U novoj vladi Srbije 28 članova

Nova srpska vlada, kako je predložila vladajuća većina, imaće 28 članova. Prvi potpredsednik bio bi zamenik premijera, sa gotovo svim njegovim ovlašćenjima. Predlaže se i institut zlatnog glasa, kojim premijer dobija pravo da odluči u slučaju kada su članovi vlade podeljeni.

Predsednik vlade, navodi se u predlogu, određuje jednog potpredsednika za prvog,  koji ga zamenjuje ako je odsutan ili sprečen, i koji tada ima sva ovlaštenja premijera, osim što ne može da predlaže izbor ili razrešenje članova vlade.

Pored prvog potpredsednika, vlada bi trebalo da ima još tri, koji će biti i ministri.

Vladajuća većina predlaže da vlada ima 24 ministarstva, od kojih su nova, ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, ministarstvo za ljudska i manjinska prava i ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.

Nova vlada imaće i ministarstvo bez portfelja. Iz ministarstva za infrastrukturu izmeštaju se prostorno planiranje, urbanizam i građevina, koji bi bili u nadležnosti novog ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Predlažu se i mnogo veća ovlaštenja ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u obezbeđivanju materijalnih uslova za razvoj regiona i pristupa evropskim fondovima i donacijama.

Otklanjanje mogućih blokada

Novina je i to da se, ako vlada ima paran broj članova, odluka donosi ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao i premijer.

Time bi se otklonila moguća blokada rada te institucije. Ako bude usvojen predlog vladajuće većine, biće to najbrojnija srpska Vlada.

Buduća vlada Srbije, koju treba da formira kandidat za premijera Mirko Cvetković imaće, kako predviđa Predlog zakona o ministarstvima, 24 resora i, verovatno, više potpredsednika.

U vladi će se posle osam godina ponovo naći socijalisti, dok će DS i G17 plus i dalje ostati u vlasti, jer su bili u prethodnoj vladi, pored Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

Po veličini kabineta, nova vlada biće nešto veća od odlazeće Vojislava Koštunice, koja je imala je 22 resora, jedno ministarstvo bez portfelja i jedno potredsedničko mesto.

Među novim resorima naći će se samo Mistarstvo za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo za NIP, dok će ostali ostati isti ili će nekima od njih nadležnosti biti proširene.

Ministarstva spoljnih poslova i odbrane na republički nivo prešla su posle rasprada državne zajednice, a ti resori su ozvaničeni u poslednjoj vladi Srbije koja je izabrana 15.maja prošle godine.

Dosadašnja vlada imala je i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje će biti zadržano i u novoj, kao i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Deseta vlada od 1990. 

Do demokratskih promena 2000. godine mandatari, potpredsednici i ministri republičkih vlada bili su uglavnom iz redova do tada najjače političke partije Socijalističke partije Srbije i njenih kasnijih političkih partnera Srpske radikalne stranke, Nove demokratije i Jugoslovenske levice (JUL).

Mandatari tih deset republičkih vlada bili su Dragutin Zelenović (1991.), Radoman Božović (1991.-1993.), Nikola Šainović (1993.-1994.), Mirko Marjanović (1994.-2000.), Milomir Minić (2000.-2001.), Zoran Đinđić (2001.-2003.), Zoran Živković (2003.-2004.) i u dva mandata Vojislav Koštunica.

Posle raspada SFRJ, Srbija je 11. februara 1991. godine dobila prvu vladu koju je vodio Dragutin Zelenović.

Vlada je imala 20 ministarstava i četiri potpredsednika iz redova SPS-a, a zatim je na čelo vlade došao Radoman Božović čiji kabinet su takođe činili socijalsti.

Bez učešća poslanika DEPOS-a, Skupština Srbije je 10. februara 1993. godine izabrala novu vladu na predlog mandatara Nikole Šainovića, a njegov kabinet je činilo pet potpredsednika i 23 ministra, od kojih je 15 ostalo iz prethodne vlade, zadržavši svoje portfelje.

I vlada Nikole Šainovića je, bar što se tiče partijske opredeljenosti, bila homogena - svi članovi su bili iz redova SPS-a.

Sledeće 1994. godine izabrana je Vlada premijera Mirka Marjanovića, koji će na čelu republičke vlade biti u još jednom mandatu sve do 2000. godine.

Marjanovićeva vlada od 1994. godine imala je ukupno 27 članova. Pored 19 potpredsednika i ministara iz SPS-a, imala je nekoliko članova iz Nove demokratije (tri) i iz vanparlamentarnog Saveza komunista (tri), dok je jedan član vlade bio bivši član Demokratske stranke.

Rekordnih 35 resora

Skupština Srbije 24. marta 1998. godine bira novu republičku vladu, na predlog mandatara Mirka Marjanovića - a nova vlada ima rekordan broj od ukupno 35 članova - pet potpredsednika, 23 resorna ministra i sedam ministara bez portfelja.

U njen sastav pored 15 potpredsednika i ministara iz redova SPS-a, ulazi i 15 članova SRS-a, kao i četiri iz JUL-a.

Marta 2000. godine posle petooktobarskih promena Srbija dobija prelaznu republičku vladu na čelu sa Milomirom Minićem iz SPS-a.

Novitet u Minićevoj vladi bio je i taj što je funkcije ministara u ministarstvima unutrašnjih poslova, finansija, pravosuđa i informisanja obavljao kolegijum sastavljen paritetno od sva tri potpisnika Sporazuma o vanrednim parlamentarnim izborima - SPS, Srpskog pokreta obnove (SPO) i Demokratske opozicije Srbije (DOS).

SPS je u vladi imala 15 potpredsednika i ministara, SPO devet, dok je DOS imao 10.

Šestu vladu i prvu demokratsku od 1990. godine Srbija dobija 25. januara 2001. godine, kada premijer postaje Zoran Đinđić, a u njenom sastavu su bili predstavnici svih stranaka koje su činile DOS.

Ta vlada imala je sedam potpredsednika i 17 ministarstava među kojima su bili resori privreda i privatizacija, saobraćaj, građevina, energetika i rudarstvo, ekonomski odnosi sa inostranstvom...

Čović, Živković, Koštunica

Posle ubistva premijera Đinđića 12. marta 2003. godine, vršilac dužnosti predsednika vlade, do izbora nove 18. marta, bio je dotadašnji potpredsednik Nebojša Čović.

Nova Vlada Srbije izabrana je 18. marta 2003. godine na čijem je čelu bio Zoran Živković (DS).

Pored premijera, novi član vlade postao je jedino potpredsednik DS Čedomir Jovanović, a ostali potpredsednici i ministri ostali su na istim funkcijama, koje su obavljali i u kabinetu Zorana Đinđića.

Sledeća vlada, koju je vodio Vojislav Koštunica, izabrana je 3. marta 2004. godine, sa jednim potpredsednikom i 17 ministara.

Taj kabinet činilo je devet ministara iz DSS, potpredsednik i četiri ministra iz G17 plus, jedan ministar iz Nove Srbije, tri ministra iz Srpskog pokreta obnove i jedan nestranački ministar.

U tadašnjoj manjinskoj vladi, koju su podržavali socijalisti, prosveta i sprot bili su u okviru jednog resora, kao i nauka i ekologija, dok je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom zadržano iz prethodne vlade.

Pored toga, resori rada, zaposljavanja i socijalne politike bili su spojeni u jedno, a uspostavljena su ministarstva dijaspore i kapitalnih investicija.

Vlade u Regionu

Ako prebrojimo članove vlada u zemaljama regiona, sa sve premijerom i Slovenci i Mađari imaju 16 ministarstava, Bosna i Hercegovina i Republika Srpska po 17, zatim slede Crna Gora, Grčka i Rumunija sa po 18 ministarskih mesta. U Bugarskoj vladi ih ima 22, a na čelu liste po broju resora u regionu je makedonska vlada koja ima 23 ministarstva .

 

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 28. jun 2008, 21:21) - anonymous [neregistrovani]

Dobro

Mislim da je sve dobro planirano.

(subota, 28. jun 2008, 19:42) - ikic [neregistrovani]

Mala ili velika vlada

Poslova ima oko 30 razlicitih oblasti i moze se napraviti vlada sa 30 ministara ili sa 15 ministara i 15 zamenika koji ce vodio racuna o onom drugom resoru. Npr sport i omladima ili saobracaj i telekomunikacije. Koliko je Velja imao pomocnika i zamenika u onom mninistratsvu koje je, toboze, objedinjavalo tri resora?

(subota, 28. jun 2008, 16:52) - anonymous [neregistrovani]

Mala skupština

Ovo će brojem članova biti najveća vlada u Evropi. To je omanja skupština a ne kabinet.