Zapadni Balkan deo rešenja, a ne problema EU

Aleksandra Joksimović je u obraćanju na Međunarodnoj konferenciji "Zapadni Balkan na novoj geopolitičkoj raskrsnici: između unutrašnjih problema i evropskih integracija", koja je počela u Beogradu, rekla da od svog osnivanja do danas EU prolazi kroz reforme, koje su unapređivale odnose između zemalja članica, a da je istovremeno tekao i proces proširenja.

"Ono što je konstantno pratilo EU je veliki procenat podrške stanovništva i poverenja da je EU najbolje i najperspektivnije mesto za život", kazala je Joksimovićeva i dodala da je EU danas pred novom neophodnom reformom i neophodnošću konsolidacije.

Desilo se, podstila je, da jedna članica napusti EU i simbolički ovo je bila jaka poruka.

Druge krize, ekonomska, migrantska i narasla sumnja u populaciji predstavljaju otežavajuću okolnost za dalji razvoj jedinstva među članicama EU, rekla je Aleksandra Joksimović i dodala da u takvoj atmosferi podrška za proširenje ne raste.

Istovremeno okolnosti u međunarodnim odnosima doprinose tim trendovima, kazala je Joksimovićeva i navela da su u tim okolnostima uvedene sankcije Rusiji stvorile jaz između Istoka i Zapada.

"Evropi je potrebna promena narativa i za unutrašnju reformu, ali i za proširenje bez kojeg će, u slučaju Zapadnog Balkana, ostati nedovršena tvorevina", kazala je Joksimovićeva.

Podsetila je da je francuski predsednik Emanuel Makron dao smernice kojim bi EU trebalo da se pozabavi, a to su, kako je rekla, šest stubova: bezbednost, odbrana, spoljna politika, zaštita životne sredine, nove tehnologije i zajednička moneta.

Aleksandra Joksimović je kazala da je za Zapadni Balkan Strategija 2025. mogućnost da u razumnom roku, pre svega Srbija i Crna Gora, postanu članice EU.

"Region je nesumnjivo opterećen otvorenim pitanjima, koji ne doživljavaju svoje razrešenje, a to su pitanje imena Makedonije i odnos Beograda i Prištine. U tom slučaju, ako bi teklo kako treba, ostalo bi još nerešeno pitanje funkcionisanja BiH", kazala je Joksimovićeva i dodala da je prva na redu Makedonija koja bi, ako reši problem sa imenom, odblokirala integrativne procese sa EU i NATO.

"Evropa se nikada nije suočila sa ovolikim brojem izazova"  

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji Tanja Miščević rekla je da istorija evropskih integracija, istorija konstantnih kriza, koje su počele još od Pariskog sporazuma, a javljaju se i danas, ali koje su se uvek završavale rađanjem novog uspeha.

Ona je istakla da proces proširenja ide "ruku pod ruku" sa procesom produbljenja, te da je nemoguće da nove članice koje ulaze u EU ne daju uniji svoj pečat.

Miščevićeva je navela da se Evropa nikada nije suočila sa ovolikim brojem izazova, ali da Zapadni Balkan u tom kontekstu treba posmatrati kao deo rešenja, a ne kao deo problema.

Dodaje, da su problemi unutar same EU vezani za veliki broj članica, spor proces odlučivanja, nepotpuna implementacija sporazuma iz Lisabona, pitanje broja članova Evropske komisije...

"Ulogu Zapadnog Balkana ja ne vidim kao još jedan problem, mi nismo ni bezbednosni izazov, to se najbolje pokazalo tokom migrantske krize kada smo doprineli njenom rešavanju u skladu sa širenjem evropskih vrednosti", rekla je Miščevićeva i dodala da je i kada je u pitanju ekonomija, 80 odsto trgovine Srbije usmereno na zemlje EU i zemlje CEFTA, a da je istovremeno i EU zainteresovana za tržište Srbije i regiona.

"Region napredovao u poslednjih nekoliko godina" 

Šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre kazala je da je ta banka posvećena regionu poslednjih 40 godina, što govori o posvećenosti Evrope regionu mnogo pre nego što je region počeo proces evrointegracija.

Navela je da je Evropska investiciona banka u poslednjih deset godina investirala projekte u vrednosti od osam milijardi evra, jer su na taj način želeli da pomognu ekonomsku situaciju u zemljama regiona u cilju poboljšanja života građana i funkcionisanje društva.

"Region je napredovao u poslednjih nekoliko godina, ove godine se očekuje rast BDP u regionu od 3,9 odsto, jačanje ekonomije koja je uočena u poslednjem periodu ukazuje i to da je nezaposlenost za dve godine opala za četiri odsto i dostigla nivo 16,7 odsto u regionu, što je i dalje velika cifra i ima mnogo mladih ljudi koji su nezaposleni", kazala je Negre.

Dodala je da su pred regionom bez obzira na to brojni izazovi, odnosno da investicije nisu dostigle nivo pre krize i nisu dovoljne da bi prihodi u zemljama regiona bili veći., te samim tim postoji prostora za ulaganja, naročito ona koja bi povezala zemlje regiona sa EU.

Kazala je da Evropska investiciona banka smatra da su obrazovanje, digitalizacija i zdravstvo ključni za razvoj regiona, te da iz tog razloga ulažu u te sektore.

Regionalni direktor Hans Seidel Fondacije za jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger rekao je da su, kada je u pitanju Zapadni Balkan, Srbija i Crna Gora viđene kao zemlje lideri u integracijama, kao i da je pozitivno što se 2025. godina pominje kao moguća godina za pristupanje.

Kako kaže, članice EU moraju i same da razmisle da li su spremne za proširenje, a posebno je kaže, pohvalna uloga Bugarske koja je omogućila razmenu mišljenja između zemalja Zapadnog Balkana i članica EU na sutrašnjem Samitu u Sofiji.

"Za normalizaciju odnosa uvažiti interes oba naroda" 

Zamenik direktora Kancelarije za KiM, Damjan Jović, izjavio je da je Beograd svestan odgovornosti da se u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom mora zadržati proaktivni pristup u traženju rešenja koji će dovesti do normalizacije odnosa dva naroda - Srba i Albanaca.

Prema njegovim rečima, nije dobro oslanjati se na, kako je rekao, "silu koja će doći spolja".

Kosovo i Metohija, kaže Jović, nije bilateralno pitanje. Bilateralno pitanje je, objašnjava, na primer, razgraničenje Srbije i Hrvatske.

"A kada se razgovara o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u Briselu to je trilateralni razgovor, a kada se razgovara u UN to je multilateralni proces", jasan je Jović.

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je da je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine statusno kompleksno pitanje čija je formula razrešenja satusna neutralnost, čije rušenje nije u interesu ni jedne ni druge strane.

"To znači naći rešenje koje nije trajno, ali omogućava dalje razgovore o normalizaciji, jer tamo gde stane dijalog počinju žrtve", rekao je Janjić. Kako kaže, nije optimista ni po pitanju ulaska Srbije u EU, ni po pitanju održavanja mira, jer se, kako kaže, nalazimo pred ozbiljnom pretnjom da "padnemo na ispitu na kom smo pali devedesetih godina".