Koliko je daleko ili blizu rešenje za Kosmet

"Medijacija, sprečavanje i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi" – u krajnje opštem naslovu međunarodne konferencije, u organizaciji bivšeg šefa diplomatije Ivana Mrkića, njegov naslednik našao je mesto za konkretno pitanje Kosmeta.

Pojedini stručnjaci, poput Tibora Varadija, veruju da ovo neće biti godina rešenja. Ne isključuju zamrznut konflikt. Da li smo nečemu bliži?

"Ne mogu da kažem da li smo bliži ili nismo bliži", rekao je šef diplomatije Ivica Dačić.

"Ali je nemoguće tražiti komromis gde će jedna strana biti stalno oštećena, da ne kažem, ojađena, to je nemoguće, nemate rešenje", dodaje Ivan Mrkić.

Ipak, najviši zvaničnici Unije ponavljaju da neće uvoziti nerešene konflikte.

"Ako Srbija želi da bude članica, onda ta zemlja mora da sa Kosovom nađe pravno obavezujuću formu normalizacije. Sporazum mora biti obuhvatan, konačan i pravno obavezujuć", poručio je evropski komesar Johanes Han.

Ivica Dačić pita da li se to odnosi i na Prištinu?

"Nismo deca kojoj će dati lizalicu, zato što su nam rekli bićete članica EU i mi ćemo zaboraviti Kosovo. Oni ne poznaju srpski narod, koji iz inata na to neće pristati", naveo je ministar spoljnih poslova.

U Kancelariji za Kosovo i Metohiju lopticu, kada je reč o rešenju, ipak, vraćaju narodu.

"O svakom ponuđenom ili definisanom rešenju za budućnost KiM, konačnu reč daće narod Srbije, ne bilo koji strani zvaničnik ili ambasada, ne bilo koji centar političke ili druge moći", ističe direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Do tada, Beograd, kaže šef diplomatije, radi na tome da broj zemalja koje su priznale južnu pokrajinu bude ispod 100, odnosno 96.

Iako nije presudno, jer Kina i Rusija vetom mogu da spreče članstvo u UN, Priština u tom slučaju ne može da tvrdi da ih je priznalo više od polovine od 193 članice te institucije.