su potrebni napori kako bi se ojačalo traganje za nestalim osobama. Deset hiljada porodica sa svih strana, još ne zna sudbinu svojih voljenih", istakao je Bramerc.

Naglasio je da Međunarodni komitet Crvenog krsta pokreće petogodišnju strategiju za podršku traganju za nestalim osobama, kao i da je Tužilaštvo opredeljeno za pružanje svake moguće pomoći.

On je, međutim, rekao da su "vlasti dale mnogo obećanja za podršku tom radu koja ostaju samo na papiru" i poručio da je "politička volja potrebna kako bi se stvorili uslovi da svedoci pristupe s informacijama".

"Potraga za nestalim osobama predstavlja humanitarni imperativ. Vreme je da političke vlasti preuzmu odgovornost za svoja obećanja i da pokažu hrabrost i ostave po strani sve druge faktore", poručio je Bramerc, navodi se u saopštenju MIKT.

O aktivnostima Mehanizma govorio je i predsednik Mehanizma Teodor Meron, koji je podsetio da je žalbeni pretres u predmetu Šešelj održan 13. decembra 2017, a drugostepena presuda 11. aprila ove godine.

Naveo je da je žalbeni pretres u predmetu Karadžić održan 23. i 24. aprila, a da je cilj da se postupak u predmetu okonča do decembra obe godine, znatno ranije nego što je prethodno planirano.

Ocenio je da postoji dobar napredak u drugim aktuelnim predmetima kao što su ponovno suđenje u slučaju Stanišić i Simatović, i dodao da su najave žalbi podnete u predmetu Mladić.

Meron, koji je danas podneo redovni šestomesečni izveštaj Savetu bezbednosti UN o radu tog suda, istakao je da je Mehanizam postao samostalan prvi put posle zatvaranja Tribunala za bivšu Jugoslaviju, a nakon što je preuzeo punu odgovornost za rezidualne funkcije MKSJ i MKSR.

On je ukazao da se Mehanizam suočava s neočekivanim izazovima bez presedana u vezi s ograničenjima resursa od početka godine.

Mehanizam je pomogao nedavno osnivanje Informativnog centra o MKSJ u Sarajevu i namerava da podrži slične inicijative u budućnosti, rekao je Meron.

Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija danas je predstavljen redovni Izveštaj o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MIKT), koji je nasledio Haški tribunal.