Vučić danas s premijerima Grčke, Bugarske i Rumunije

Sastanak u Bukureštu održava se nešto manje od mesec dana pre Samita EU – Zapadni Balkan, čiji će domaćin 17. maja biti Bugarska, koja trenutno predsedava EU.

Poslednji kvadrilateralni susret u tom formatu, u kojem su, izuzimajući Srbiju, sve tri zemlje članice EU, održan je početkom decembra, u Beogradu.

Na tom sastanaku budućnost Zapadnog Balkana u EU, posebno Srbije, bila je jedna od glavnih tema, što se očekuje i za sastanak u Bukureštu.

Premijeri tri zemlje članice EU istakli su da je Balkan neotuđivi deo evropske ideje, poručili da Srbija ne može više biti izvan evropske porodice, te da joj treba pomoći i usmeriti kako bi se stvorio i zvaničan status Srbije kao članice EU.

Predsednik Vučić i premijeri Bugarske, Grčke i Rumunije razgovaraće u Bukureštu i o još tešnjem povezivanju ovih zemalja, pospešivanju saradnje, posebno u ekonomiji, kao i infrastrukturi, te o očuvanju stabilnosti i mira celog regiona.

Na prvom sastanku kvadrilaterale u Varni, oktobra prošle godine, pokrenuta je ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU.

Tada je dogovoreno da se u maju ove godine održi samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji, te i najavljeno da će predsedavanja EU Bugarske u prvoj polovini 2018. i Rumunije 2019. biti "zajedničko balkansko" predsedavanje Uniji.

To će, kako se očekuje, biti dobra prilika za jačanje demokratije, stabilnosti, bezbednosti i saradnje u cilju razvoja i integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Šta su u Beogradu poručili Borisov, Cipras i Tudose?

Borisov je na kvadrilaterali u Beogradu istakao da nema boljeg puta za Balkan od EU, te dodao da je svaka od ovih zemalja pojedinačno mala da može sama da reši probleme, pa zato zajednički žele da budu pokretač ideja.

Kako je rekao, optimista je da će i zemlje Balkana koje još nisu u EU ostvariti napredak na evropskom putu, jer evropske integracije nemaju alternativu.

"To je zacrtan put. Imali smo brojne sukobe i ratove u regionu, ali sada smo na prekretnici, jer u ovom trenutku velike sile imaju interese na Balkanu i svaka od tih sila je uspela da postigne određeni uticaj u našim zemljima", rekao je Borisov.

Srbija ne može više biti izvan evropske porodice pod uslovom da većina stanovništa želi da bude deo EU, izjavio je tada grčki premijer Aleksis Cipras.

"Mi verujemo da bi EU trebalo vrlo uskoro da ispravi veliku grešku koja svoje korene vuče iz toga na koji način se Evropa odnosila prema Balkanu do sada. Bilo je poznato da je Balkan rizično područje. Srbija ne može više da bude izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude u EU", rekao je Cipras.

"Mi ne možemo da čekamo da nam ministar neke druge velike sile kaže šta treba da radimo, da nas uzme za ruku i pokaže. Moramo da sarađujemo i da imamo sopstvenu inicijativu, kao i da promovišemo mir i stabilnost u regionu", rekao je Cipras i istakao da Srbija, Grčka, Bugarska i Rumunija treba blisko da sarađuju.

Tadašnji premijer Rumunije Tudosu je izjavio da su i Rumunija i Bugarska i Grčka opredeljene da Srbiji pomognu i olakšaju joj put u Evropsku uniju, te poručio da je njen ulazak u Uniju "samo formalnost".

Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Tudose je rekao da su granice Srbije sa EU granice sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom, a da se integracija ostvaruje kroz zajedničke infrastrukturne projekte, kulturnu saradnju koja već postoji sa tim zemljama.

U tom smislu, objasnio je da je ulazak Srbije u EU samo formalnost, a sve tri zemlje, kao članice EU, opredeljene su da pomognu Srbiji koliko mogu.