Rasprava o finansijskim zakonima, polemika o alternativnoj medicini

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja po platnim transkacijama omogućava da država preko NBS obezbedi sigurnost platnih transkacija u kojem građani imaju niže troškove.

"Ali i sigurnost da ni zbog čije nepažnje, namere ili bilo čega, neće doći do blokade platnog sistema", rekla je Tabaković u parlamentu odgovarajući poslanici DS Gordani Čomić šta donosi član 9. tog zakona.

Jorgovankja Tabaković je odbacila tvrdnje da je taj član Predloga zakona diskriminatorski.

Čomić je pitala da li bi po članu 9. značilo da bi sve međunarodne platne šeme bile primorane prvo da osnuju pravno lice u Srbiji, a zatim da dobiju licencu od NBS da bi se kvalifikovali kao operateri sistema platnog prometa, te da uspostave domaću infrastrukturu za autorizaciju, kliring i poravnanje.

"Ako to znači član 9. onda je pitanje, da li to umanjuje, uvećava, ostavlja istim sposobnost međuanrodnih platnih šema, posebno master kard i vize u nekoj ravnopravnoj utakmici u Srbiji za finansijske usluge", pitala je Čomić.

Tabaković odgovara da je to stvar koju NBS mora da uradi i da očekuje jednodušnu podršku svih poslanika.

"Jer koliko god da smo opozicioni poslanici, svi smo građani koji moraju da znaju da, kada 1.300 dinara prosečne transakcije plaćanja provučete master kardom, vi im platite 12 dinara, prema Vizi je to 8,2 dinara, a kada platite domaćom karticom to je 2,2 dinara", rekla je Tabaković.

Ona je objasnila da član 9. podrazumeva da se sve transakcije vezane za netiranje i konačan kliring i poravnanje za domaći platni promet na karticama, bilo domaćim ili stranim, obavlja u Srbiji. 

"Pitali su me da sam spremna da izdržim sve pritiske bankara. Ja na pritiske reagujem obrnuto srazmerno. Ono što sam ubeđena da je interes građana Srbije... Imam običaj da kažem - vernost sam spremna i životom da platim", rekla je Tabaković.

Objasnila je da se sada propisuje obavezu da se poravnanje za domaće transakcije obavlja u Srbiji pod nadzorom NBS i ostalih državnih organa što do sada nije bio slučaj, nezavisno da li se plaća stranim karticama koje su izdale domaće banke ili domaćom karticom koju su izdale domaće banke.

Kaže da se 97 odsto transkacija plaćanja karticama obavlja u zemlji i između domaćih klijenata, a da se samo tri odsto obavlja van, a da se kliring u 80 odsto slučajeva u pomentih 97 odsto vrši u inostranstvu.

Navodeći da se ove godine očekuje 2,6 milijardi evra imvesticija, guverner NBS je poručila da država vodi računa o investitorima koji zapošljavaju ljude, plaćaju porez i "obezbeđuju pun novčanik, pristojno pun frižider ili gorivo u automobilu".

Polemika o javnom dugu i alternativnoj medicini 

Reklamirajući povredu Poslovnika, poslanik na listi SNS Marijan Rističević pokazao je fotografiju na kojoj poslanice D JB Branka Stamenković i Ana Stevanović "bioenergijom leče Sašu Radulovića".

"Reiki. Ovde je Saša Radulović kome se pomoć ukazuje od lica koja nemaju licencu za to. Znači, to je nadri lečenje. (Radulović) je brzo bio smenjen i posledice su za njega bili duševni bolovi koji se leče Su Đok terapijama", rekao je Rističević.

Ne može biti na više mesta u isto vreme, ali uz Su Đok terapiju možete da budete u isto vreme na 14 mesta u 14 debelih firmi stečajni upravnik, da namirite sebe, svoju kumu i bližnje, dodao je Rističević.

Reagovala je Branka Stamenković iz DJB najpre rekavši da je Rističević zloupotrebio Poslovnik, a onda se osvrnula i na "terapiju".

"Prethodnom govorniku za tegobe od kojih on pati preporučujem terapiju akupunktura, ali isključivo vudu tipa", rekla je Stamenković.

Predsedavajući Vladimir Marinković pozvao je poslanike da ne raspravljaju o alternativnim vidovima medicine.

Bilo je reči i o javnom dugu Srbije, pa je tako poslanik SNS Veroljub Arsić optužio prethodnu vlast da u toj "igri brojeva nije bila iskrena prema građanima".

"Da li je javni dug samo ono što se država zvanično zadužila na tržištu kapitala ili je i javni dug ono što je država prihvatila kao obavezu, a nije obezbedila izvore finansiranja? To neće da kažu. To će da prećute. To im nije u interesu", rekao je Arsić.

Kaže da predstavnici bivše vlasti neće da kažu ni gde su potrošili 450 miliona evra od prodaje NIS-a, te da još uvek kriju "kao zmija noge" gde je potrošen novac od prodaje Mobtela. 

"Neće da kažu da je tih dve milijarde evra završilo u susednim zemljama i u zemljama bivše Jugoslavije. Najviše u Bugarskoj, jednim delom u Bosni, Sloveniji. To neće da kažu", rekao je Arsić.

Prema njegovim rečima, prethodna vlast je ostala dužna i oko 40 miliojardi dinara za subvencije poljoprivrednicima, a i to je, dodaje, javni dug. 

"Kada postave pitanje kako je javni dug narastao do fantastičnih 76 odsto neće da kažu da je 1,7 milijardi evra narastao dug na kredite koje su oni podizali u dolarima, na kursnim razlikama, i to će da prećute", rekao je Arsić.

Na otplate "njihovih kredita", aktuelna vlast je, kaže Arsić, postrošila četiri milijarde evra i zatekla je "iscrpljenu privredu na kolenima".

"Očekujem da se moje kolege koje predstavljaju bivši DOS makar jednom izvine građanima Srbije za sve što su im uradili dok su bili na vlasti. Možda će tada građani početi ozbiljnije da slušaju šta oni pričaju i možda će zbog jedne doze iskrenosti početi neko da im veruje", rekao je on.

Govoreći o predloženom setu finansijskih zakona, Arsić je kazao da oni određuju jasna pravila po kojima banke treba da funkcionišu, navodeći da su ta pravila u skaldu sa onima u Evropskoj uniji, kao i da će dati podstcicaj reformama u Srbiji.

Poslanica Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Dijana Vukomanović je negodovala jer zakone u parlamentu ne obrazlaže novi ministar finansija Siniša Mali, ocenjujući da je bila u pravu kada je rekla da će "Mali biti premijer".

"Jer da jeste ministar finansija, on bi danas bio ovde sa nama i raspravljao o zaduživanju Srbije. Verovatno nas gleda preko malih ekrana i verovatno je njegov tim odlučio da nije dobro da njegovo prvo pojavljivanje bude baš po ovom temi - zaduživanje", rekla je Vukomanović.

Vukomanović je kazala da se Srbija zadužuje 408 miliona, od čega je 84 odsto namenjeno za razvojne politike, javne rashode i javna preduzeća, a svega deset odsto je namenjeno za podršku finansijskim institucijama, a šest odsto za razvoj zdravstva.

Kritikovala je vlast kako do 2012. godine ne može da pokrene razvojnu politiku.

Poslanica SNS Aleksandra Tomić podsetila je da Mali tek formira svoj kabinet tako da nije mogao da dođe u skupštinu i dodala da su predlozi za ratifikacuju zajmova pripremljeni odavno. 

"Današnji zajmovi o kojima govorimo, upravo pokazuju namenu tih kredita koji treba da unaprede život građana Srbije", rekla je Tomić i dodala da javni dug ranije nije bio realno prikazivan zbog čega je "MMF otišao i nije hteo da razgovara sa Srbijom", a vratio se psle 2012. godine kada je dobio "dobrog političkog partnera vidu SNS i Aleksandra Vučića".

Govoreći o rezultatima NBS, Tomić je navela da danas imamo znatno povećanje devizinih rezervi, te da su referentne kamatne stope NBS nekada bile 11,75 odsto, a danas su tri odsto.

Zakoni o finansijskom obezbeđenju, prema njenim rečima, pokazuje da NBS po prvi put uvodi strože kriterijume za poslovanje banaka na tržištu.

"Mi smo imali prilike da čujemo da recimo banke nemaju pravo da naplaćuju naknade za zatvaranje računa. Banke to što rade, one to rade nezakonito. Svaki deponent ukoliko vidi da to pojedina banka radi, treba da presavije tabak i da obavesti NSB da bi mogla da reaguje", rekla je Tomić.

Kritike su stigle iz Demokratske stranke, pa je tako poslanik Radoslav Milojičić kazao da je SNS za 6,5 godina zadužio zemlju za 10 milijardi evra, da su smanjili plate i penzije...

"Zadužuju se 240 miliona evra za reformu javnih preduzeća jer tamo postavljaju svoje korumpirane kadrove SNS koji ne znaju da vode preduzeća i prave gubitke", rekao je Milojičić.