Parlament o zakonima iz oblasti odbrane, polemika o privatizaciji industrije oružja

20.30 – Parlament završio rad za danas. Nastavak sednice sutra u 10 časova.

18.15 – Na primedbe poslanika Dveri da će dokapitalizacijom namenske industrije poverljivi podaci biti dostupni privatom suvlasinku, Vulin poručuje da bi taj neko morao da prvo dobije Sertifikat o tajnosti koji izdaje Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost.

14.15 – Tokom diskusije o predloženom setu zakona Vulin istakao da ni u jednoj mirovnoj operaciji VS nije uključena ni u kakve sukobe, već isključivo u misijama očuvanja mira.

11.45 – Vulin pozvao poslanike da podrže napore Vlade i Ministarstva odbrane da se usvajanjem zakona dodatno unapredi sistem odbrane u svim njenim segmentima.

10.30 – Nastavljena sednica parlamenta, ministar odbrane Aleksandar Vulin obrazlaže predloge zakona iz oblasti odbrane.

Poslanici Skupštine Srbije započeli su načelnu raspravu o paket zakona iz oblasti odbrane. Današnje zasedanje obeležila je polemika poslanika vlasti i opozcije o privaitizaciji dela odbrambene industrije kao i novim ovlašćenjima direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Aleksandar Vulin je, obrazlažući set zakona iz oblasti odbrane, istakao i da bi se usvajanjem ovih zakona unapredio rad Bezbednosno-informativne agencije, ali bi na taj način Srbija ispunila međunarodne obaveze iz zaključenih ugovora i nastavila angažovanje u multinacionalnim operacijama i u ovoj godini.

Ministar odbrane je rekao da se pred poslanicima nalazi set od šest zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, te da je jedan od njih veoma važan za svakodnevno funkcionisanje Bezbednosno-informativne agencije.

Prema njegovim rečima, pred poslanicima su i dve odluke, koje se odnose na angažovanje Vojske Srbije u mirovnim misijama. 

"Angažovanje VS i pripadnika odbrane u multinacionalnim operacijama UN i EU je veoma značajno za našu spoljnu politiku", istakao je Vulin i dodao da učešćem u multinacionalnim operacijama Srbija pokazuje da je važan činilac u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti, te da na taj način jača svoj međunarodni ugled.

Vojska Srbije uz predložene zakone jača vlastite odbrambene kapacitete i štiti bezbednost, rekao je Vulin i dodao da Predlogom godišnjeg plana upotrebe VS i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini nije planirano značajno povećanje postojećeg angažovanja VS van granica Srbije.

Naveo je da je planirano da se u 2018. godini nastavi angažovanje u pet mirovnih misija koje se vrše pod komandom UN i to u Kongu, na Kipru, u Libanu, te na Bliskom istoku i Centralonoj Afričkoj Republici, kao i četiri multinacionalne operacije pod komandom EU – dve u Somaliji, jedna u Centralno Afričkoj Republici i jedna u Maliju. 

"Srbija je sa UN zaključila memorandum o razumevanju u sistemu stend baj aranžmana gde bi ukoliko dođe do potrebe Srbija bila pozvana od strane UN da da svoj doprinos, ali Srbija zadržava pravo da o svakom od konkretnih pitanja da odluku koja ne mora uvek biti pozitivna", objasnio je Vulin.

Dodao je da Predlog sadrži i operaciju EU za upravljanje krizama u kojoj VS do sada nije učestvovala, a to je operacija u Mediteranu, koja je veoma važna, jer je cilj te operacije ublažavanje posledica i rešavanje migrantske krize u Evropi.

Kako je naveo, planirano je angažovanje pripadnika Vojske Srbije na istom nivou kao što je bilo protekle godine, te da Srbija trenutno učestvuje sa 328 pripadnika od čega su 38 pripadnice ženskog pola. U pet mirnovnih operacija angažovano je 306 pripadnika, a u četiri mirovne operacije pod kontrolom EU ukupno 22 pripadnika.

"Za sprovođenje svih ovih operacija potrebna su finansijska sredstva, a to je u 2018. godini 2.337.072.000 dinara, za šta je Ministarstvo odbrane obezbedilo novac iz budžeta, a UN uplaćuje 515.474.000 dinara kao svoj doprinos za funkcionisanje mirovnih misija", naveo je Vulin.

Istakao je da je vojno obrazovanje od ogromnog značaja, te da kako budu obrazovani budući oficiri takva će nam biti i vojska. 

Govoreći o Zakonu koji se odnosi na funkcionisanje Bezbednosno-informativne agencije, Vulin je rekao da je taj zakon neophodno doneti u cilju očuvanja postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika agencije i radi usklađivanja sa usvojenim novim zakonima.

"Vojska Srbije isključivo u misijama očuvanja mira"

Tokom diskusije u okviru razmatranja seta zakona iz oblasti odbrane, ministar Aleksandar Vulin istakao je, odgovarajući na primedbe, da ni u jednoj mirovnoj operaciji VS nije uključena ni u kakve sukobe, već isključivo u misijama očuvanja mira.

Šef poslaničke grupe SRS-a Vojislav Šešelj rekao je da je ta stranka protiv učešća VS u bilo kojoj od mirovnih misija EU ili UN, pitajući šta se time dobija osim, kako kaže, opasnosti da "ogreše dušu" o neku "sirotinju u afričkim zemljama" i zašto bi se vojnici Srbije izlagali riziku.

"Mi nigde nemamo borbene sastave. Uglavnom su to ili štabski oficiri ili brinu o bezbednosti naših jedinica i najveći broj su sanitetski oficiri i oni koji se bave lečenjem", objasnio je Vulin.

Ministar se složio sa Šešeljevom tvrdnjom da je VS sistematski i planski uništavana, kao i da je obuka jedna od ključnih stvari u svakoj vojsci.

Vulin je ukazao da mu je drago što je Šešelj primetio da je dobra promena ta što će sada vojnici po ugovoru moći da ostaju u službi do penzije, jer je prerani odlazak u penziju loš odnos i prema čoveku, ali i za strukturu same vojske.

Šešelj je izneo primedbe i na to što u vojsci i policiji postoji sindikat i rekao da sindikalno organizovanje takođe znači i politizaciju i ocenio da se dragoceni oficiri ne smeju slati u penziju ni kada ispune zakonske uslove ako oni to ne žele.

Na primedbu Šešelja zašto doktori na Vojnoj akademiji imaju beneficirani radni staž, Vulin je naveo da na VMA i uopšte vojni lekari imaju i obavezu da vežbaju oružjem i da konstantno odlaze na gađanje i da radi sve ono što radi svaki njihov kolega koji nije lekar, ali jeste oficir, te da je to jedan od razloga zašto imaju beneficirani radni staž.

Lider radikala je ocenio i da Srbija nema pravu strategiju narodne odbrane, te da u sadašnjoj strategiji postoje fiktivni protivnici, a da "nigde nije označena opasnost od NATO pakta i način našeg reagovanja na novu agresiju".

"Imamo sposobnu vojsku da izađe na kraj sa svakom susednom zemljom, a nemamo opasnost od tih susednih zemalja, već od NATO pakta. Mi ne možemo bez vojnog saveza sa Rusijom, a on nam je bitan da nas zaštiti od NATO-a", poručio je Šešelj.

Poslanik Zoran Živković, kritikujući predloženi set zakona, ocenio je da se njima povećavaju nadležnosti ministra odbrane i direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Živković je upitao da li to što se u zakonu o odbrani sada posebna pažnja posvećena zaštiti suverenosti, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu znak da postoje novi potencijali koji državu treba da štite od NATO-a.

Dodao je da formulacija da ako neko mesto ne može da se popuni oficirom, može civilnim licem neozbiljna, a i on smatra da lekari na VMA ne bi trebalo da imaju beneficirani radni staž.

Vulin je, odgovarajući na te primedbe, istakao da nijedno ovlašćenje načelnika Generalštaba nije umanjeno, niti su uvećana ovlašćenja ministra odbrane.

Naveo je da vojsci nedostaje dovoljno ljudi, te da je to iz dva razloga – plate su manje u državnoj upravi i ugrožavanje zdravstvenog stanja vojnika.

"Da bi to prevazišli potreban je napor čitavog društva i zato smo krenuli u izgradnju stanova za vojsku, uveli smo solidarnu pomoć za rođenje deteta, da vojnici idu na odmor u odmarališta", naveo je ministar.

Dodao je da je vojska modernizovana i upitao Živkovića zašto to on nije uradio kada je bio na vlasti.

"Zlonamerno komentarišete da se civili mogu postaviti. To je u slučaju kada vam treba pravnik, a nemate oficira koji je pravnik, onda to može da bude civil", istakao je ministar.

Vulin je dodao da što se tiče toga koga će BIA da zaposli, o tome ne mogu odlučivati neke nevladine organizacije, već onaj ko vodi agenciju.

Živković je tokom sednice dobio dve opomene zbog dobacivanja, a poslanici su otišli na redovnu pauzu nešto ranije nego što je planirano, jer im se pokvario sistem.

"Predlog omogućava da BIA radi u punom kapacitetu"

Predstavnici opozicije smatraju da je u izmenama i dopunama Zakona o BIA najveći problem što će direktor BIA moći sam da zapošljava i donosi pravilnik o sistematizaciji radnih mesta.

Uz to, misle da se na taj način maksimalno povećava nadležnost direktora agencije i sumnjaju u kompetentnost direktora BIA Bratislava Gašića da obavlja taj posao.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin istakao je da nikada nije dobro svesti raspravu na jednu ličnost, u ovom slučaju direktora BIA Bratislava Gašića, ističući da je, prema njegovom mišljenju, on odličan direktor BIA, te da zbog tog izbora može biti samo zadovoljan.

"Ovim zakonom se uređuje sistem koji omogućava i direktoru BIA da radi u punom kapacitetu, i BIA isto tako. Taj zakon služi sistemu, a ne ko se nalazi na čelu agencije, ali ponavljam, Bratislav Gašić je dobra vest za BIA", kazao je Vulin.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović ukazao je da Bratislav Gašić ispunjava sve zakonom propisane uslove da bi bio direktor BIA, te da oko toga nema nikakve dileme.

"Normalno je da Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u BIA donosi direktor te agencije, kao što to i ministar radi u Ministarstvu", dodao je Martinović.

Poslanica Sanda Rašković Ivić osvrnula se i na Zakon o vojnom obrazovanju, ističući da je potrebno uvesti promene u taj zakon, ali da ima primedbe i na formiranje Univerziteta odbrane koji je, smatra, preambiciozna institucija koja je delom zamišljena kao "legalizacija ambicija pojedinih profesora VMA i Vojne akademije".

Vulin je odgovarajući na tu primedbu rekao da svaki fakultet mora da bude deo nekog univerziteta, te da bez obzira na slučajeve gde ne mora, Vojna akademija kao fakultet zaslužuje da bude deo univerziteta.

"Na taj način možemo da obučimo, odškolujemo profesore taktike, strategije, operatike i komandovanja. Ni jedan drugi univerzitet to ne može da vam da. Ne postoji univerzitet na kojem možete da završite strategiju. Dakle, moramo da imao naš univerzitet i to je Univerzitet odbrane", rekao je Vulin.

"I domaći investitor bi mogao da radi za stranu službu"

Rašković Ivićeva je imala primedbu i na dokapitalizaciju namenske industrije, odnosno strana ulaganja, i pita kako će država, bez obzira što će imati 51 odsto udela, moći do kraja da kontroliše kako će se stvari odvijati.

"Uvek postoji način za ucene i kod manjih stvari, a pogotovu kod ovako velikih stvar", smatra Rašković Ivićeva. Navela je da je druga stvar koja je zabrinjava to da su stranci čak i podsticani da dolaze u Srbiju i tu prave svoju neku vojnu industriju.

Vulin je uzvratio da ukoliko postoji strah od stranog ulaganja zbog mogućnosti da dođe do odliva informacija, mora se priznati da i neko od domaćih investitora može da bude pripadnik strane službe i da na taj način radi za strance.

"Proces privatizacije društvene svojine mora da se završi", istakao je Vulin.

Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović kazao je da podržava modernizaciju, naoružavanje i bolje opremanje Vojske Srbije, ali da u predloženim zakonima postoje problematične stvari, i kao prvu istakao da se Dveri ne slažu sa učešćem pripadnika VS u mirovnim misijama.

Obradović kao poseban problem vidi predlog za dokapitalizaciju namenske industrije.

"Ne mogu da razumem zašto se to radi. Do sada smo izuzimali namensku industriju iz privatizacije zbog nacionalne bezbednosti", kazao je Obradović, napominjući da će se dokapitalizacijom omogućiti da 49 odsto podataka bude dostupno nekome ko će postati suvlasnik namenske industrije u Srbiji.

Vulin je komentarisao da, ukoliko postoji strah od privatizacije odbrambene industrije, onda se Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme mora oberučke prihvatiti, jer, kaže, odbrambena industrija Srbije sada ni na koji način nije izdvojena od Zakona o privatizaciji.

"Sada može da se privatizuje kako god hoćete. Samo zahvaljujući čvrstoj odluci Vlade i političkoj odluci Vlade, ona nije privatizovana, inače bi mogla da bude privatizovana danas, dok ne donesemo zakon, odmah", kazao je Vulin.

Ministar je rekao da je moguće dokapitalizovati 49 odsto, te da kada se govori o stranom ulagaču, onda se može dokapitalizovati 15 odsto.

"Da bi neko mogao da barata tajnim podacima, on mora da dobije sertifikat o tajnosti, a taj sertifikat mu ne izdaje čak ni Ministarstvo odbrane, već Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost", naveo je Vulin.

U međuvremenu, na sastanku članova Odbora sa dijasporu i Srbe u regionu sa zamenicom predsednika Odbora za bezbednost i borbu protiv korupcije Državne Dume Ruske Federacije Natalijom Poklonskom rečeno je da će našim radnicima u Rusiji radna dozvola sa mesec dana uskoro biti produžena na šest meseci.

Na dnevnom redu 14 tačaka 

Dnevni red sednice je usvojen juče posle višečasovne rasprave o predlozima narodnih poslanika za dopune dnevnog reda, kojih je bilo 181, a od kojih je prihvaćen samo jedan.

Na dnevnom redu sednice su Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, zatim Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2018. godini.

Takođe, poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o vojnom obrazovanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, te Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.

Kao sedma tačka dnevnog reda usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije, kao osma Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, a kao deveta Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Vlade države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Vlade Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra.

Poslednje dve tačke dnevnog reda su Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva, te Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti odbrane.

Pored 13 tačaka dnevnog reda koje je predložila predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, poslanici su usvojili da se na dnevnom redu četvrte sednice nađe i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Skupštine, koji je predložila Srpska radikalna stranka.