Milivojević: Prvih šest tačaka ključne, to je crvena linija

Evropska unija ponavlja da sve dogovoreno mora da se sprovede, Beograd traži realizaciju ZSO, a Priština kaže "hoćemo, samo ne stižemo".

Gostujući u Dnevniku RTS-a, diplomata Zoran Milivojević je rekao da je sledeći potez na onom delu međunarodne zajednice koja u ovom slučaju podržava prištinske vlasti.

"U prvom redu je to EU zato što se ovde prelama interes EU za prostor Zapadnog Balkana i zato što su ti integrativni procesi i u interesu EU u budućem periodu imajući u vidu probleme sa kojima je suočena, imajući u vidu i Bregzit i potrebu da Unija zacrta neki svoj budući put", rekao je Milivojević.

Kako kaže, treba podsetiti da je proširenje najuspešnija politika EU i da je tu interes EU.

"Međutim, problem je što Unija nema mehanizam uticaja na prištinske vlasti u meri u kojoj to ima Vašington, a očigledno je da su interesi Vašingtona malo drugačije postavljeni i da su vezani za događaje od pre 19 godina, za ono što je počelo bombardovanjem, ono što je posle proizvelo samoproglašenu državu Kosovo – taj jedan geopolitički i geostrateški koncept koji oni hoće da realizuju priznanjem državnosti Kosova i verifikacijom te državnosti na bilo koji način", istakao je Milivojević.

Govoreći šta nam donose naredni meseci, Milivojević je rekao da EU treba da bude dosledna kada je to u vezi sa njenim interesom i da bude dosledna onome što je izjavila Federika Mogerini – da se obaveze po Briselskom sporazumu moraju ispuniti.

Podseća da je taj sporazum osnov procesa normalizacije. Kako kaže, realizacija svih tih tačka je uslov da taj proces teče.

"Što se nas tiče, za nas su prvih šest tačaka ključne i to je crvena linija kada je reč o srpskom interesu i srpskom stavu u isto vreme", rekao je Milivojević.

Prema tome, Milivojević ističe da Srbiji ostaje da na tome insistira, a EU ostaje da ovoga puta podrži Srbiju u tom zahtevu.

"Od političke volje, od odlučnosti Brisela da na tome istraje, mi ćemo imati ili nećemo imati rezultat. Ili ćemo opet imati novi neuspešni sastanak na kome će se sumirati rezultati i morati da konstatujemo gde smo i šta smo", rekao je Milivojević.

"Srbija nema više mogućnosti da odstupa"

Milivojević kaže da Srbija nema više mogućnosti da odstupa – mora se ovo realizovati a posle toga ćemo videti kako će proces teći dalje.

Govoreći o kompromisu, Milivojević kaže da ako imate u vidu da je u EU većina zemalja priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, oni sa te pozicije polaze i mi imamo situaciju koja traje i pet godina ne možemo da realizujemo nešto što je pod njenim okriljem i potpisano i na neki način zacrtano kao obaveza.

Kako kaže, treba videti šta ko ne može da prihvati. Naša strana ne može da prihvati priznanje. Tu je predsednik Vučić bio vrlo jasan, kompromis nije priznanje, istakao je diplomata.

Sa druge strane, Priština insistira na priznanju. Mora nešto između toga da bude i jedino moguće kao kompromis što podrazumeva i položaj Srbije i srpskog naroda na KiM, neodustajanje od toga i prisustvo države Srbije na neki način tamo, objašnjava Milivojević.

Govoreći o pravnoobavezujućem sporazumu, Milivojević kaže da su razmena teritorija, podele i sve te kombinacije isključene iz više razloga.

"Prvi razlog je što zapadni centri moći hoće da se ta država prizna i kažu – 'hoćete da razmenjujete teritorije vi priznajte Kosovo kao državu pa onda bilateralno to radite kako se inače radi'", rekao je Milivojević.

Drugo, razgraničenje, nove granice je uvod u novi rat, smatra Milivojević. "Ne možete isključti KiM iz konteksta koga imamo na Balkanu. Mi imamo nerešena granična pitanja, otvorene etničke probleme, imamo Makedoniju, BiH, niz nekih pitanja koja bi se time otvorila", rekao je Milivojević.

Milivojević smatra da bi se otvorili i neki mehanizmi koji imaju veliki značaj kao što su Dejtonski i Ohridski sporazum. Pitanje je da li bi reagovala Bugarska ili Mađarska.

"Opcija ne garantuje stabilnost i bezbednost već nove konflikte i probleme i mislim da postoji jasan stav u najširem kontekstu da se to pitanje ne dira i da se nove granice ne otvaraju", kaže on.

Pravnoobavezujući sporazum je zacrtan u pregovaračkom okviru i to je nešto što mi ne znamo. On bi po logici trebalo da sadrži sve ono što bude produkt procesa normalizacije i da to bude, u stvari, taj pravno-obavezujući sporazum do onog stepena dokle stignemo koji zadovolji obe strane, istakao je Milivojević.

"Problem je što na Zapadu smatraju da to treba da bude bilateralni sporazum i da se time ta stvar završi. Mi to ne mislimo, nismo jedini, dobar deo međunarodne zajednice tako ne misli. Ostaje Rezolucija 1244 UN bez koje se to ne može rešiti", zaključio je Milivojević.