"Pozitivno je što EU želi da čuje mišljenje Srbije"

Centar za evropske politike ogranizovao je panel diskusiju "Novi paket za Evropu – Kako da ugrabimo priliku", na kojoj je predstavljen dokument Novi pakt za Evropu, koji sadrži preporuke za poboljšanje funkcionisanja EU. Centar za Evropske politike izneo je preporuke za reforme unutar unije od kojih zavisi dalje proširenje.

Migracije, ekonomija i bezbednost, tri su oblasti u kojima su uniji neophodne reforme. Dokument nudi rešenja kako da se smanji jaz među zemljama koji opterećuje dalju perspektivu unije.

"Novi pakt za Evropu", nije zvaničan dokument, ali neki predlozi u vezi sa – vladavinom prava, bezbednošću, povezivanjem, mogli bi da postanu deo politike prema zapadnom Balkanu. 

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević navodi da taj dokument pokazuje da Evropa želi da čuje šta Srbija, kao zemlja kandidat za člana, misli o budućnosti EU, što pokazuje da je Srbija najzad u situaciji da podeli svoje mišljenje sa članicama.

"Žele da čuju šta mi mislimo o budućnosti EU što je samo po sebi jaka poruka na koju zaista možemo biti ponosni, mnogo je bolje biti oko stola, nego na stolu i najzad smo u situaciji da podelimo mišljenje", navodi Miščevićeva.

Dodaje da su ključne inicijative u tom dokumentu – vladavina prava, pitanja bezbednosti, socio-ekonomski elementi, uključujući međusobno povezivanje.

"To je važno, jer ako takav stav imate kao predlog EK i predlog mislećih ljudi u evropskoj dimenziji, onda i odlučioci, oni koji donose odluke itekako će pratiti ove principe i to će postati i elemenat ključnih politika kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, odnosno politike proširenja", rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU.

"Srbija da sačeka da Evropa reši svoje krize"

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike navodi da Srbija mora da sačeka da Evropa reši svoje krize. 

"Mi moramo da sačekamo da Evropa reši prosto svoje krize, i poltičke krize o kojima se sada govori da bismo mogli da govorimo o konačnom ishodu našeg procesa, ali aspsolutno nije upitno da ćemo mi imati političku podršku", objašnjava Lazarevićeva.

Da će fokus na zapadni Balkan potrajati, govori najava sledećeg Samita Evropske unije, već za dve godine u Hrvatskoj. Ovaj u Sofiji čekao se 15 godina.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, navodi da je neosporno bolje to što je on organizovan sa temom Zapadnog Balkana, te da je poslednjih 15 godina ponavljano da je ozbiljan problem da posle Soluna sličnog samita nije bilo.

"Neosporno je da je mnogo bolje da je Samit organizovan sa temom Zapadnog Balkana nego da nije. Sasvim sam sigurna da će biti direktnih preporuka što se tiče rešavanja bilateralnih pitanja. Dobro je i to što se on konačno odvija u jednoj od novijih zemalja EU, zemalja sa svojim ozbiljnim problemima i izazovima i opet bugarsko predsedavanje je odlučilo da Samit posveti odnosima Evrope i zemalja Zapadnog Balkana", rekla je Lihtova.

Navodeći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u proteklih nekoliko dana dao intervjue za poznate medije u inostranstvu, Lihtova je rekla da je to dobro i za pitanje KiM, jer se na taj način čuo i stav Srbije po tom pitanju, koje će i samit interesovati.

"Samit će veoma interesovati odnos Srbije i Kosova, razvoj dijaloga koji je neophodan, šta će biti sudbina Briselskog sporazuma i konačno ono što je najbitnije kako ćemo doći do takve normalizacije odnosa između Srbije i Kosova i rešiti sve bilateralne sporove koji će konačno ovaj region preporučiti kao region koji je sposoban da rešava sopstvene probleme, uz pomoć ostalih i koji je spreman da izvozi, ne samo nesigurnost, već sigurnost i stabilnost", navela je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Dodala je da smatra da će na Samitu biti konkretnih preporuka što se tiče rešavanja bilateralnih, još uvek nerešenih pitanja. 

"EU zabrinuta zbog porasta uticaja Rusije i Turske u regionu"  

Spooljnopolitički komentator Boško Jakšić naveo je da je EU do sada više puta pokazala da je zabrinuta zbog porasta uticaja Rusije i Turske u regionu i dodao da koliko će Brisel biti efikasan u sprečavanju tog uticaja zavisi od Unije, šta može da ponudi, u šta su uključene i vrednosti koje može da ponudi, a ne samo finansijska sredstva.

Govoreći o samitu u Solunu koji je bio pre 15 godina, Jakšić je rekao da se plaši da samit u Sofiji nazove istorijskim.

"Naš akcenat je obično na tome kada ćemo biti primljeni i hoće li biti određen datum priključenja. Čini mi se da pre toga i EU i zemljama Zapadnog Balkana predstoji ozbiljniji posao. EU predstoji posao da sama sebe reformiše i da se odredi koje su to vrednosti koje ona nudi ovom regionu, da li je liberalna ili ne, a zemlje Zapadnog Balkana imaju posao da se reformišu na način da bi stvorile savremene, liberalne, demokratske i slobodne države", rekao je Jakšić.

Ambasador Bugarske u Srbiji Ratko Vlajkov istakao je da je danas poseban dan za EU, Srbiju i Bugarsku zbog samita u Sofiji, te da je veoma dobar znak to što su prve informacije iz Sofije pozitivne.

Navodi da je ovaj samit istorijski i da je Bugarska radila naporno na njegovoj organizaciji i dodao da jedan od najboljih rezultata predsedavanja Bugarske EU je to što je Uniji vraćen fokus na zemlje Zapadnog Balkana.

Proširenje u Sofiji nije tema, a biće kad se završe predstojeći izbori za evropske institucije, čulo se u diskusiji.  

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 17. maj 2018, 23:14)
anonymous [neregistrovani]

"... da cuje misljenje Srbije..."

Daleko smo stigli. Koja povoljnost; da nas cuju. Samo cuju, zar ne - kao i sve ove ogdine, ali se nismo maknuli dalje od propadanja i gubitaka na svim poljima - bar kako nas isti taj divni zapad ocenjuje i ucenjuje. (jer mu se moze)