Vučić pozvao Johanisa da pomogne da dođe do kompromisa za KiM

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa Johanisom rekao da je rumunskog kolegu, za koga je rekao da ima nemerljiv ugled u Evropi, SAD i svetu, upoznao sa razgovorima o Kosovu koje je imao nedavno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, sa zvaničnicima EU, kao i o svemu što je važno za pronalaženje kompromisa.

Kako je rekao, Rumunija je najveća zemlja u regionu, i imajući u vidu i da je jedna od pet zemalja članica EU koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, zamolio je da upravo i iz tog, neutralnog i drugačijeg ugla pomogne da do kompromisa dođe.

Predsednik Srbije je istakao da Johanis ima veliki ugled u svetu i da ga je zamolio i za ličnu i podršku Rumunije naporima Srbije za pronalaženje kompromisnog rešenja.

Naveo je da je stav Srbije da ne može da se dogodi da jedni dobiju sve a drugi izgube sve, već i jedni i drugi da budu pomalo nezadovoljni i da bi to bilo rešenje koje bi bilo fer i jedino pravično.

Poručio je da je zahvalan na činjenici da Rumunija nije priznala nezavisnost Kosova.

"Za nas je to veliki problem, ali daćemo sve od sebe da pronađemo kompromisno rešenje", dodao je Vučić i poručio da je za kompromisnu situaciju neophodno da obe strane odustanu od maksimalističkih zahteva.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis istakao je da je Kosovo i Metohija složena tema i da razume da rešenje tog pitanja znači veliki korak ka EU za ceo region Zapadnog Balkana.

"Blisko ćemo razgovarati o mogućim rešenjima. Uloga koju Rumunija može, a odigra je velika. Mi smo raspoloženi da učestvujemo u pronalaženju dobrih rešenja za ceo region. A najbolje je rešenje koje je prihvatljivo za sve strane", poručio je Johanis.

Dodao je da rešenje mora biti fer, doći iznutra i da mora biti podržano od svih aktera, pa i međunarodnih. Istakao je da je jasno da nema integracije u EU bez rešenja tog pitanja.

Johanis je preneo Vučiću da želi da bude deo diskusije o rešenju kosovskog problema.

"Spreman sam da budem uključen i razgovaram sa političarima širom sveta o tom pitanju", podvukao je on.

"Ako rešenje ne bude fer, prihvatljivo i podržano, ono neće biti soluacija. Bez rešenja koje bi zadovoljilo sve strane, ono ne može biti održivo, a bez održivog rešenja ništa nećemo rešiti", zaključio je Johanis.

"Srbija ne razmatra priznanje Kosova i Metohije" 

Predsednik Vučić je, odgovarajući na novinarsko pitanje, istakao da Srbija ne razmatra priznanje Kosova i Metohije i uzvratio pitanjem: "Šta bi onda bio kompromis?"

"Ako je predlog da samo Srbija prizna Kosovo, znači da bi u tom slučaju Albanci dobili sve, a moje je pitanje šta bi Srbi dobili. Ako bi neko rekao meni 'manastiri i crkve će biti zaštićene', moje kontrapitanje bi bilo 'zar bi ih u suprotnom palili ili šta'", kazao je on.

Vučić je ponovio da Srbija ulaže napore da dođe do kompromisnog rešenja, ne razmatra priznanje, ali da je otvorena za sva ostala pitanja koja vode ka konačnom rešenju ovog važnog problema.

Prema njegovim rečima, bitno je da se nađe način kako prići ovom problemu i prikazati ga javnosti.

"Moramo videti kako možemo naći održivo konačno rešenje koje bi ohrabrilo, doprinelo i podstaklo prijateljstvo dva najveća naroda na Balkanu – albanskog i srpskog. Spremni smo da razgovaramo o svim predlozima koji bi došli iz EU, njenih članica, Albanaca, Prištine, koje god strane", naglasio je predsednik.

Vučić je rekao da postoji širok spektar mogućnosti u potrazi za rešenjem, te da je neophodno naći dobru volju i predano raditi na tome.

"Ako uspemo u rešavanju tog problema, to će pokazati da brinemo o budućnosti naših naroda, ako ne, onda će to biti još jedan propust, svakako ne prvi", kazao je on dodajući da će se to pre desiti nego što će se naći rešenje, ali da će Srbija činiti sve da se pronađe kompromis.

"Period rumunskog predsedavanja EU može biti odlučujući"

Srbija je veoma zadovoljna što će Rumunija predsedavati EU početkom 2019. i moguće je da će to biti i odlučujući period za evropsku budućnost Srbije, izjavio je predsednik Vučić.

Istakao je da Srbija polaže velike nade u rumunsku podršku. 

"Ako budemo smogli snage i hrabrosti i ako, s druge strane, bude postojala volja za kompromisom, onda će to biti moguće. Ako ne, plašim se da teško da može da nam pomogne Rumunija ili bilo ko drugi. Ali u svakom slučaju, imamo velika očekivanja i velike nade polažemo u naše rumunske prijatelje i njihovu podršku Srbiji", rekao je Vučić.

Moguće da period rumunskog predsedavanja EU "baš bude vreme", ističe predsednik, u kojem Srbija treba da rešava neke od svojih najvećih problema sa kojima se suočava, ne decenijama, već vekovima.  

Tradicionalno prijateljstvo Srbije i Rumunije 

Predsednik Vučić je ukazao da Srbiju i Rumuniju vezuje tradicionalno prijateljstvo.

"Retki su narodi sa kojima u regionu nismo ratovali i sukobljali se, a sa Rumunijom nismo", podvukao je Vučić.

On je istakao da je, pošto se ne može živeti od prošlosti, sa svojim rumunskim kolegom razgovarao o budućnosti.

Rekao je da se nada da će Rumunija tokom predsedavanja EU u prvoj polovini 2019. zadržati visoko na listi prioriteta članstvo Zapadnog Balkana i Srbije. Na sastanku je bilo reči i o nacionalnim manjinama. 

"Ja mogu da govorim o položaju Rumuna u Srbiji", naveo je Vučić i dodao da će biti urađene značajne stvari posle kojih će i Klaus Johanis moći da kaže – ovo su konkretni rezultati.

Objasnio je da se to tiče informisanja na rumunskom jeziku, odeljenja u školama na rumunskom i boljeg vremena održavanja nastave.

Johanis: Odnosi dobri, biće i bolji

Rumunski predsednik Klaus Johanis ocenio je da su odnosi Rumunije i Srbije veoma dobri i da će biti još bolji.

"Optimisti smo u vezi sa tim, a Srbija je glavni trgovinski partner Rumunije na Zapadnom Balkanu", istakao je Johanis.

Srpski predsednik ponovo je istakao zainteresovanost za izgradnju auto-puta Beograd–Temišvar.

Vučić je ukazao na potrebu izgradnje brze saobraćajnice između ta dva grada i precizirao da je reč o 150 kilometara, 75 na srpskoj i isto toliko na rumunskoj strani. Poručio je da Srbija ima dovoljno novca i interesa za izgradnju te saobraćajnice i da bi takvo infrastrukturno ulaganje donelo ekonomske dobiti i našem i rumunskom narodu koji žive sa obe strane granice.

Odgovarajući na pitanja novinara, podsetio je da je ta ideja došla iz Srbije, kao i da je svojevremeno o tome razgovarao sa bivšim rumunskim premijerima Ćolusom i Pontom, ali i da, čak uz njihovu želju da se to radi, nije dobijena saglasnost rumunske strane.

"Ne ide to lako, ali mi ostajemo zainteresovani za taj auto-put i povezanost sa Temišvarom", rekao je predsednik Vučić.

Ukazao je da Rumunija postaje sve značajniji partner Srbije u trgovinskoj razmeni i poručio da poslovična politička bliskost dve zemlje daje konkretne rezultate u međusobnoj saradnji u različitim oblastima društvenog života.

Kako je rekao, razgovarali su i o drugim stvarima koje se tiču tog pitanja i da će sve to doneti još bolje rezultate na zadovoljstvo Rumuna u Srbiji kao što je srpska nacionalna manjina zadovoljna njenim položajem u Rumuniji.

Udvostručena ekonomska saradnja za pet godina 

Razgovarali su, naglasio je predsednik Srbije, i o ekonomskoj saradnji i izneo podatak da je za pet godina ta saradnja udvostručena i da po svim parametrima Rumunija postaje sve značajniji partner Srbije.

U tom smislu on je naveo i da je broj turista iz te zemlje, najvećeg suseda Srbije, porastao za 25,8 odsto i da je oko 67.000 Rumuna posetilo našu zemlju sve od Beograda do Kopaonika...

I ta naša poslovična politička bliskost najbolje rezultate daje u konkretnoj saradnji u različitim oblastima društvenog života, rekao je Vučić i dodao da imamo sve preduslove da dalje napredujemo, a da tamo gde ima problema "ne žmurimo", već da gledamo kako da ih rešavamo.

Istakao je da je sa predsednikom Rumunije razgovarao o Dunavu, odnosno Dunavskoj strategiji, i naveo da će se ubuduće raditi na tome da i kod nas, kao što je to slučaj u Evropi sa mnogim rekama, Dunav bude pun saobraćaja i da se u tom smislu iskriste evropski fondovi i druge mogućnosti koje se pružaju.

Inače, ukupna robna spoljnotrgovinska razmena sa Rumunijom u prošloj godini iznosila je 1,3 milijarde evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Korektna saradnja u migrantskoj krizi

Predsednik Vučić je podsetio na to da je Srbija tokom migrantske krize bila brana između drugih delova Zapadnog Balkana i Rumunije.

Ukazao je da su Srbija i Rumunija imale vrlo korektnu saradnju tokom najtežeg i najvećeg priliva migranata na teritoriju Srbije iz pravca Makedonije i Bugarske.

Ministri unutrašnjih poslova dve zemlje, prema njegovim rečima, imaju dobru saradnju, i ostalo je još nekoliko sporazuma koje treba potpisati.

"Mislim da naša saradnja o pitanju bezbednosti nije sporna, ali uvek može biti još bolja, unapređena. Čini mi se da smo u periodu migrantske krize, kada je Rumunija štitila sebe, Srbija bila brana između drugih delova Zapadnog Balkana i Rumunije", objasnio je Vučić.

Vučić je podsetio da je kroz našu teritoriju prošao najveći broj migaranata, a veoma mali broj je dospeo do granica Rumunije.

"Rumunija je imala i ima prijatelja u Srbiji", dodao je on.

Vučić je ukazao da će se saradnja sa Rumunijom pospešiti kroz granične prelaze koji će se još otvarati, kao i da kroz saradnju obaveštajnih službi i policija, kada je u pitanju bezbednost, može da se dovede do perfekcije.

"Ne vidim u toj oblasti ozbiljnih problema u budućnosti", rekao je predsednik Srbije.