Ambasadorka Rumunije: Tu smo za vas, bićemo glas za Srbiju

Iskustva ne mogu da se prekopiraju, ali može biti korisno da vidite proces koji smo prošli, rekla je Oana Kristina Popa na konferenciji koju je povodom Strategije EU za Zapadni Balkan u Beogradu organizovao Centar za spoljnu politiku.

Navodeći da će Rumunija predsedavati EU 2019.godine, ona je izrazila nadu da će biti "glas za region i Srbiju", te da će sa Bugarskom i Austrijom, koje predsedavaju ove godine, pokrenuti važna pitanja za Zapadni Balkan."Bitno je da dođete do tog nivoa da ste spremni da pristupite", rekla je ambasadorka Popa.

Priznaje da Rumunija nije imala izazove koje ima Srbija i da je probleme sa susedima rešila mnogo pre ulaska.

"Nije bilo brzo, nije bilo lako i kada je bilo završeno nije bilo gotovo jer se proces integracija nastavio. Čujem frustraciju u Srbiji da su se pravila promenila. Osnovna pravila se nisu promenila, ali jeste geostrateško okruženje", rekla je ambasadorka.

Popa je podsetila da je Rumunija pregovarala šest godina sa EU i da je za to vreme u zemlji stalno organizovana javna rasprava iz različitih oblasti, te ukazala da je uvek postojala ogromna podrška javnosti.

"I kada smo imali teške reforme, podrška nije pala ispod 60 odsto. Reforme se rade zbog građana, iako su naši političari često govorili da Evropska unija 'pritiska", rekla je ona i napomenula da je Rumunija u poslednje dve godine udvostručila BDP, razvila nove sektore ekonomije.

U početku je, kaže, bilo frustracije, ali su promene počele da se dešavaju, a građani da ih osećaju.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku je rekla da je strategija važna za region i da vraća fokus EU na Zapadni Balkan. Ona je napomenula da proces evropskih integracija nije više "pokretna meta".

"Dobili smo vremenski okvir u kome postaje realno da Srbija postane član EU. Važno je da je prepoznato da odsustvo evropske perpsektive predstavlja rizik i da je potrebno vratiti fokus na reforme kako bi demokratizacija i ekonomski napredak dovele države do punih integrativnih procesa", rekla je Joksimović.

Ona je primetila da su se "draftovi" papira koji je juče predstavljen velikom brzinom menjali i da ne postoji vremenski okvir određen strategijom za normalizaciju odnosa sa Kosovom, ali je ukazala da je to ipak kriterijum od koga zavisi napredak Srbije.

Podsetila je da su poglavlja 23 i 24 u fokusu za sve zemlje Zapadnog Balkana i da su za njih dobijeni rokovi u kojima treba da se krećemo napred.

Važno je, kako je dodala, da ovo ne ostane spisak lepih želja i da su obe strane preuzele odgovornost.

"Dakle, s jedne strane region Zapadnog Balkana mora ispunjavati one kriterijume koji ga vode napred, ali s druge strane ovo je prvi put da je merilo uspeha EU takođe merilo napretka Zapadnog Balkana u evropskim procesima", rekla je Joksimovićeva.

Grubješić: Strategija – razvodnjena srednja vrednost želja

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila je da je Strategija EU o Zapadnom Balkanu prilično "razvodnjena" i da predstavlja "srednju vrednost želja dela Evropske komisije i realnosti u Evropskom savetu".

"Ipak, bolje išta nego ništa. Dobro je da je stigla", rekla je Grubješićeva na konferenciji "Nova strategija proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan i EU susedi - primer Rumunije" u Beogradu.

Rekla je da će se zalagati za to da 2025. godine ne budemo samo ideja stavljena u okviru strategije.

Grubješićeva je ocenila i da je Zapadni Balkan u ovom trenutku jedini region na koji EU može da se proširi.

"Ovo je prilika i za EU da nastavi svoju uspešnu priču, da nastavi politiku proširenja koja je najuspešniji deo njene spoljne politike. Drugih uspešnih priča teško da će biti", smatra Grubješićeva.

Na skupu koji je podržala fondacija "Hans Sajdel" čulo se i da uspeh evrointegracija nije moguć preko noći, naročito u vladavini prava.