Objavljen nacrt prvog zakona o lobiranju u Srbiji

Zakon, čije je usvajanje predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23 i predstavlja jednu od preporuka GREKA, biće prvi pravni akt kojim će u Srbiji zakonski biti regulisano lobiranje, a u cilju zaštite javnog interesa.

Nacrt definiše lobiranje kao delatnost kojom se vrši uticaj na organe vlasti u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti tih organa vlasti, a u cilju ostvarivanja interesa naručioca lobiranja, u skladu sa zakonom.

Definiše, takođe, ko može da bude lobista, ko lobirano lice, a ko naručilac lobiranja, i taksativno nabraja koje se sve aktivnosti ne smatraju lobiranjem.

Predviđeno je da lobiranje može da obavlja fizičko ili pravno lice (privredno društvo, odnosno udruženje) koje ima odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja koje izdaje Agencija za borbu protiv korupcije, dok naručilac lobiranja može da bude fizičko ili pravno lice u čijem interesu se vrši lobiranje.

"Lobirano lice je izabrano, imenovano ili postavljeno lice u organu vlasti, kao i lice na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost, a koje učestvuje u postupku pripreme i donošenja propisa, odnosno drugog opšteg akta ili može uticati na sadržaj propisa, odnosno drugog opšteg akta", navodi se u Nacrtu zakona.

Šta se ne smatra lobiranjem

Posebno se ističe da se lobiranjem ne smatraju razne informacije i mišljenja o zakonima i drugim propisima objavljeni u sredstvima javnog informisanja, kao ni aktivnosti stručnjaka koji javno saopštavaju svoje stavove, odnosno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih normativnih rešenja.

Lobiranjem se, prema Nacrtu, ne smatraju ni građanske inicijative upućene organima vlasti na predložena rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata, kao ni aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata, ako se te aktivnosti obavljaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima.

U cilju zaštite javnog interesa, Nacrt je predvideo dužnost lobiranog lica da spreči nastanak štetnih posledica po javni interes koje mogu nastati usled lobiranja.

Lobisti su, sa druge strane, dužni da prilikom lobiranja postupaju u skladu sa načelom integriteta koje, kako se navodi u Nacrtu, "podrazumeva zakonitost, transparentnost i odgovornost u radu, kao i etičnost, a sve u cilju očuvanja ličnog i ugleda pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja, kao i delatnosti lobiranja".

Nacrt je propisao da odobrenje za lobiranje može da se izda fizičkom licu koje je državljanin Srbije, koje je potpuno poslovno sposobno, nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja, kome nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti i koje je položilo ispit za obavljanje poslova lobiranja na Pravosudnoj akademiji.

"Strano fizičko lice može da obavlja delatnost lobiranja u Republici Srbiji ako je registrovano za obavljanje delatnosti lobiranja u državi čiji je državljanin i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Republike Srbije", navodi se u Nacrtu zakona.

Pravno lice može da obavlja lobiranje ako je upisano u registar privrednih subjekata, ima najmanje jednog zaposlenog lobistu, nije osuđeno za krivično delo ili mu nije izrečena, odnosno ako mu je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, a isti uslovi su predviđeni za odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno udruženju.

Strano pravno lice može da obavlja delatnost lobiranja u Srbiji ako je registrovano za obavljanje delatnosti lobiranja u državi u kojoj ima sedište i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim pravnim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Srbije.

Zabrana funkcionerima da se bave lobiranjem

Nacrt je propisao da je fukcionerima zabranjeno da se bave lobiranjem, kao i da ta zabrana prestaje po isteku dve godine od dana prestanka funkcije.

Lobisti su dužni da prilikom lobiranja vode računa o postojanju sukoba interesa.

Da bi do lobiranja došlo neophodno je da se zaključi ugovor o lobiranju, čiji su elementi detaljno propisani u Nacrtu zakona.

Novčane kazne za prekršioce zakona

Nacrt je predvideo i niz kaznenih odredbi u slučaju kršenja zakona i propisao novčane kazne za prekršioce.

Tako je za pravno lice predviđena novčana kazna od 50.000 dinara do dva miliona dinara ako obavlja delatnost lobiranja bez odobrenja, ako pisanim putem ne obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije o promeni podataka u roku od tri dana od nastanaka promene, ili počne postupak lobiranja pre zaključivanja ugovora o lobiranju i u drugim slučajevima.

Novčane kazne od 30.000 do 200.000 dinara predviđene su za odgovorno lice u pravnom licu, kao i za fizičko lice u slučaju kršenja odredbi ovog zakona.

Ista kazna je predviđena i za lobirano lice ako ne dostavi Agenciji obaveštenje o ostvarenom kontaktu sa lobistom u roku od 15 dana od dana ostvarivanja kontakta, a za odgovorno lice u organu vlasti, ako organ vlasti ne vodi evidenciju o lobističkim kontaktima.

"Povećana javnost rada organa državne uprave"

U Ministarstvu pravde ističu da predloženi Nacrt zakona povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja obavljaju javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka.

Prilikom izrade Nacrta zakona korišćeni su tekstovi međunarodnih ugovora koje je Srbija ratifikovala i relevantnih propisa Evropske unije.

Takođe, Ministarstvo pravde pozvalo je predstavnike državnih organa, civilnog društva, stručne javnosti, kao i druge zainteresovane da mu tokom javne rasprave dostave svoje primedbe, predloge i sugestije.