Kako bi Makronovo liderstvo u EU uticalo na Srbiju

Iako su reči francuskog predsednika, da će podržati proširenje EU tek kada se prodube integracije unutar unije, jače odjeknule među kandidatima, reči francuskog lidera mnogo više ticale su se članica Unije. Da tako treba razumeti govor Makrona u evropskom parlamentu - naknadno poručuje i francuski ambasador.

"Predsednik Makron je, zapravo, rekao da ne želi da pripada jednoj generaciji ljudi koji se kreću hodajući u snu i zabijaju glavu u pesak. Njegov izbor za predsednika Francuske baziran je na na programu reformi Unije i tu ideju je hteo da predoči i evropskim partnerima", objašnjava ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Svojevrsna potvrda da jedini i ima ideju, stigla je prvo od, još uvek, vodeće zemlje Unije.

"Predsednik Makron je pre nekoliko dana pokrenuo dijalog o Evropi, a Nemačka će to učiniti početkom maja", poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Da li je ovim nagovestila i da se odnos snaga unutar zajednice menja? Nesumnjivo, kažu poznavaoci. Uz sopstvene inicijative, u koje se ubraja još i učešće u bombardovanju Sirije i vojno jačanje Francuske - na ruku Makronu idu i okolnosti na koje nema uticaj.

"Velika Britanija izlazi iz EU, prema tome jedan konkurent manje unutar EU. Drugo, izbori u Nemačkoj 2017. su oslabili Angelu Merkel i ona je imala problema da formira vladu već mesecima, tako da se oseća jedna praznina u nemačkom uticaju u Uniji. Sve ovo stavlja Francusku u prvi plan", smatra Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

To sa sobom nosi i moguće promene: na globalnom planu dalje – jačanje savezništva Francuske i SAD, unutar Unije – reformisanje koje bi je učinilo otpornijom na krize.

Postavlja se pitanje da li bi se uticaj prelio na Srbiju, čiji je Francuska tradicionalni prijatelj.

Francuski ambasador poručuje da je sudbina Srbije u njenim rukama.

"I Francuska neće izmišljati čitavu seriju nekih uslova koje Srbija treba da ispuni da bi ušla u Uniju, već suprotno", tvrdi Mondoloni.

"Ovo isticanje u prvi plan potrebe za reformama EU, zatim za proširenjem donekle može da utiče na naš prijem mada to nije nešto što bi trebalo nas da brine. Mi treba da nastavimo sa našim unutrašnjim reformama i sa traženjem rešenja za problem KiM. I mislim da su onda u tom slučaju dobre šanse da mi do 2025. godine uđemo u EU", smatra Slobodan Zečević.

Uspon Makrona da od autsajdera na globalnoj političkoj sceni stigne do evropskog lidera nagovestila je i njegova biografija – sa 27 imao je dve fakultetske diplome, u biografiju upisao titule bankara, ministra ekonomije i najmlađeg predsednika Francuske.

Cilj koji je danas jasniji zacrtao je još po preuzimanju dužnosti – Francuska je potrebna svetu i Evropi sada više nego ikada.