"Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope"

Nema druge alternative ili "Plana B" – Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici, poručio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Premijer Bugarske Bojko Borisov kaže da EU ne treba da plaši pristupanje regiona Zapadnog Balkana koji ceo ima BDP koliko Slovačka, a populaciju manju od Rumunije. Emanuel Makron: Želim Balkan usidren u EU, sve drugo bi bilo loše. Angela Merkel: O brzini odlučuje ispunjavanje uslova.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk kaže da ne vidi drugu budućnost za Zapadni Balkan nego onu u EU.

"Ne postoji 'plan B'. Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici", poručio je Tusk.

Predsednik Evropskog saveta je ocenio da je na Samitu EU – Zapadni Balkan jasno napravljen ozbiljan i značajan korak na evropskom putu celog regiona. On kaže da je potvrđena posvećenost EU evropskoj perspektivi celog regiona i poručuje da EU jeste i da će ostati najpouzdaniji partner celog Zapadnog Balkana.

"Ja ne vidim drugu budućnost za Zapadni Balkan nego u EU. Nema druge alternative ili plana B. Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici", poručio je Tusk.

Donald Tusk kaže da se tokom samita u Sofiji razgovaralo o tome kako da se poboljšaju veza unutar regiona, ali i veze EU sa Zapadnim Balkanom i to u oblasti međuljudskih kontakata, ekonomije, infrastrukture i digitalnih programa.

"Želim da budem jasan. Agenda povezivanja nije alternativa niti zamena za proširenje. To je način da se vreme između danas i sutra iskoristi efikasnije nego ranije kako naši građani i kompanije ne bi čekali na sve dobrobiti EU integracija", kaže Donald Tusk.

Predsednik Evropskog saveta kaže da je usvojena Agenda sofijskih prioriteta paket mera koji dodaje nove inicijative trenutnoj saradnji EU i Zapadnog Balkana.

Tusk kaže da je dogovoreno da se duplira finansiranje programa za razmenu studenata Erasmus plus kao i da se radi na smanjenju tarifa rominga i stvaranju boljih uslova za privatni sektor kroz bolje bankarske garancije.

"Smatram da je previše vremena prošlo od prethodnog samita u Solunu i zato smo odlučili da se ponovo sastanemo za dve godine u Hrvatskoj. To je najbolja ilustracija činjenice da je integracija Zapadnog Balkana vrhunski prioritet za EU", navodi Tusk.

Tusk je ocenio da se tokom razgovora lidera EU i partnera sa Zapadnog Balkana niko nije "pretvarao da je sve jasno i jednostavno", ali da svih 28 lidera EU govore o evropskoj perspektivi regiona.

"Ako uporedimo ovaj region sa drugim delovima Evrope, kada govorimo o 'problemima po glavi stanovnika', Zapadni Balkan je ispred Francuske i Nemačke zajedno. Zato moramo da budemo uporni, tvrdi, optimistični ali i oprezni sa našim obećanjima", zaključio je Donald Tusk.

Borisov: EU ne treba da strahuje od proširenja

Premijer Bugarske Bojko Borisov kaže da EU ne treba da plaši pristupanje regiona Zapadnog Balkana koji ceo ima BDP koliko Slovačka, a populaciju manju od Rumunije.

"Zapadni Balkna ima 17,7 miliona ljudi i BDP od 96 milijardi evra. Da li je to velik strah i opasnost za EU?", upitao je Borisov po završteku Samita EU – Zapadni Balkan.

Premijer Bugarske kaže da se na Samitu u Sofiji vodila plodonosna i iskrena diskusija onih koji su za i protiv različitih pristupa proširenju i ulaska Zapadnog Balkna u EU.

Premijer Bugarske se na konferenciji za medije zapitao i da li je bolje da region Zapadnog Balkana pregovara sa EU i stremi ka ispunjavanju evropskih kriterijuma ili da se dopusti da "drugi geopolitički igrači ojačaju svoj ionako visok uticaj u regionu."

"Jasno je da sa svim pitanjima koje imamo sa velikom strateškim igračima u svetu sva snaga EU leži u njenom jedinstvu", poručio je Borisov.

Govorivši o jedinstvu on se osvrnuo na činjenicu da su se u Sofiji danas rukovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači, da su Angela Merkel, Tereza Mej i Emanuel Makron zajedno šetali Sofijom kao i da Aleksis Cipras i Zoran Zaev imaju dobre vesti o mogućem sporazumu oko imena Makedonije.

Borisov je najavio da će se proširenjem na Zapadni Balkan lideri EU ponovo baviti u junu.

Merkel: O brzini odlučuje ispunjavanje uslova

Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da o brzini pristupanja Zapadnog Balkana odlučuje ispunjavanje uslova, te da nije pobornik datuma.

"Nisam pobornik nikakvih datuma. Pristupni proces je nešto što mora biti zasnovano na ispunjavanju uslova i obaveza, i ne radi se o vremenskom horizontu, već o tome šta je postignuto, na primer u vladavini prava, borbi protiv korupcije, rešavanju bilateralnih sporova. Slovenija i Hrvatska i dan danas imaju još spor oko granice. To ne želimo da se više dešava u EU", poručila je nemačka kancelarka u Sofiji.

Merkelova je, na konferenciji rekla da je na današnjem skupu bilo reči o saradnji i evropskoj podršci za važne infrastrukturne projekte, a da nije doneta nikakva odluka o pitanju proširenja.

"Odluka o proširenju biće doneta na Savetu EU u junu. Jasno je da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu perspektivu pristupanja", poručila je nemačka kancelarka.

Merkelova je ukazala da je Samitu prethodio niz aktivnosti, te da je i sama imala sastanke sa više predsednika i premijera regiona, dodajući da je to bila faza intenziviranja odnosa sa Zapadnim Balkanom.

Naglasila je da je veoma važno povezivanje, to jest infrastrukturni projekti, jer se pokazalo da tamo gde se ljudi susreću postoji manje tenzija.

"Zato verujem da treba brzo da napredujemo u toj oblasti", podvukla je Merkelova.

Izrazila je zadovoljstvo što je mogla da čuje da razgovori Grčke i Makedonije dobro teku i da su obe zemlje ukazale da je ostvaren značajan napredak, iako nisu još na cilju.

"Bilo bi poželjno da se reši pitanje imena, jer od toga mnogo zavisi u Makedoniji", rekla je Merkelova.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 17. maj 2018, 17:16)
Воронцов [neregistrovani]

Одувек је Балканско полуострво Европа

Нису се догодиле никакве тектонске промене па да однесу негде Балканско полуострво. Што се тиче ЕУ западни део Балканског полуострва већ је у ЕУ. Ово је више остао централни и југозападни део. То је заправо део простора бивше Југославије и Албанија, само што сви хоће да забораве име Југославија и види се како сви избегавају изговорити то име.