Poslanička pitanja na početku sednice

Lider radikala Vojislav Šešelj uputio je pitanje ministru unutrašnjih poslova, predsednici vlade i predsedniku države zašto nisu počeli pregovore o aboliciji sa uhapšenim pripadnikom specijalne jedinice i bivšim marincem Dejvidom Kobertom, pošto je, kaže, iz dnevne štampe saznao da je on u zatvoru "izrazio bojazan zbog povratka u Ameriku".

Smatra da bi vlast trebalo Korbetu da ponudi azil, a da on zauzvrat prizna "ko ga je poslao i koga je trebalo da ubije".

"To je veoma važno, jer ja očekujem da on neće biti jedini. Svi drugi koji budu dolazili možda će biti još sposobniji, i teže će ih biti uhvatiti", rekao je Šešelj.

Poručio je da američka ambasada nije pokazala interesovanje, i da se tim "ne treba igrati".

"Mnogo više ćemo dobiti ako ispriča sve što zna, nego ako ga oteramo. Ovo je toliko ozbiljna stvar da se ništa ne sme prepustiti slučaju", poručio je lider radikala.

Dodao je da ako se taj slučaj zanemari može doći do suočavanja sa mnogo opasnijim nasrtajima.

"Vodite računa, mogu da 'koknu' i nekog opozicionara - pa da se u javnosti za to vama pripiše krivica", rekao je Šešelj.

Poslanik SNS-a Marko Atlagić je uputio pitanje ministarstvima unutrašnjih poslova i pravde, navodeći da su se u vreme bivšeg režima "dešavale razne pronevere, pljačkaške privatizacije i drugi oblici privrednog kriminala, što je Beograd i zemlju dovelo na ivicu bankrotstva.

"U Beogradu, za vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu poznat kao 'Điki mafija' je u JKP "Gradska čistoća" jedna kriminalna grupa poznata pod nazivom takozvanih 'đubretarska mafija' proneverila 374 miliona dinara i zbog toga bila prvostepeno osuđena na 72 godine zatvora", rekao je Atlagić.

Upitao je da li je tačno da je "đubretarska mafija" bila povezana sa Đilasom kao gradonačelnikom Beograda i da je Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem ta grupa na drugostepenom sudu bila oslobođena od odgovornosti".

Atlagić je pitao da li je tačno da je Đilas odgovoran za pljačku "Telekoma Srbija" 2011. godine kada je to državno preduzeće, kako kaže, pod Đilasovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala "njegove Arene sport" za 7,7 miliona evra.

"Inače da investicija je u javnosti bila predstavljena kao, citiram njegove reči, kao 'najznačajnija ulaganja'", rekao je Atlagić.

Kako je dodao, "Telekom" tada nije smeo da bude vlasnik medija, ali je "Đilas morao da proda četiri kablovska kanala u nečije ime, pa je odlučio da to bude preko 'Telekoma' i njegovog tadašnjeg žutog direktora Branka Radujka".

O nasilju u porodici i navodnim nepravilnostima tokom izbora

Poslanica DS-a Gordana Čomić zatražila je da ministar unutrašnjih poslova dostavi izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici sa brojem prijava porodičnog nasilja od stupanja zakona na snagu, procenama rizika, brojem izrečenih hitnih mera za nasilje, pokrenutim procesima i brojem završenih sudskih procesa.

Čomićeva je navela da su pomaci napravljeni, ali da ljudi u porodicama i dalje stradaju i iznela podatak da je od početka godine ubijeno devet žena i tri muškarca u porodičnom nasilju, zaključivši da ćemo "ako se nastavi nasilje na taj način ostati do kraja godine bez 55 do 60 ljudi".

Poslanik grupe SDS-Narodna stranka Miroslav Aleksić govorio je nepravilnostima tokom lokalnih izbora u Beogradu i Boru, i zatražio od ministra unutrašnjih poslova informacije o tome što je, kako kaže, veliki broj ljudi dobio pozive za glasanje u Beogradu na adresama na kojima ne žive, niti su vlasnici stanova u tim zgradama.

Aleksić je upitao i zašto policija, kako kaže, nije reagovala u Boru u nedelju, na sam dan lokalnih izbora 4. marta, na pojedine prijave zbog "masovne pojave desetine džipova bez tablica".

Ministra za rad je upitao o tome što je vlada neposredno pre izbora opredelila sredstva za Centar za socijalni rad u Beogradu, od 208 miliona, od čega je, kaže, uoči izbora isplaćena jednokratna poomoć od 15.000 dinara, za 13.900 osoba i "po kom kriterujumu su određeni korisnici dobili tu pomoć".

Poslanica Sanda Rašković Ivić uputila je pitanje premijerki Ani Brnabić i ministarki pravde Neli Kuburović da li bi eventualna podrška Srpske liste ratifikacii sporazuma o državnoj granici između Kosova i Crne Gore značila kršenje Ustava i da li će članovi SL snositi odgovornost za to kršenje Ustava "jer ne postoji granica Kosova i Crne Gore, već Srbije i Crne Gore".

Rašković Ivić je premijerku pitala i zbog čega je Srbija na monitoringu Međunarodog tela za borbu protiv pranja novca "i koje su to stvari dovele do toga da SAD traže da Srbija bude na crnoj lisiti te ogranizacije - da li se radi o malverzicjama ili se radi o tome da oni nas mrze".

Imala je i pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i to kada će, sa Minsitarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu omogućiti da slepi i slabovidi imaju glasačke listiće na Brajevom pismu.

O rekonstrukciji Vlade 

Poslanica Dosta je bilo Ana Stevanović upitala je premijerku, a s obzirom, kako kaže, da se u javnosti spominje da je izvesna rekonstrukcija vlade i da će najverovatnije u četiri ministarstva biti promena, ko će od ministara otići, a ko će ih zameniti.

"Interesantno je da će se rekonstrukcija obaviti istovremeno sa objavljivanjem imena novog gradonačelnika Beograda", rekla je Stevanovićeva,

Imala je i kritiku na navode da će direktorka Službenog glasnika zameniti Vladana Vukosavljevića na mestu ministra kulture, uz ocenu da ministar kulture treba da bude "nesporna ličnost u toj oblasti kulture, a ne neki ad hok menadžer ili političar".

Upitala je premijerku i "u ime trudnica i porodilja, kada će njima biti vraćen novac koji im pripada".

Poslanica Nove stranke Marinika Tepić upitala je ministre za zaštitu životne sredine i poljoprivrede "zašto vlada i ministri kriju da se u Petrohemiji, u Pančevu, krije desetine tona kancerogenog azbesta u sred fabrike, kao i to da postoje destine tona toksične žive".

Nakon dela sednice koji je predviđena za postavljanje pitanja, poslanici su se vratili dnevnom redu.