Usvojen predlog o formiranju Komisije za istragu posledica bombradovanja

Narodni poslanici su usvojili predlog o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu.

Za predlog predsednice parlamenta Maje Gojković, glasalo je 156 poslanika, niko nije bio protiv niti sa uzdržao od glasanja, dok jedan poslanik nije glasao.

Predsednik Komisije će biti poslanik SNS-a i predsednik Odbora za zdravlje Darko Laketić, a zadatak Komisije je da sagleda sve činjenice i okolnosti u vezi sa posledicama NATO bombardovanja 1999. godine, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.

Među prvim zadacima Komisije biće preciziranje lokacija na koje su bačeni projektili sa osiromašenim uranijumom, a paralelno će istraživati podatke iz zdravstvenih ustanova.

Na prvoj konstitutivnoj sednici, Komisija je dužna da utvrdi metodologiju rada.

Predsednik Narodne skupštine na predlog Komisije može da angažuje naučne ili stručne institucije, kao i naučnike i stručnjake radi pomoći u radu Komisije.

Komisija ima obavezu da informiše Narodnu skupštinu periodično na šest meseci o svojim aktivnostima i dužna je do prvi preliminarni izveštaj sa predlogom mera podnese parlamentu do kraja 2020. godine.

Za sprovođenje ove odluke obezbeđena su sredstva u budžetu Srbije.

Komisija će u radu preuzeti i iskustva parlamenta Italije. Tamošnja komisija je posledice NATO bombardovanja istraživala 12 godina.

Gojković: Građani žele istinu

Predsednica Skupštine Maja Gojković je rekla u parlamentu da Komisija neće ličiti na sudnicu, niti će izricati presude, te da je njen cilj istina o posledicama bombradovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

"Na nama je da pokušamo da dođemo do istine, da vidimo da li je i u kojoj meri bilo uticaja posle zločinačkog bombradovanja sa osiromašenim uranijumom na građane Srbije, građane Jugoslavije i građane koji se nalaze u okolini naše države", rekla je Gojkovićeva.

Podsetila je da je Jugoslavija bila bombradovana 78 dana, da je 1.100 aviona nadletalo i izbacivalo različite projektile.

"Trideset hiljada projektila je bačeno na tadašnju Jugoslaviju. Petnaest tona osiromašenog uranijuma. Kažu da je to dovoljno za konstrukciju blizu 170 replika nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu, 35 kilograma uranijuma 235", rekla je Gojkovićeva.

Maja Gojković je podvukla da niko ne bi trebalo da diže paniku, a najmanje je, kaže, potrebno da bilo ko potpuno bespotrebno relativizuje pokušaj da se dođe do istine.

Pozvala je poslanike da podrže predlog bez obzira na političku pripadnost i različitosti, jer su, kako je rekla, brojke "istinite" i da treba zajedničkim naporima da se dođe do istine.

Poručila je da Komisija treba da pobegne od politikantstva, te da rad u toj Komisiji neće biti nimalo lak i lagodan, kao i da će biti mnogo otpora.

"Nećete pogrešiti ako pritisnete zeleno dugme (za), jer nema građanina ove države kome nije potrebna istina, ma kakva ona bila, a koja se odnosi na njihovo zdravlje i zdravlje njihove dece i budućeg načina života u državi", rekla je Gojkovićeva.

Ukazujući na izveštaj koji je radio prvi šef Misije u UNEP-u, Senegalac Bakari Kante, a koji UN nisu objavile zato što je bio "poguban za deo međunarodne zajednice" koji je podržao bombardovanje, Gojkovićeva je rekla i da postoji i drugi izveštaj kojim je rukovodio bivši ministar ekologije Finske i koji je takođe "katastrofalan" po one koji tvrde da baš nikakvog uticaja i problema nije bilo što smo bombardovani projektilima sa osiromašenim uranijumom.

Polemika Božovića i Gojkovićeve

Poslanik Demokratske stranke Balša Božović ocenio je da vlast formiranjem Komisije "bilduje patriotski kapacitet" i predložio komisiju za utvrđivanje posledica politike devedesetih.

"Ono što je nama loše jeste što smo odmah znali da će ova komisija, kada sledi rešavanje kosovskog pitanja i kosovskog čvora, služiti za dnevnu politiku", rekao je Božović.

Božović je rekao da oni koji pokušavaju da utvrde da je osiromašeni uranijum štetan ne moraju ni da se sastaju zbog toga, jer je to poznato.

"Zašto 1999. godine niste vodili računa o zdravlju građana i zašto se tada nije vodilo računa o štetnim efektima koje je izazvalo NATO bombardovanje?", upitao je Božović.

Predlažući komisiju za utvrđivanje posledica politike devedesetih godina, Božović je rekao da "ne postoji bomba koja je odnela toliko života i unesrećila ljude kao ta politika".

U nastavku je Božović dobio opomenu predsedavajućeg, koji ga je pozvao da ne vređa.

Iz poslaničkih klupa odgovorila mu je Maja Gojković.

"Imam zamerku što ste prekidali Balšu Božovića u govoru", rekla je Gojkovićeva predsedavajućem, navodeći da Božovićev govor pomaže svima u parlamentu da znaju kako će demokrate glasati.

"Da je jedno ono što govore u medijima, da će svakako podržati formiranje komisije. S druge strane, parlament je pravo mesto da se javno pred građanima Srbije iznese stvarni politički stav i to smo danas imali prilike da čujemo", primetila je Gojkovićeva.

Istakla je da se takva diskusija nije mogla čuti u italijanskom parlamentu kada su njihove kolege radile istu stvar.

"Žalosno je kada poslanik Narodne skupštine ustane i govori ovakve stvari. Potpuno relativizuje, priča ko je kriv, ko nije kriv što je neko podigao avione i probleme rešavao bombardovanjem", rekla je predsednica Skupštine.

Dobro je da Srbija čuje da ima političara i poslanika koji kažu – Srbija je kriva što su bacali osiromašeni uranijum, rekla je Gojkovićeva i dodala da se tako nešto ne može čuti u drugim državama.

"Mnogo je ova tema komplikovana da bismo o njoj razgovarali kao da sedimo u nekom beogradskom kafiću, da govorimo – sine, brate, šta je bilo 1999. godine...", dodala je ona.

Konstatujući da joj Božović spočitava da su oni "krivi za sve", poručila mu je:

"Hvala vam puno, kolega. Eto, vi niste krivi baš ni za šta. Niste krivi što je 2008. godine, a ne 2009. i 2010. godine Kosovo samo proglasilo svoju nezavisnost, predsednik je bio Boris Tadić, premijer Koštunica, a ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Upali ste u ovo zdanje, spalili da se ne bi videlo kakvi su rezultati izbora zaista i pokrali slike", rekla je Gojkovićeva i dodala: "Vratite slike, pa će vam sve biti oprošteno."

Poslanica SRS-a Nataša Jovanović rekla je predsedavajućem da je bio dužan da prekine izlaganje Balše Božovića, koji je, kako je navela, govorio kao promoter Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija.

Neđo Jovanović iz SPS-a je takođe zamerio predsedavajućem što je "dozvolio" da se zločin povezuje sa vlašću 1999. godine jer "nijedna vlast nije, niti može biti razlog za bombardovanje, naročito zabranjenim vojnim oruđem".

Poslanik SPS-a Đorđe Milićević je rekao da, za razliku od drugih, "mi otvoreno kažemo: bombardovanje je zločin nad našim narodom".

Smatra da je do bombardovanja došlo zbog lažnih optužbi za genocid i etničko čišćenje.

Miroslav Lazanski, poslanik na listi SNS-a, naglasio je da je bombardovanje bilo protivno međunarodnom pravu, ali i protiv tadašnjeg statuta samog NATO-a.

"Molim vas da se zna - nama je rat nametut. Jugoslavija je napadnuta 1999. mimo svih regula međunarodnog prava. Nato je izvršio udar na Jugoslaviju mimo svog tadašnjeg statuta", istakao je Lazanski.