Parlament o setu finansijskih zakona

16.25 - Polemika Jorgovanke Tabaković i šefa poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića o zaštiti građana i profitu koje banke ostvaruju u Srbiji.

14.25 - Ministar za rad Zoran Đorđević poručio je u parlamentu da bi u naredne dve do tri godine preduzeća u Srbiji mogla potpuno elektronski da se registruju.

12.40 – Predlog zakona uređuje poslovanje sa platnim karticama u našoj zemlji prvi put na celovit i sveobuhvatan način, rekla je Tabakovićeva.

10.55 - Počela skupštinska sednica, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković obrazlaže predloge zakona iz oblasti finansija.

Ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević poručio je u parlamentu da bi u naredne dve do tri godine preduzeća u Srbiji mogla potpuno elektronski da se registruju.

"Da bi se od kuće klikom registrovale firme, promene sedišta, direktora, kao i drugih podataka, neophodno je da zažive i novi softveri koji će to omogućiti", rekao je Đorđević u parlamentu obrazlažući izmene Zakona o privrednim društvima.

Naveo je da su procene da će elektronska prijava registracije osnivanja biti jeftinija za 20 do 30 odsto u odnosu na takozvanu papirnu prijavu, navodeći da se time eliminišu i troškovi overe potpisa, koji su sada oko 430 dinara po potpisniku.

Govoreći o novinama koje donose izmene Zakona o privrednim društvima, Đorđević je ukazao prestanak važenja pojedinih odredaba propisa koje se odnose na obavezu upotreba pečata u poslovanju privrednih subjekata.

"Na ovaj način otklanja se još jedan nepotreban administrativni teret za privredne subjekte, jer je izrada i upotreba pečata nametala suvišnu administraciju", rekao je ministar.

Đorđević je rekao da je uveden i rok za isplatu dividende akcionerima, a to je šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, čime se, kaže, eliminiše mogućnost da se dividenda isplati akcionarima posle više godina, ili čak da se dividenda uopšte ne isplati.

"Čak 80 odsto plaćanja karticama građana obrađuje se u inostranstvu"

Od 97 procenata novčanih transakcija građana putem platnih kartica u zemlji, čak 80 procenata se obrađuje u inostranstvu u stranim platnim sistemima u koje država nema uvid niti nadzor nad njima, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Obrazlažući u Skupštini Srbije predložene izmene i dopune seta finansijskih zakona, kao i Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Tabakovićeva je navela da su u toku 2017. godine kartice bile najpopularniji način plaćanja u Srbiji i da je njihovom upotrebom realizovano 57 odsto ukupnog broja novčanih transakcija.

"Celokupna obrada transakcija se obavlja u inostranstvu u platnim sistemima u koje država nema nadzor i uvid. Predložili smo da se besplatno izdaju kartice za koje se obrada obavlja u platnom sistemu u Srbiji", rekla je guvernerka.

Istakla je da se radi o predlogu zakona koji uređuje poslovanje s platnim karticama u našoj zemlji prvi put na celovit i sveobuhvatan način.

Cilj je, kaže, da se podstakne rast bezgotovinskog plaćanja u Srbiji, kao i da se zaštite korisnici platnih kartica i poveća konkurentnost na tržištu.

Visoki troškovi pri korišćenju platnih kartica su jedan od razloga zašto značajan broj malih trgovaca nema POS terminale i ne prihvataju kartice, dodale je Tabakovićeva.

Tabakovićeva je odbacila primedbe poslanika opozicije da pojedini predlozi, izmene i dopune zakona nisu povezani i da ne treba da se glasa u o njima "u paketu".

Podsetila je da se o zakonima raspravljalo u PKS, u Udruženju banaka Srbije, kao i da su u raspravi o predlozima učestvovali predstavnici relevantnih institucija te da su urađene sveobuhvatne i detaljne analize efekata koji se tiču građana i privrednih subjekata vezano za zakone.

"Klijenti bez obaveze da plate usluge na koje nisu pristali"

Tabakovićeva je poručila u parlamentu da bankarski klijenti neće morati da plate usluge koje prilikom uzimanja kredita nisu naručili, poput nekih vrsta osiguranja, niti će banke smeti da im šalju reklame o svojim proizvodima putem SMS-a ili mejla ako nisu dobile izričit pristanak korisnika.

Obrazlažući u Skupštini Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, odnosno putem interneta, Tabakovićeva je navela da je broj građana Srbije koji su u 2017. obavljali internet plaćanja dostigao gotovo dva miliona, a broj onih koji su obavljali mobilna plaćanja prvi put premašio jedan milion.

To, kako je istakla, jasno ukazuje na trend digitalizacije društva u kojem banke prednjače, nudeći klijentima korišćenje brojnih usluga putem interneta i mobilnog bankarstva, što nameće potrebu unapređenja zaštite korisnika finansijskih usluga.

Cilj zakonskog predloga je da se "umanje rizici da će korisnik, zato što predstavnik finansijske institucije nije fizički prisutan u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, izabrati proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a zbog kojeg će se kajati dugi niz godina", objasnila je Tabaković.

Prema njenim rečima, ovim zakonom se detaljno uređuje i obaveza banke da pruži jasne i relevantne informacije u predugovornoj fazi i pri oglašavanju, pri čemu će teret dokazivanja da su takve informacije dostavljene biti na finansijskoj instituciji.

Reguliše se i pravo korisnika da odustane od ugovora u roku od 14 dana, pravo da raskine ugovor bez troškova kada finansijska institucija prekrši odredbe ovog zakona, kao i ništavost odredaba u ugovorima o tome da se korisnik odriče prava koja mu daje zakon.

"Ovim Zakonom se korisnici štite i od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu zatražili, budući da je izričito propisano da su oslobođeni od bilo kakve obaveze u slučaju usluga koje nisu naručene, kao što je, na primer, slučaj sa određenim vrstama osiguranja kod kojih korisnik uopšte i nije svestan da ima bilo kakve obaveze, niti je te usluge tražio", naglasila je guverner NBS.

Takođe, kako je dodala, da bi se sprečilo agresivno reklamiranje automatskim slanjem elektronske pošte ili na drugi sličan način, predviđeno je da je takav vid komunikacije moguć samo ako je korisnik prethodno izričito pristao na takvu komunikaciju.

"Međubankarske naknade za kartice biće ograničene na 0,2 odsto"

"Međubankarske naknade za transakcije koje se obavljaju platnim karticama biće ograničene na 0,2 odsto od vrednosti transakcije za debitne i na 0,3 procenta za kreditne kartice", rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"U prelaznom periodu od šest meseci, kako bi se banke prilagodile ovim uslovima, primenjivaće se ograničenje od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice", navela je Tabaković, obrazlažući u Skupštini Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. 

Guverner je objasnila da kada u prodavnici plaćamo račun karticom, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod tog trgovca (banka primalac) plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču (banka izdavalac).

U praksi, banka primalac prevaljuje tu naknadu na trgovce, preko trgovačke naknade, koji taj trošak ugrađuju u cenu robe i usluga, tako da u konačnom ishodu, ceh plaćaju potrošači. 

"Međubankarske naknade, koje propisuju internacionalni kartični sistemi za Srbiju su među najvišim u Evropi i trenutno iznose najmanje 0,9 do 1,0 odsto vrednosti transakcije, dok za pojedine kartične proizvode idu i do 2,0 procenta", rekla je Tabaković.

Drugim rečima, istakla je, građani Srbije indirektno plaćaju višestruko više međubankarske naknade od onih na tržištima EU, gde su ove naknade ograničene upravo na 0,2 odsto za debitne, odnosno 0,3 odsto za kreditne kartice.

"To ograničenje je u EU u 2016. godini dovelo do rasta broja POS terminala za 11,7 procenata, i povećanja broja transakcija karticama za 12,2 odsto. Slično očekujemo i kod nas", navela je guverner.

NBS, pored toga, ovim Predlogom zakona predviđa i obavezu banke da trgovcu kod kog postavlja POS terminal, nudi i obračunava trgovačke naknade pojedinačno za različite vrste i brendove platnih kartica, a ne zbirno kao do sada, što je omogućavalo da kartice s nižim troškovima subvencionišu upotrebu skupljih kartica. 

"Cilj ove norme je da trgovac bude upoznat s tim koje kartice mu generišu više troškove, a zakon će omogućiti trgovcima da prave izbor i da prihvataju samo one kartične proizvode koji nose niže troškove, a ne sve kartice, kako je danas slučaj", navela je Tabaković.

Zakonom će biti zabranjen i nedozvoljeni uticaj banke na trgovca.

"Banke i kartični sistemi plaćanja neće moći trgovcu da zabrane da usmeri potrošača na jeftinije kartice", rekla je guverner NBS.

Tabakovićeva Obradoviću: Da vam se predstavim...

Jorgovanka Tabaković polemisala je sa šefom poslaničke grupe Dveri Boškom Obradovićem između ostalog o zaštiti građana i profitu koje banke ostvaruju u Srbiji.

Obradović je rekao da je Tabaković posle šest godina "konačno shvatila" da postoje korisnici kojima banka bez potrebnih objašnjenja nudi određene proizvode, obavezuje ih ugovorima koji ne odgovaraju njihovim potrebama...
"Vi sad meni recite kako prosečan čovek da zaštiti svoj interes pred bankarskom mafijom koja ga pljačka", upitao je Obradović koji je rekao da ima pozitivnih stvari u predloženim zakonima.

Međutim, ukazao je da je bankarski sistem "kancerogen", a da se za takav problem kao rešenje nudi "flaster".

"Pa ne može flasterom gospođo Tabaković da se rešava problem kancera", rekao je on i upitao da li je tačno da su provizije na elektronsko plaćanje u Srbiji šest puta veće nego u EU, da li je tačno da postoji oko 500 različitih provizija na bankarske transkacije za privatna i pravna lica, kao i da li je tačno da su banke u prošloj gpodini u Srbiji ostvarile 500 miliona evra profita.

Obradović je tokom rasprave pomenuo i kredite indeksirane u švajcarskim francima.

"Da se ja vama predstavim, gospodine Obradoviću, ja sam guverner NBS, izabrana u ovom parlamentu od strane većine. Ponosni guverner NBS koji nije lobista. Kakav je to lobista koji je 5,3 milijarde vratio korisnicima na osnovu odluke NBS u 2015. godini", rekla je Tabaković.

Podsetila je centralna banka utvrdila jednostrano povećanje kamatnih stopa, a zatim to zabranila i naložila da se sredstva vrate.

"Koji je to guverner pre mene uradio, a da ne govorim o zaštiti korisnika gde građani sada imaju pravo da im banke obračunavaju rate u istom kursu, vrsti kursa po kojoj im je odoborena rata kredita", rekla je guverner.

Govoreći o profitima banaka, Tabaković je kazala da je 2017. godine u odnosu na 2016. godinu bio veći profit, a da je preko 100 miliona evra rezultat konsolidacije tržišnog spajanja banaka.

Šta donose novi zakoni o platnim uslugama i NBS

Građani će ubuduće, u slučaju da im neko ukrade ili zloupotrebi platnu karticu, odgovarati samo za iznos od 3.000 dinara, a svu odgovornost iznad tog iznosa snosiće banke koje će morati da im nadoknade gubitak, predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama.

Novim rešenjima odgovornost građana za neodobrenu platnu transakciju sa 15.000 dinara smanjuje se na 3.000 dinara, kako oni sa niskim primanjima ne bi, u slučaju zloupotrebe, snosili preveliki trošak i kako bi banke ponudile bolju zaštitu za korišćenje platnih instrumenata.

Građanima će biti omogućeno lakše poređenje naknada koje nude i naplaćuju različiti pružaoci platnih usluga, a na sajtu NBS biće dostupni svi podaci u vezi sa cenom platnih usluga na našem tržištu.

Banke će ubuduće imati obavezu da korisnicima najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom.

Biće olakšana promena banaka kod kojih građani i privreda imaju otvorene platne račune, tako da je dovoljno da se korisnik obrati novom pružaocu platnih usluga i ovlasti ga da izvrši prenos svih ili pojedinih platnih usluga od prethodnog ili da, ako tako želi korisnik, ugasi prethodni račun.

Time se, kako se navodi, daje podsticaj većoj konkurenciji između pružalaca platnih usluga u Srbiji.

Predlogom Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica predviđeno je smanjenje troškova prihvatanja platnih kartica što će omogućiti povećanje broja prodajnih mesta na kojima je moguće da građani platnom karticom plate robu i usluge.

Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem POS terminala pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

NBS je predložila da parlament usvoji i Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju kojim se stvaraju pretpostavke za dalje unapređenje finansijskog sistema i njegove infrastrukture, posebno u vezi s pravnom sigurnošću i nesmetanim izmirenjem obaveza učesnika na finansijskom tržištu.

Narodna banka Srbije će od 1. januara sledeće godine preuzeti deo nadležnosti Poreske uprave koje se odnose na izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu menjačkog i deviznog poslovanja, precizirano je izmenama i dopunama Zakona o NBS koje će biti na dnevnom redu sednice parlamenta koja počinje u petak, 1. juna.

NBS je navela da će od 1. januara preuzeti oko 60 zaposlenih koji obavljaju te poslove u Poreskoj upravi.

Izmenama i dopunama Zakona o NBS predviđeno je i ukidanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama kao posebne organizacione jedinice u NBS, a zaposleni bi nastavili da obavljaju poslove koje trenutno obavljaju.

Poslanici, između ostalog, raspravljaju o predlozima zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i o finansijskom obezbeđenju.

Na počektku zasedanja, poslanik SDS-a Marko Đurišić negodovao je zbog zajedničkog pretresa o predloženim tačkama, koje, kako kaže, nisu međusobno povezane.

"Tražim od vas da takav predlog ne stavljate na glasanje, jer nije u skladu sa Poslovnikom. Dezavuišete rad Skupštine objedinjavajući tačke koje ne mogu po Poslovniku da budu objedinjene", rekao je Đurišić.

Naveo je da je Savet Evrope kritikovao parlament, jer se zakoni donose po hitnom postupku.

Vlada Srbije poslala je u ponedeljak predloge da o njima raspravljamo danas, a "virusom vlade" je zaražena i Narodna banka Srbije koja je predloge poslala 22. maja 2018. godine, rekao je Đurišić.

Odbacujući kritike da se u parlamentu ne radi transparentno, predsednica Skupštine Maja Gojković pozvala se na izveštaj Interparlamentarne unije u kome se navodi da je srpski parlament izabran za najbolji primer prakse upravo kada je reč o transparentnosti.

"Uvažavam mišljenje Saveta Evrope. Učinićemo sve da sledeći izveštaj bude još bolji nego što je ovaj, ali treba imati u vidu i izveštaj Interparlamentarne unije. Imamo dva oprečna mišljenja, a trudićemo se da oba budu jednako dobra po naš parlament", rekla je Gojkovićeva.

Na dnevnom redu su još i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje je takođe podnela NBS.

Narodna skupština razmatraće i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Pored toga, razmatraće se i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koje je podnela Vlada Srbije.

Narodni poslanici razmatraće i Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.