Skupština o setu zakona i Komisiji za istragu posledica NATO bombardovanja

Većina poslanika u parlamentu podržava formiranje Komisije za istraživanje posledica NATO bombradovanja, a bilo je predloga da rok za preliminarne rezultate bude kraći i da je nepohodno da u njenom sastavu budu predstavnici stručnih tela.

Šef poslaničke grupe SRS-a Vojislav Šešelj smatra da je Komisiju trebalo formirati ranije, mada, kaže, ni sada nije kasno, a i "bolje smo pripremljeni, jer već ima objavljenih knjiga na tu temu, pa čak i doktorska disertacija".

"Oni su odlučili u jednom momentu da 10 tona osiromašenog uranijuma istresu na Srbiju kako bi rešili problem skldaištenja nueklarnog otpada. Sada vi Srbi vidite šta ćete sa svojom genetikom i potomstvom", komentarisao je Šešelj.

Dodao je da su žrtve i Albanci, s obzirom da su najviše gađani ciljevi na Kosovu i Metohiji.

"Njihovi prijatelji koji su ih gurnuli u pobunu protiv Srbije u građanski rat su ih unakazili", kazao je lider radikala.

Petar Petrović iz Jedinstvene Srbije siguran je da će Komisija uraditi stručno savesno, moralno i odgovorno svoj posao i da će doći do rezultata.

"Voleo bih da rezultati budu negativni i da ne postoji uzročno-posledična veza između broja obolelih od kancerogenih oboljenja i bombradovanja. Ne prejudiciram odluku Komisije, ali s ozbirom na statističke podatke, siguran sam da će moja želja biti uzaludna i da će rezultati biti drugačiji", rekao je Petrović.

On je podsetio da su stručne komisije u Italiji, koja je članica NATO, utvrdile da postoji veza između obolelih italijanskih vojnika od kancerogenih oboljenja i NATO bombi.

Samostalni poslanik Zoran Živković kaže da nema sumnje da Komisija treba da bude formirana i tu, kako kaže, nema nikakve dileme.

"Ne postoji nijedan razlog koji bi mogao da opravda bombradovanje NATO pakta 1999. godine. Treba da se formira komisija, ali da se skrati rok za njeno delovanje", rekao je Živković i dodao da u njoj treba da budu sve političke grupe i stručna tela.

On kaže da se mora rešiti jedno "političko-tehničko pitanje" – kako će Komisija da radi na teritoriji Kosova i Metohije.

Laketić u kontaku s kolegama u Kosovskoj Mitrovici 

Poslanik Sprske napredne stranke Darko Laketić koji je predložen za predsednik te komisije rekao je, da je već stupio u kontakt sa kolegama sa Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i sa zdravstvenim ustanovama severno od Ibra, ali da će dobiti i informacije južno od Ibra od zdravstvenih ustanova gde se leče Srbi.

Pokušaću da dođem do informacija i svih relevantnih podataka sa svih mesta, naveo je Laketić.

Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić kaže da ta stranka podržava formiranje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine, ali je postavio pitanje zašto se to baš sada sprovodi.

On je rekao da su ranije postojale Komisije koje su formirane bez epiloga i rezultata i da Narodna stranka sada predlaže da se time bave najstručniji ljudi i da se to pitanje u narednom periodu ne koristi u politički svrhe.

Milorad Mijatović iz SDPS pozdravlja osnivanje Komisije jer su građani Srbije dužni da znaju istinu o posledicama NATO agresije, ali ne očekuje da će to telo dati odgovore na sva pitanja.

"Ovo se ne rešava za jednu godinu, niti za 10 godina, niti za jednu generaciju. I tu moramo kao ozbiljan država dugoročno rešavati ovaj problem koji je nastao NATO bombradovanjem", rekao je Mijatović.

Poslanik Nove Srbije – Pokreta za spas Srbije Đorđe Vukadunović ističe da je formiranje Komisije tema oko koje poslanici ne bi trebalo da se dele, te da rasprava ne sme da sklizne u politikanstvo.

"Naravno da su moguće dileme, šta je namera, šta je motivacija, tu se slažem sa kolegama iz opozicije, a i sa ove druge strane ю da je bolje ikad nego nikad. Slažem se takođe da bi bilo još bolje da je formirana ranije", rekao je Vukadinović.

Podvukao je da u radu Komisije treba da učestvuju eksperti, ali i predstavnici poslaničkih grupa – "da se ne zavravamo, ovo je politička stvar".

Poslanica Dosta je bilo Branka Stamenković ističe da danas treba raspravljati o tome da li treba formirati Komisiju za proučavanje štetnih posledica korišćenja osiromašenog uranijuma tokom NATO bombradovanja, ali da je pre te Komisije potrebna ona o uticaju siromaštva na zdravlje građana.

"Treba nam Komisija o uticaju siromaštva na zdravlje građana Srbije, Taj je uticaj veći nego što je to uticaj osiromašenog uranijuma", rekla je Stamenković.

Poslanica DS-a Gordana Čomić kaže da bi se dokazale posledice bombardovanja potrebna je saradnja sa teritorijom na kojoj Srbija nema pune nadležnosti, gde je najviše osiromašenog urnijuma bačeno, i da samo tako može da se bave posledicama ozbiljno.

O izgradnji stanova 

Što se tiče predloženog leks specijalisa o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, potpredsednica Vlade Srbje Zorana Mihajlović rekla je tokom načelne rasprave da će se stanovi za pripadnike bezbednosti graditi u Vranju, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu, a da će cena biti najviše 500 evra po kvadratu.

Mihajlovićeva je ukazala da će Ministarstvo finansija utvrditi kriterijume za kreditnu sposobnost, i da je ovo jedan od načina da pripadnici vojske, policije i drugih pripadnika snaga bezbednosti reše svoje stambeno pitanje.

Govoreći o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Mihajlović je rekla da će srpskim auto-putevima automobili moći da idu, umesto sadašnjih 120 kilometara na sat, do 130 kilometara na sat, kao što je u većini evropskih zemalja.

Izmenama ovog zakona u Srbiji će vozači na auto-putu moći da idu maksimalnom brzinom koja je dozvoljena i u Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Francuskoj, Austriji i drugim državama EU.

U Srbiji je, kaže, u poslednje četiri godine izgrađeno gotovo 200 kilometara novih auto-puteva, a ove godine se završava i kompletan Koridor 10, što će Srbiju učiniti najpovoljnijom tranzitnom rutom u ovom delu Evrope.

Donošenjem izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama po prvi put biti uređen rad šljunkara i peskara koje trenutno posluju nelegalno i nanose veliku štetu budžetu Srbije.