Muižnjeks: Odlučno u rešavanje pitanja nestalih

Muižnjeks je u saopštenju nakon četvorodnevne posete Srbiji istakao da bi to trebalo da uključi otvaranje vojnih i policijskih arhiva u kojima se možda nalaze važne informacije o nestalim osobama.

Govoreći o Srbiji, Muižnjeks je savetovao da Srbija mora odlučno da krene napred u rešavanje nasleđa iz prošlosti, uspostavi adekvatno okruženje za rad medija i prevaziđe preostale prepreke kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje.

Kao važan korak napred u rešavanju nasleđa iz prošlosti, komesar je naveo nedavne razgovore predsednika Srbije i njegove hrvatske koleginice, kao i bavljenje pitanjem nestalih tokom rata devedesetih godina prošlog veka.

Muižnjeks tvrdi da "uporno nekažnjavanje" za određena ozbiljna kršenja ljudskih prava negativno utiče na pravdu i trajni mir u regionu.

Primetio je da su proteklih meseci pojačana krivična gonjenja ratnih zločinaca i da se nastavila regionalna saradnja u toj oblasti i pozvao je vlasti da osiguraju da svi počinioci ozbiljnih kršenja ljudskih prava, počinjenih tokom rata devedesetih, budu privedeni pravdi bez daljih odlaganja.

"Svaki dokument koji može da baci svetlost na ozbiljna kršenja ljudskih prava počinjena tokom ratova i omogući efikasnu istragu takvih zločina, trebalo bi da bude dostupan relevatnim institucijama, a odluke prema kojima su pojedini dokumenti proglašeni državnom tajnom trebalo bi da budu ponovo razmotrene u skladu sa važnim preporukama Poverenika za informacije od javnog značaja", naveo je Muižnjeks.

Tvrdeći da u skorije vreme nije postignut napredak u stvaranju sveobuhvatnog mehanizma reparacije za sve žrtve rata, komesar je pozvao vlasti da to pitanje istaknu više na svojoj agendi i ugledaju se na pozitivne zakonodavne primere u regionu, naročito, kako je rekao, one koje se tiču reparacija za žrtve seksualnog nasilja tokom rata.

"Zabrinutost zbog osoba koje negiraju zločine"

Komesar je izrazio, navodi se u saopštenju, "ozbiljnu zabrinutost" da je određenim osobama, koje je Haški tribunal osudio za ratne zločine, data mogućnost da u javnosti promovišu svoje stavove i negiraju zločine, za koje su osuđeni, dok se, kako tvrdi, vodeći političari nisu distancirali od takvih osoba, "a čak ih uključuju u pojedine političke procese".

"Ovakav pristup suočavanju s prošlošću je štetan za pomirenje u regionu i predstavlja uvredu za žrtve tih zločina. Povrh toga, podizanje mladih generacija u Srbiji u duhu mira, tolerancije i poštovanja drugih, biće teško dok god se osobe osuđene za ratne zločine tretiraju u društvu kao heroji", naveo je komesar.

Dodaje se da je komesar sa zadovoljstvom konstatovao dodatni napredak Srbije kada je reč o obezbeđivanju sistematske registracije rođenja pripadnika romske populacije i izdavanja njihovih ličnih identifikacionih dokumenata.

Komesar je ohrabrio vlasti Srbije da učine dodatne napore da reše oko 2.000 preostalih slučaja koji se tiču Roma bez ličnih dokumenata.

Kada je reč o slobodi medija, komesar je rekao da su se svi medijski akteri s kojima se susreo saglasili da "Srbija ima solidan zakonodavni okvir kojim se reguliše ta oblast".

Komesar je ocenio da Srbija ima sjajne istraživačke novinare, a da je poverenik za informacije od javnog značaja, institucija za primer koju bi vlasti trebalo da u potpunosti podržavaju i čije odluke treba u potpunosti poštovati.

Muižnjeks, pak, tvrdi da postoji određena zabrinutost kada je u pitanju bezbednost novinara, te da je, kako je naveo, uprkos pojedinim naporima vlasti da obezbede bolji institucionalni odgovor na napde na novinarima, samo nekoliko takvih slučajeva efikasno krivično gonjeno.

Komesar je, naime, pozvao političare da "nedvosmisleno osude" sve slučajeve nasilja, čija su meta novinari koji, naglasio je, igraju "ključnu ulogu posmatrača u društvu".

Osvrnuo se i na značaj inkluzivnog obrazovanja za socijalnu koheziju i mogućnost obrazovanja sve dece, ocenivši da postoje pozitivni pomaci po tom pitanju.

"Smatram jasnu posvećenost vlasti inkluzivnom obrazovanju i njihovo široko prihvatanje principa inkluzije sve dece u redovno obrazovanje, uključujući decu ometenu u razvoju i romsku decu, od ključne važnosti za dalji napredak na tom polju", ocenio je Muižnjeks.

Uprkog tim, kako je ocenio, pozitivnim pomacima, komesar je pozvao vlasti da povećaju napore kako bi osigurali punu inkluziju u redovno obrazovanje sve romske dece i dece s posebnim potrebama.

"Veliki jaz između vlasti i civilnog društva o slobodi medija"

Nils Muižnjeks je izjavio da ima utisak da se položaj novinara u Srbiji pogoršao u poslednje dve godine, kao i da postoji ogroman jaz između vlasti i civilnog društva o tome kako percipiraju slobodu medija.

Muižnieks je tokom posete Srbiji razgovorao sa nosiocima vlasti, predstavnicima medija i nevladinim organizacijama u Srbiji koji, kako je primetio, imaju polarizovane stavove o nezavisnosti medija i radu novinara.

''Čini mi se da je došlo do pogoršaja i da je atmosfera u kojoj sada rade novinari mnogo lošija nego 2015. kada sam posetio Srbiju. Pojedini političari novinare čak nazivaju izdajnicima, plaćenicima, stranim agentima'', rekao je Muižnjeks na brifingu sa novinarima kojim je završio posetu Srbiji.

Istakao je da sve je više napada na novinare širom Evrope, pa i u Srbiji, te da je ključno, kaže, da političke vođe nedvosmisleno osude takve istupe.

''Treba sprovoditi efikasne istrage kako bi se došlo do počinioca napada i onih koji prete novinarima. Dijalozi i formiranje komisija jesu dobra stvar, ali ono što nam je potrebno su rezultati'', naznačio je Komesar.

Naveo je da je Savetu Evrope stiglo 12 upozorenja o pretnjama i napadima na novinare, a da je Vlada Srbija odgovorila na četiri.

''Insistirao sam na susretu sa premijerkom i ministrima da je u interesu Srbije da adekvatno odgovori na sva upozorenja i pruži sve moguće informacije i kaže šta je vlada uradila po tim pitanjima'', ukazao je Muižnjeks.

Dodao je da bi to ostavilo dobar utisak u Međunarodnoj zajednici i da bi pomoglo da se uspostavi ''most'' između vlade i ''skeptičnih medijskih poslenika''.

Prema njegovim rečima, u mnogim zemljama koje je posetio predstavnici medijskih udruženja i novinari su se žalili na zakonodavni medijski okvir, ali u Srbiji, kako primećuje, to nije bio slučaj ovog puta.

''Kada sam 2015. bio u Srbiji, bilo je sporno hakovanje i blokiranje sadržaja na internet sajtovima, a sada mi to niko nije istakao kao problem'', naveo je Muižnjeks.

Osvrnuo se i na socijalno-ekonomski statusa novinara navodeći da je njihov položaj u Srbiji posebno težak zbog načina privatizacije medija koja, kaže, nije okončana, kao i zbog ekspanzije medija na internetu i ukupnih mera štednje koje se sprovode poslednjih godina.

Na pitanje novinara koji se nije predstavio da prokomentariše to što agencija Tanjug još uvek radi, a ugašena je pre dve godine, komesar je odgovorio da su svi mislili da će Nova medijska strategija rešiti pitanje privatizacije medija i da je državno vlasništvo medija u jednom demokratskom društvu ''nešto što je problematično''.

''Vidim da je mnogo propagande u komercijalnim i privatnim medijima, tako da nije potrebna u medijima koji su pod kontrolom države. Kada se radi o javnim servisima ključno je da budu nezavisni i pluralistički, ali niko nam nije sugerisao da je Tanjug novinska agencija tog tipa'', naveo je Muižnjeks.