Šta se predviđa predlogom novog statuta "Trepče"

"Trepča" je registrovana kao jedno preduzeće, ali u okviru kombinata funkcionišu potpuno dva nezavisna dela – "Trepča sever" kojim upravljaju Srbi i "Trepča jug" koji kontrolišu Albanci. Ako kosovska skupština usvoji novi statut "Trepča" a. d. imaće tri poslovne jedinice – Metalurgiju olova, Metalurgiju cinka i Hemijsku industriju. Za Srbe u kombinatu to je nastavak opstrukcije njihovog rada, jer im već pet meseci privremene kosovske institucije blokiraju izvoz.

"Pompa koja je juče priređena u Prištini u vladi Kosova, izjave da je usvajanje predloga statuta istorijska prekretnica za Kosovo, po nama nemaju nikakvu realnu osnovu. Radi se o političkom cilju, a nikako o ekonomskom. Neverovatna i čudna zabrana našeg izvoza i sprečavnje svih ekonomskih, proizvodnih i privrednih aktivnosti 'Trepče sever', najbolje govori u prilog tome", kaže Jovan Dimkić, generalni direktor "Trepče sever".

Predstavnici Srpske liste u kosovskoj skupštini kažu da se to pitanje mora rešavati u okviru Briselskog dijaloga. Niko od Srba, ističu, nije konsultovan u pripremi tog statuta koji se oslanja na zakon o "Trepči" iz 2016. godine, a koji je Beograd odbacio.

"Ovo je još jedan primer u nizu kako Priština vrši preko svojih institucija državnopravno nasilje nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Ono što nas plaši i razočarava jeste to ćutanje međunarodne zajednice na tako jednostrane poteze. Ono što je univerzalno pravo u svim evropskim zemljama, a to je poštovanje prava svojine, a kad su u pitanju Srbi na KiM ono ne važi", navodi Igor Simić, poslanik Srpske liste.

U kombinatu radi 3.000 Srba, pa im je "Trepča" najvažnija za opstanak na tim prostorima. Opšte je mišljenje da Albanci novim statutom žele da ostvare apsolutnu kontrolu nad kombinatom.

"Mislim da oni u ovom momentu imaju podršku stranih mentora koji već znaju šta će da rade sa 'Trepčom' i da je to jedno prolazno i neophodno rešenje da kosovska strana dođe u posed 'Trepče'. A onda ili kroz zakup ili kroz promenu vlasništva ili na neki treći način, svejedno kakav, uvek je na štetu srpske strane", objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Podsetimo, prva eksploatacija na tom prostoru počela je još 1930. godine. Posle Drugog svetskog rata osnovan je Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cika "Trepča". Od devedesetih nema ni istraživanja, ni investicija. Procenjuje se da su rezerve rude olova i cinka ogromne, oko 29 miliona tona.