Poslanici usvojili pet zakona

16.30 - Usvojen Zakon o NIGP, za bolje poslovno okruženje. 

15.50 - Poslanici usvojili Zakon o e-upravi.

15.40 - Usvojen Zakon o prosvetnoj inspekciji. 

15.20 - Skupština je usvojila Zakon o udžbenicima. 

13.45 - Skupština Srbije usvojila Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija. 

11.00 - Počelo glasanje o amandmanima na Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Poslanici se izjašanjavaju i o prosvetnoj inspkeciji, e-upravi i nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija koji uvodi red u oblast kvalifikacija i povezuje ih sa tržištem rada, pa će tako poslodavci znati koja znanja nosi koja diploma.

Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije uspostavlja se jedinstveni i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču.

Znaće se koje kvalifikacije nose određena znanja i šta su tačno na studijama naučili menadžeri, inženjeri.

Svako zvanje će dobiti svoju šifru, koja će biti usklađena sa evropskim registrom kvalifikacija.

Biće formiran savet za NOKS, kao i agencija za kvalifikacije i sektorska veća. Oni će izrađivati standarde kvalifikacija, da bi se formirao registar NOKS.

Zakon o udžbenicima

Skupština je zatim usvojila Zakon o udžbenicima kojima se omogućava digitalizacija nastavnog sadržaja, odnosno pravljenje i izdavanje digitalnih udžbenika.

Zakonom o udžbenicima uređuje se pripremanje, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i priručnika, kao i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu.

Sadržaji udžbenika biti utvrđeni planom i programom nastave i učenja, koji će biti odobreni u skladu sa tim zakonom.

Predviđa se jeftinije, pravednije i dostupnije obrazovanje za sve učenike, ali i zanimljivije i funkcionalnije što dovodi do unapređivanja učeničkih kompetencija.

Pojednostavljena su rešenja i precizirani rokovi za podnošenje i odobravanje udžbenika, kao i mogućnost nabavljanja preko škole, odnosno đačke zadruge. To bi trebalo da ukine sivo tržište, razne posrednike i u jednoj meri bi uticalo povoljno na formiranje cene.
Ukida se procenat koji je doveo do ukrupnjavanja tržišta, konkurencija će biti veća, a sadržaj kvalitetniji.

Ostaje obaveza korišćenja odabranih udžbenika za ciklus od četiri godine, ali je u izuzetnim slučajevima na predlog škole, uz pribavljeno mišljenje Ministarstva, ostavljena mogućnost da u opravdanim slučajevima dođe do promene izabranih udžbenika.

Predviđeno je formiranje Centra za niskotiražne udžbenike na jezicima nacionalnih manjina, prilagođeni deci sa posebnim potrebama, za srednje stručne škole.

Zakon o prosvetnoj inspekciji

Usvojen je i Zakon o prosvetnoj inspekciji, koji na poseban način objedinjuje u jedan zakon sve odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor, po nivoima obrazovanja, iz posebnih zakona u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Zakon je propisao poslove prosvetnog inspektora, ovlašćenja i poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinama, gradovima, odnosno pokrajini i donošenje rešenja ministra kojim se utvrđuje broj prosvetnih inspektora u lokalnim samoupravama.

Pored toga, propisani su uslovi za zapošljavanje prosvetnih inspektora koji rade poslove inspekcijskog nadzora u prosveti.

Skupština usvojila Zakon o e-upravi

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o e-upravi, kojima se omogućava da se javne usluge u što većoj meri pružaju putem interneta i primenom informacionih tehnologija.

Na taj način građanima će biti olakšana komunikacija sa administracijom, a komplikovane upravne postupke moguće je dodatno pojednostaviti i ubrzati korišćenjem informacionih tehnologija.

Obezbediće se visok nivo sofisticiranosti usluga i time ostvariti efikasna elektronska uprava.

Smanjenjem dužine trajanja postupaka i papirologije štedi se i vreme i ljudski resursi i stvara se mogućnost alokacije i efikasnije upotrebe ovih resursa.

Digitalizacijom, kao jednim od prioriteta Vlade Srbije, modernizuje se način rada administracije i podiže kvalitet na nivo zemalja sa najbolje realizovanim servisima elektronske uprave.

Elektronska uprava ima za cilj da oslobodi građane brige oko procedura kod koga i na koji način mogu ostvariti svoja prava.

Smanjenjem troškova i ubrzanje postupka, uz povećanje transparentnosti i pravne sigurnosti, treba da se stvori bolji poslovni ambijent, koji će doprineti poboljšanju konkurentnosti i otvaranju novih radnih mesta.

Usvojen Zakon o NIGP, za bolje poslovno okruženje

Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji je usvojen u parlamentu, doprineće stvaranju boljeg i konkurentnijeg poslovnog ambijenta u Srbiji i unapređenju procesa rada javnog sektora uz smanjenje troškova i broja neophodnih procedura.

Trebalo bi da se poboljša poslovno okruženje za nove investicije, jer će investitori lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj kao i pratećih informacija od važnosti za donošenje odluka.

Njegova primena treba da omogući bolje donošenje odluka u kriznim situacijama što će za posledicu imati preventivno delovanje i smanjenje ljudskih žrtava i štete izazvane prirodnim katastrofama.

Primena zakona će direktno uticati na državne institucije i organizacije da unaprede svoj rad, komunikaciju i međusobnu saradnju na poslovima prikupljanja, održavanja i isporuke standardizovanih podataka i servisa državnoj upravi, privredi i građanima.

Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka (NIGP) predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka koji omogućava korisnicima da na jednostavan i efikasan način identifikuju, pristupe i koriste prostorne informacije dobijene iz različitih izvora, od lokalnog, preko nacionalnog do globalnog nivoa.

Uspostavljanjem i efikasnim upravljanjem NIGP-a rešavaju se pitanja kvaliteta, pristupa, razmene i korišćenja harmonizovanih prostornih podataka u digitalnom obliku.

Poslanici su postavljali pitanja članovima vlade pre početka glasanja.

Na predložene zakone podneto je ukupno oko 1.000 amandmana.