"Potrebno poboljšanje života srpske zajednice na KiM"

Zamrznuti odnos i status kvo nisu rešenje ukoliko želimo poboljšanje života Srba na Kosovu i Metohiji, rekao je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), Milan Antonijević, koji je otvorio drugi panel u okviru "Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji", na kojem je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Antonijević je poručio da se strah od dijaloga mora prevazići, kao i da sloboda izražavanja mora biti garantovana svim ljudima, pa i u Kosovskoj Mitrovici.

"Pitanje je da li je sloboda izražavanja garantovana ljudima u Kosovskoj Mitrovici, pritisak se ne oseća u Beogradu, već kada razgovarate sa ljudima u enklavama", rekao je direktor Jukoma.

"Neke od glasova razuma koji su bili spona na KiM smo izgubili, kao što je bio Oliver Ivanović, ali siguran sam da postoji još ljudi sa kojima je moguće uspostaviti saradnju", poručio je Antonijević na otvaranju panela "Položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji".

Antonijević je dodao i da su stavovi Srbije prema KiM jasni, pre svega u pogledu budućih razgovora u Briselu.

Istakao je da je neophodno da ti stavovi budu pravno utemeljeni, i ponudio podršku Jukoma.

Nevladine organizacije za "ZSO plus", podela "najgore rešenje"

Predstavnici nevladinih organizacija ocenili su da je podela Kosova i Metohija najgore rešenje, te ističu da treba raditi na poboljšanju uslova života Srbima kroz "ZSO plus".

Jovana Jakovljević iz InTER-a je rekla da su srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji potrebne institucije koje će da funkcionišu efikasno, te da pod tim institucijama podrazumeva i javne, pravne, obrazovne, zdravstvene, te socijalne institucije.

Istakla je da veliki problem Srba na KiM "prekomerna zaposlenost u javnim institucijama", te da je potreban program kako bi ti ljudi koji su zaposleni u javnim institucijama videli svoju perspektivu na KiM i bez posla u takvim institucijama.

Kao drugi problem, navela je da Srbija na KiM ne sprovodi socijalni program, što se najviše može videti upravo kroz prekomerno zapošljavanje na KiM.

"Lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta za realizovanje projekata. Potrebno je jačati kapacitete lokalnih samouprava. Privredni sektor je sada u rudimentarnoj fazi, što je posledica političkih i bezbednosnih okolnosti. Probleme treba posmatrati strateški i ekonomski i jačanjem ekonomije doprineti boljem kvalitetu života Srba na KiM", rekla je Jakovljevićeva.

"Bezbednost jedan od najvećih problema na severu Kosova"

Sanja Sovrlić iz "Crno-belog sveta" istakla je da "ukoliko ne budu stvorene okolnosti u kojima Srbi sa Kosova mogu imati pristojan život i ukoliko ne budu ohrabreni da se bore za svoja prava, onda preostaje da Srbija pitanje Kosova rešava iseljavanjem Srba sa KiM, što nije trajno rešenje.

Dodala je da je bezbednost jedan od najvećih problema na severu Kosova, te da je najveći pokazatelj za to ubistvo Olivera Ivanovića.

Navela je da su u poslednje vreme "glasne priče" o podeli Kosova i istakla da takvo rešenje neće stvoriti postojeće, već može stvoriti nove probleme, što posebno nije dobro za Srbe južno od Ibra.

"U konačnom rešenju ne smeju se zaboraviti ljudi. Srbi na Kosovu su na papiru građani Srbije i građani Kosova, a u stvari su građani drugog reda u oba sistema", rekla je Sovrlićeva.

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative ocenila je da bi podela Kosova, odnosno razmena teritorija bio najopasniji put, jer bi polovina Srba na KiM ostala, pošto žive u Kosovskom pomoravlju.

Podelom Kosova i Metohije došlo bi do povećanog odlaska kosovskih Srba, uverena je Radosavljevićeva.

Takođe je ukazala da bi to ugrozilo i zagarantovanu zastupljenost Srba u kosovskim institucijama.

Prema njenim rečima, neophodno je promeniti pristup u pregovorima u Briselu, jer trenutno postoji pristup pobednika i gubitnika, a potrebno je pronaći kompromisno rešenje.

Imperativ rešenja moraju biti mir i bezbednost građana, i svako novo pooštravanje i tenzije ne idu u prilog tome, smatra Radosavljevićeva.

Preduslov za mir, prema njenim rečima, su vladavina prava i poštovanje dogovora, ali i pronalaženje krivaca ubistva Olivera Ivanovića.

Postizanje normalizacije u odnosima je jedino održivo rešenje čiji značaj je u statusnoj neutralnosti, dok bi podela teritorija dovela do destabilizacije i sukoba, smatra Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose.

Verka Jovanović je istakla da je važno da se stvore institucionalni instrumenti koji će smanjiti stepen diskriminacije za Srbe južno od Ibra.

Dodala je da Zajednica srpskih opština, na način na koji je dogovorena u Briselu, ne pruža dovoljne garancije zaštite ljudskih prava za srpsko stanovništvo na KiM, te da bi, upravo iz tog razloga, trebalo formirati Zajednicu srpskih opština plus koja bi mogla bolje da ostvari prava.

"Priznavanja ličnih dokumenata ogroman problem Srba na KiM"

Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv rekao je da nakon višemesečnih razgovora u okviru unutrašnjeg dijaloga društvo u Srbiji nije blizu konsenzusa o statusu Kosova, te da smatra da će za to trebati par godina i dodao da umesto što se akcenat stavlja na to, pažnju bi trebalo usmeriti na rešavanje svih otvorenih problema sa Prištinom.

Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju Srbi na KiM, Milićević je rekao da je jedan od velikih problema pitanje priznavanja ličnih dokumenata, što predstavlja glavnu prepreku ostvarivanju slobodnog kretanja.

Istakao je i da je bitno pitanje prava i povratka raseljenih i dodao "da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine ne može da dobije zamajac bez povratka uzurpirane imovine".

Navodeći da se Srbi na KiM suočavaju i sa problemima u pravosuđu, Milićević je rekao da je bitna tema za opstanak Srba u južnoj pokrajini očuvanje korišćenja srpskog jezika.

"Obrazovni i zdravstveni sistem u okviru obrazovnog i zdravstvenog sistema Srbije od vitalnog značaja su za opstanak Srba na KiM", rekao je Milićević i dodao da su glavni bezbednosni izazovi međuetnički sukobi, politička nestabilnost i kriminal.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 rekao je danas da hapšenje direktora Kancelarije za KiM zaslužuje najveću osudu, a da je ubistvo Olivera Ivanovića poslalo poruku svima koji o KiM razmišljaju hrabro, odgovorno i racionalno.

"Razgovarati o KiM i budućnosti srpsko-albanskih odnosa je samo po sebi veoma teško, naročito u godini kada je ubijen Ivanović", poručio je Petronijević.

Dodao je da je današnji sastanak u okviru unutrašnjeg dijaloga pružio priliku da svako iznese stav o KiM, a da je zaključak da su svi podržali status kvo.

Ne postoji nijedno pravo koje Srbima na KiM nije ugroženo, i koje se sistematski ne krši svakog dana, ukazala je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović.

"Da li je naš narod na KiM jedini koji ne može da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava?", upitala je Dragojlovićeva i dodala da to predstavlja problem jer ni Srbija ne može da im zaštiti osnovna prava.

Prenela je stavove udruženja žena "Peščanik", koje smatra da žena u dijalogu i pregovorima, uprkos aktima koji to pravo garantuju, uopšte nema.

Takođe, stav je tog udruženja, žene i ženska prava su potpuno zapostavljeni kao tema pregovora.

"Napredak zahvaljujući međunarodnoj zajednici" 

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava rekla je da je tokom poslednjih 10 godina postignut značajan napredak u infrastrukturi i unapređenju svakodnevnog života građanima srpske nacionalnosti južno od Ibra, što je zahvaljući pre svega zalaganjima međunarodne zajednice.

"Srpska zajednica na Kosovu može da bude i treba da bude važan faktor u stvaranju modernog, demokratskog i multikulturnog društva na Kosovu ukoliko se uključi u snaženje u integrativne procese", rekla je Kisićeva.

Navela je da Vlada Srbije treba da nastavi da pomaže srpskoj zajednici na KiM, ali da, kako kaže, "mora da odustane od politike manipulacije srpskom zajednicom na KiM radi postizanja teritorijalnih ciljeva, koji su u suprotniosti sa procesima evrointegracija".

Istakla je da su najveći problemi Srba na KiM siromaštvo, nezaposlenost, obrazovanje dece, neefikasno sprovođenje zakona...

"Najproblematičnija tačka od 1999. godine je sever Kosova. Zvanični Beograd je u novijoj istoriji više puta žrtvovao Srbe van Srbije odbijajući mirna rešenja. Nadam se da ova Vlada neće ići tim putem. Srbi južno od Ibra su u izuzetno teškim okolnostima napravili napore da se integrišu u kosovsko društvo i taj proces i dalje traje. I sa ovog aspekta evropske integracije su veoma značajane", rekla je Kisićeva.