Evropski lideri o pitanju proširenja EU u junu

U nacrtu zaključaka samita, u koji je RTS imao uvid, samo se konstatuje da je Evropska komisija objavila strategiju 6. februara i ujedno pozdravlja održavanje samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja.

U tekstu se od samita u Sofiji očekuje da "potvrdi evropsku perspektivu regiona, pokrene konkretne i vidljive inicijative za bolju povezanost ljudi i infrastrukture unutar regiona, kao i između regiona i EU". Navodi se i da će se evropski lideri vratiti na pitanje proširenja na samitu u junu.

Evropska komisija objavila je dalekosežnu strategiju za Zapadni Balkan, ali zemlje članice nisu jedinstvene oko toga kakvu poruku u vezi sa proširenjem treba uputiti u ovom trenutku, nakon što je Evropska komisija naznačila 2025. kao indikativni rok za prijem Srbije i Crne Gore, navode izvori upućeni u debatu u radnim telima EU.  

"Rekao sam liderima regiona da neće biti prijema po ubrzanom postupku. Suština procesa je važnija od brzine, a svako će biti tretiran prema zaslugama, bez fiksiranih datuma i rokova. Ipak, vratio sam se sa Balkana uvereniji nego ikad da delimo zajedničku budućnost", istakao je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. 

Neke zemlje članice, među njima i one najveće i najuticajnije, i dalje su protiv isticanja bilo kakvih rokova, navodeći da to može biti kontraproduktivna poruka, bez obzira na sve ograde Evropske komisije da se ne radi o fiksnim datumima. Njihov stav je da poruke Brisela treba da se odnose prvenstveno na kriterijume koje zemlje kandidati treba da ispune, uključujući pre svega vladavinu prava, rešavanje bilateralnih sporova u regionu i usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Zato neke zemlje članice smatraju da samit u Sofiji treba da bude posvećen pojačanoj saradnji sa Zapadnim Balkanom, a ne samit o proširenju na Balkan, koji bi mogao ostaviti utisak da EU tako "stavlja pečat" na 2025. kao fiksiranu godinu prijema novih članica, navode diplomatski izvori u Briselu.

S druge strane, mnoge zemlje zalažu se da samit u Sofiji pošalje snažniju simboličnu podršku članstvu Zapadnog Balkana u EU, jer bi tako i zahtevi za reformama imali veću težinu. Osim toga, samit posvećen proširenju značio bi prisustvo Turske, što EU u ovom trenutku želi da izbegne.

Samit će biti usmeren na bolju povezanost infrastrukture i ljudi u regionu.

Takav samit problematičan je za Španiju, koja u kontekstu proširenja EU ne može da prihvati učešće Kosova, čiju nezavisnost ne priznaje i ne prihvata formulaciju o evropskoj perspektivi za Prištinu. Zato dolazak premijera Rahoja u Sofiju nije izvestan, iako u bugarskom predsedavanju veruju da je moguća formula koja će omogućiti da svi lideri EU i Balkana budu prisutni.

S druge strane, mnoge zemlje članice naklonjene proširenju zalažu se da samit u Sofiji pošalje snažniju simboličnu podršku članstvu Zapadnog Balkana u EU, umesto da bude još jedan "tehnički" samit o infrastrukturnim projektima, sličan onima koji se odvijaju unutar Berlinskog procesa. Njihov stav je da zahtevi za jačanje vladavine prava i rešavanje sporova u regionu imaju veću težinu ako EU zauzvrat uverljivije ponudi perspektivu članstva za region, navode diplomatski izvori.

Osim samita u Sofiji, važan trenutak biće i objavljivanje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku za sve zemlje regiona, koje se očekuje 17. aprila. Ovaj izveštaj, posebno deo koji se odnosi na vladavinu prava, biće odlučujući za odluku o tome koliko novih poglavlja će Srbija moći da otvori u junu.

U dosadašnjem toku pregovora, Srbija je otvorila 12 od ukupno 35 poglavlja, a još pet poglavlja je tehnički spremno za otvaranje, potencijalno na međuvladinoj konferenciji u junu.