Uoči samita u Sofiji

U četvrtak u Sofiji, lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana sastaju se prvi put posle 15 godina u formatu zajedničkog samita. Očekuje se da bude usvojena deklaracija kojom se potvrđuje podrška evropskoj perspektivi Balkana. Ipak, naglasak samita nije samo na proširenju Unije na Balkan već i na ekonomskom razvoju i konkretnim projektima jačanja veza Balkana i Evropske unije u saobraćaju, energetici i digitalnoj ekonomiji.

U Sofiji će lideri EU i Zapadnog Balkana imati pred sobom dve glavne teme: evropsku perspektivu regiona i bolju povezanost unutar Balkana i regiona sa ostatkom Evrope.

U toku su poslednje pripreme za ono što će biti centralni događaj bugarskog predsedavanja – zajednički samit lidera EU i Zapadnog Balkana, prvi takav posle 15 godina.

Poruka samita biće da je Balkan deo Evrope, kaže ministarka zadužena za predsedavanje.

"Imaćemo političku deklaraciju kao potvrdu posvećenosti evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, a s druge strane, ono što zovemo Sofijska agenda, koja će detaljno izneti specifične prioritete i projekte na koje ćemo se usredsrediti da bismo podstakli ekonomski rast", ukazuje Lilijana Pavlova, ministarka za bugarsko predsedavanje EU.

Zamišljen kao skup koji će vratiti veru u obećanje članstva dato još u Solunu 2003, samit u Sofiji preusmeren je u međuvremenu na projekte povezivanja.

"Ovaj samit, sam po sebi, kada pogledamo unazad šta se dešavalo od tog čuvenog Junkerovog govora, jeste, moram reći, minimum oko kojeg su države članice mogle da se saglase. Strategija EU iz februara meseca je, videli smo, procurele su radne verzije, dosta dosta razvodnjena u odnosu na ono što je krenulo od početka", napominje Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Lilijana Pavlova kaže da nije bilo razvodnjavanja prvobitnih ciljeva pod pritiskom skeptičnih zemalja članica.

"Da je samit nazvan samit o proširenju, neko bi mogao da pomisli da će 17. maja biti određen datum prijema za Srbiju ili Crnu Goru, što bi bilo pogrešno. Ovo je veliki napredak ako se setimo da pre godinu dana proširenje nije bilo na dnevnom redu EU", dodaje Pavlova.

Koliko je EU ozbiljna u projektima povezivanja, biće vidljivo u novom budžetu, kažu analitičari.

"U predlogu budžeta od 2021. do 2027. predviđeno je nešto više novca za Zapadni Balkan, ali to nije dovoljno dobro. Velika korist samita u Sofiji bila bi da započne debatu o izdvajanju više fondova za Zapadni Balkan", smatra Vesela Černeva iz Evropskog saveta za spoljne poslove.

Više konkretnih projekata trebalo bi da bude potpisano već na samom samitu, najavljuju organizatori.

broj komentara 0 pošalji komentar