Brnabić: Srbija neće priznati drugu državu na sopstvenoj teritoriji

Ana Brnabić je istakla da se sukob srpskog i albanskog naroda ne može rešiti tako što će jednoj strani biti pružena podrška za svaki zahtev, koliko god on bio nerazuman, a od druge strane očekivati da pogne glavu i pristane na svako nametnuto rešenje.

Tako nešto, prema rečima Brnabićeve, ne bi prihvatio nijedan zreo narod, pogotovo ne srpski, koji je u prošlosti skupo plaćao za svoju slobodu i pravo na odlučivanje.

"Rešenje mora uzeti u obizir pozicije oba naroda", istakla je Brnabićeva na međunarodnoj naučnoj konferenciji "Kosovo i Metohija: Sui generis ili presedan u međunarodnim odnosima".

Premijerka je ocenila da je projekat koji sebe naziva "republikom Kosovo" bio i jeste osuđen na neuspeh.

"Budući da je sadašnje stanje neodrživo, neophodno je tragati za nekim novim, možda i savim unikatnim rešenjima kako bi se u ovom delu Evrope uspostavili trajna stabilnost i mir", istakla je premijerka.

Uverena je, kaže, da je to moguće ukoliko među najuticajnijim subjektima u međunarodnoj zajednici bude postojao interes da ishod bude takav.

Brnabićeva je podsetila da je odluka parlamenta u Prištini kojom je proglašena secesija dela Srbije doneta bez referenduma kojim bi bili konsultovani građani Srbije, ili makar stanovnici pokrajine Kosovo i Metohija.

Secesija je izvršena protivno volji srpskog naroda, direktno kršeći Ustav Srbije i protivno pravno obavezujućoj Rezoluciji 1244 UN o Kosovu i Metohiji, ukazala je Brnabićeva.

Navela je da je to učinjeno u vreme mira, kada je Srbija bila afirmisani i ugledni član međunarodne zajednice, članica UN i Saveta Evrope i u pretpristupnim razgovorima sa EU.

"Mislim da bi malo ko ozbiljan danas mogao da negira da je odluka Prištine o jednostranom proglašenju nezavisnosti proizvela negativne efekte po međunarodnu stabilnost", konstatovala je premijerka Srbije.

Brnabićeva je ukazala da samoproglašeno Kosovo nije član Saveta Evrope, UN ili bilo koje druge značajnije međunarodne organizacije, kao i da tri četvrtine čovečanstva živi u državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Govoreći o broju raseljenih Srba, Brnabićeva je istakla da je u Prištini nekada živelo više od 50.000 Srba, a da je danas dom svega 37 lica srpske nacionalnosti.

"Srpska groblja se ruše, imovina uzurpira, a moji sunarodnici su svakodnevno izloženi raznim vidovima etnički motivisanog nasilja. Srbima, dakle, svakako nije bolje nakon unilateralne secesije", istakla je ona.

Navodeći da su Albanci bili uveravani da će Kosovo ako se osamostali prosperirati, Brnabićeva je navela da se sada, deset godina posle proglašenja nezvisnosti, vidi da su njihova očekivanja izneverena.

Premijerka je upitala ima li čovečanstvo pravo da zatvara oči pred činjenicom da je protekla decenija bila decenija ohrabrenja za separatističke pokrete širom sveta.

"One koji nam govore o potrebi da Srbija prihvati realnost, pitam da li su oni spremni da se nose sa realnošću koju su stvorili dajući podršku albanskim separatistima na KiM, a tako i svima onima koji će poželeti da se na sličan način otcepe od međunarodno priznatih država", rekla je Brnabićeva.

Kada je Evropska unija stala na stranu Madrida u slučaju Katalonije, Srbiji je za Kosovo rekla da je reč o jedinstvenom slučaju.

"Verujem da je Kosovo jedinstven slučaj, jer je ovo stvoren presedan kad je reč o separatizmu. Prekršeno je međunarodno pravo, mi u Rusiji smo protiv toga bili 1991. godine. Za nas je Kosovo sastavni deo Srbije", istakao je Leonid Dobrohotov sa Univerziteta "Lomonosov".

Nije i za Ameriku, koju, sa periodima manje ili veće zainteresovanosti, Kosovo zanima od osamdesetih. Za našeg sagovornika pregovori su sada u ćorsokaku.

"Ako zahteve isporučujete jednoj strani, ne i drugoj, to će očito stvoriti probleme i to je pozicija u kojoj smo sada. Od Beograda se traži da ispuni svoj deo Briselskog sporazuma, ali nije isti pritisak na Prištinu da ispuni svoj deo", kaže Gordon Bardoš sa Univerziteta "Kolumbija".

Ističe da rešenje vidi u pregovorima i kompromisu i da je to jedini način.

Dobrohotov smatra Srbija i Rusija treba da budu politički saveznici i da se bore za očuvanje svoje nezavisnosti i nacionalne interese.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot uverava da neće biti nametanja priznanja.