Fabrici: Napredak u oblasti pravosuđa i ekonomije, nikakav napredak slobode medija

Sem Fabrici je Izveštaj predao na početku sastanka koji se održao u Vladi Srbije, kojem je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Fabrici je u obraćanju novinarima rekao da su glavni ciljevi Godišnjeg izveštaja procena postignutih rezultata u napretku u procesu pristupanja, gde je postignut napredak, kao i gde treba postići napredak, dok je drugi cilj to da Izveštaj predstavlja podsticaj za još temeljnije reforme.

"Nadamo se da će Srbija iskoristiti ovu jedinstvenu priliku koju Strategija za Zapadni Balkan pruža", istakao je Fabrici i dodao da podstiče premijerku i celu Vladu da ostanu posvećeni i ambiciozni kako bi unapredili reformsku agendu.

"Ova i sledeća godina će biti krucijalne ukoliko vaša zemlja želi da ispuni svoj cilj, pristupanje EU", istakao je Fabrici.

Važno je da Vlada stavi reforme u centar svog posla, napomenuo je Fabrici i dodao da bez odlaganja treba što pre realizovati reforme.

"Napredak u oblasti pravosuđa"

Govoreći o Izveštaju, Fabrici je ukazao da je konstatovano da je Vlada posvećena evropskom putu Srbije, te da je određeni napredak napravljen u unapređenju pravosuđa, ali i da je politički uticaj na pravosuđe pitanje koje još nije rešeno.

"Određeni napredak je postignut u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i u Izveštaju se preporučuje da postoji stalna evidencija istraživanja optužnica i pravosudnih presuda koje se realizuju", rekao je šef Delegacije EU i istakao da kada je reč o slobodi izražavanja nije zabeležen nikakav napredak.

Dodao je da je Srbija imala pozitivnu ulogu u regionalnoj saradnji, posebno u dijalogu sa Prištinom, a konstatovana je i pozitivna uloga unutrašnjeg dijaloga koji je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Srbija mora da uloži napore da se postojeći sporazumi sprovode kako bi došlo do pune normalizacije odnosa sa Prištinom, koji će se pretočiti u pravno obavezujući sporazum", ukazao je Fabrici.

Naveo je da je u ekonomskim kriterijumima konstatovan dobar napredak, posebno u oblasti fiskalne politike, gde je Srbija zabeležila i budžetski suficit.

Dodao je da je rast BDP-a pozitivan događaj, kao i porast izvoza, te stranih investicija, a zabeleženo je i poboljšanje u poslovnoj klimi.

"Izveštaj podstiče dalje napore u reformi poreske uprave, javne uprave, državnih preduzeća i unapređenje u oblasti davanja državne pomoći i na suzbijanju sive ekonomije", ukazao je Fabrici i naglasio da je Srbija postigla važne rezultate u ekonomskom domenu.

"EU je trgovinski partner broj jedan Srbije i prvi donator. Srbija i EU su svakim danom sve bliži, te ja podstičem i ohrabrujem Srbiju da sprovede svoj put ka EU, ne zato što je to nešto što zahteva EU, nego zato što je to u interesu same zemlje i njenih građana", zaključio je Fabrici.

Brnabić: Pozitivan Izveštaj, ali tražimo iste standarde

Godišnji izveštaj Evropske komisije je dobar i pozitivan za Srbiju, u najvećem delu oslikava kakva je ona danas sa svim prednostima i manama i navodi poslove koji još predstoje, kaže premijerka.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, nakon što je šef Delegacije EU Sem Fabrici uručio Izveštaj EK, Brnabićeva je rekla da je zadovoljna trenutnim stanjem.

"Na nama je da uvek radimo bolje i brže", poručila je Brnabićeva.

Navela je da će se Srbija boriti da što bolje ispuni preporuke, kako bi bio ostvaren što veći broj poglavlja u pregovorima sa EU.

Kaže da je najveći napredak Srbija ostvarila u oblasti ekonomije, da se u Izveštaju konstatuje izvestan napredak u oblasti vladavine prava, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i izrazila zadovoljstvo što je prepoznata konstruktivna uloga Srbije kada je reč o regionalnoj saradnji.

Brnabićeva je izrazila zadovoljstvo zbog izvesnog napretka u oblasti vladavine prava, ali je i naglasila da je Srbija u toj oblasti postigla bolji napredak nego što je to konstatovano u Izveštaju.

Međutim, ona je navela da je "zapanjilo" što je u Izveštaju Evropska komisija prepoznala napredak Prištine u osnivanju ZSO, a istovremeno se ne prepoznaje da je Srbija usvojila tužilačku strategiju za ratne zločine i ustavne amandmane.

Ti napreci za Srbiju se ne prepoznaju zato što je to učinjeno nakon izveštajnog perioda na koji se odnosi Izveštaj EK, od kraja 2016. do početka 2018.

"Prepoznaje se napor Prištine koji se desio mesecima nakon izveštajnog perioda 4. aprila, dok se za Srbiju traži i da usvoji i implementira zakone, a za Prištinu je dovoljno da iskaže nameru da bi se to prepoznalo kao napredak", podvukla je premijerka.

Istakla je da Srbija zato traži jednake standarde kada je reč o evropskim vrednostima i da će postavljati pitanje zašto nisu uvršćene u Izveštaj i oni poslovi koje je Srbija uradila van izveštajnog perioda.

"Srbija posvećena regionalnoj stabilnosti" 

Govoreći o regionalnoj saradnji, Brnabićeva je rekla da je Srbija učinila ogroman napor da sačuva "hladnu glavu" u teškim okolnostima među kojima su najteže hapšenje i otmica Marka Đurića i brutalno nasilje nad srpskim stanovništvnom na KiM.

"Drago mi je da je to prepoznato u Izveštaju, Srbija je posvećena regionalnoj stabilnosti i učiniće sve da je očuva uprkos svim negativnim stvarima i porukama koje se šalju Srbiji, mi ćemo ostati smireni i otvoreni za dijalog", rekla je premijerka.

Kaže da je važno da nastavimo sa reformama zbog Srbije i njenih građana, a ne zbog EU.

"Vlada Srbije će se držati tih načela, idemo što brže možemo, ali ne na način da brzina ugrozi kvalitet reformi", ukazala je Brnabićeva.

Govoreći o napretku u oblasti ekonomije, kaže da je najviše učinjeno u fiskalnoj konsolidaciji i održavanju fiskalne discipline, da je srpsko tržište uređenije i da je bolji ambijent za investicije.

Saglasila se sa ocenom iz Izveštaja da Srbija treba da sprovede još neke strukturne reforme, te da će upravo zbog toga biti sklopljen još jedan aranžman sa MMF-om da bi se adresirale reforme koje treba nastaviti.

Dobro je, ocenjuje, što se u Izveštaju konstatuje da su uslovi na tržištu rada poboljšani da je to dobro zbog novih radnih mesta, te istakla da smanjenjem nezaposlenosti polako dolazimo do cilja, a to je otvaranje novih radnih mesta.

U oblasti javne uprave, kaže Brnabićeva, napredujemo nedovoljno brzo.

Fabrici: U Izveštaju EK nema roka za sporazum Beograda i Prištine

U godišnjem Izveštaju Evropske komisije ne pominju se nikakvi rokovi za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine, kaže šef Delegacije EU.

"Izveštaj ne pominje nikakve rokove, samo podsticaj da se ide napred u procesu pregovora kako bi se došlo do sveobuhvatnog sporazuma", rekao je Fabrici odgovarajući na pitanja novinara.

Na primedbu Brnabićeve da se u Izveštaju prepoznaje napredak Prištine u osnivanju ZSO, ali ne i to što je Srbija usvojila tužilačku strategiju za ratne zločine i ustavne amandmane, što je sve učinjeno nakon izveštajnog perioda, Fabrici je kazao da je moguće da je nešto propušteno.

Naveo je da je Skupština Srbije usvojila niz zakona početkom marta.

"Nismo pravili nikakvu selekciju, svakako će ta dešavanja biti u sledećem izveštaju", rekao je Fabrici.

Objasnio je da se ovaj izveštaj odnosi na period od novembra 2016. godine, do kraja februara ove godine i da je rezultat višemesečnog rada stotina ljudi u Briselu i Beogradu.

Na pitanje kome građani Srbije treba da veruju – Federiki Mogerini, koja ohrabruje Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, dok francuski predsednik Emanuel Makron kaže da nema proširenja pre reformisanja same EU – Fabrici je kazao da ne vidi Makronovu izjavu tako negativno.

Odgovarajući na isto pitanje, Brnabićeva je rekla da su njen posao reforme u Srbiji, a da je tema za evropske zvaničnike šta radi EU.

"I nama odgovara jača Evropska unija i ne mislim da su naša dva cilja u koliziji, mislim, naprotiv, da nisu. Ukoliko završimo posao koji je pred nama i 2025. budemo spremni za EU, i nama je bolje da to bude jaka Evropska unija", rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanja novinara.

Premijerka je poručila da je ona okrenuta reformama u Srbiji, a da je to šta će EU raditi stvar njihovih zvaničnika i predstavnika zemalja koje su članice.

Brnabić: I dalje sam otvorena za razgovore sa medijima

Premijerka je rekla da i dalje stoji na raspolaganju predstavnicima medija za konstruktivan dijalog kako bi se videlo šta može da se poboljša u domenu slobode medija, ali navodi da i dalje ne razume tačno koji su to problemi.

Upitana o konstataciji iz Izveštaja EK da nema napretka kada je reč o slobodi medija u Srbiji, Brnabićeva je ukazala da je nalaz Misije EU, koja je u Srbiji bila početkom godine, bio dosta pozitivniji nego u Izveštaju EK, te da je u toku današnjeg sastanka pitala šefa Delegacije EU odakle ta razlika.

"Nezavisno od toga šta ja mislim, i dalje stojim na raspolaganju predstavnicima medija za konstruktivan dijalog, da vidimo šta možemo da uradimo da bi poboljšali ono što oni misle da može da se poboljša u domenu slobode medija i medijskog izveštavanja", rekla je Brnabićeva i dodala da je u svakom trenutku za nastavak sastanaka koje je započela sa grupom za slobodu medija.

Kazala je da ogroman broj registrovanih medija u Srbiji dovoljno govori o otvorenosti medijskog tržišta.

"Mislim da ne postoje problemi, ali postoje ljudi koji misle da postoje problemi i ja ću biti otvorena da sedim na sastancima sa njima dok ne dođemo do najboljeg mogućeg rešenja, dok se svi u Srbiji ne budu osećali slobodni i bezbedni, da rade posao koji vole i koji su izabrali", istakla je Brnabićeva na zajedničkoj konferenciji za medije sa Fabricijem.

Brnabićeva je navela da bi najviše komentara i dopuna imala na deo Izveštaja EK koji se odnosi na vladavinu prava.

"Naše je da razgovaramo sa EK, Delegacijom EU u Srbiji, zemljama članicama Unije da je progres u toj oblasti nešto bolji nego što je zabeleženo u Izveštaju EK", ukazala je premijerka i dodala da su ustavne reforme za nju osnova svega onoga što mora da se uradi u oblasti vladavine prava.

Očekuje do kraja juna da će Srbija dobiti odgovor Venecijanske komisije na predlog ustavnih amandmana.

Govoreći o digitalizaciji, Brnabićeva je ukazala da je Srbija u toj oblasti krenula iz minusa.

"Ova godina je za sada bila dobra. Usvojili smo dva važna zakona, o elektronskom poslovanju i e-Upravi. Sada radimo na podzakonskim aktima kako bi građani sve više osetili korist od toga što ja govorim", napomenula je Brnabićeva.