"Strategija ukazuje da je mesto zemalja Zapadnog Balkana u EU"

Srđan Majstorović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da se navode dve vrste rokova kada je reč o evrointegracijama.

"Videćemo danas kada se ta Strategija objavi šta konkretno piše u njoj. Postoje dve vrste rokova, jedna koja isključivo zavisi od zemlje kandidata i tu spadaju recimo rokovi koje treba ispoštovati u poglavljima 23 i 24", kaže Majstorović.

Naveo je da je poglavlje 35 o normalizaciji odnosa sa Prištinom atipično i da su tu ostavljeni fleksibilniji vremenski rokovi.

"Očigledno je da je poglavlje 35 u potpunosti atipično i da ono nije nešto sa čime su se Evropska unija i Evropska komisija do sada susretale, da je ta stvar izuzetno kompleksna i da ne uključuje isključivo volju jedne strane u tim pregovrima, već zavisi i od one druge strane i iz tog razloga verovatno je doneta odluka da se tu ostavi malo fleksibilniji vremenski okvir za dogovaranje rešenja", objasnio je Majstorović.

Na pitanje šta znači formulacija koja se navodi u finalnom tekstu Strategije da Kosovo može da napreduje na evropskom putu kroz implementaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kada to dozvole objektivne okolnosti, Majstorović kaže da su EU i države članice podeljene oko viđenja statusa Kosova.

"Sam sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između takozvanog Kosova i EU jeste specifičan dokument i razlikuje se u odnosu na klasične sporazume o stabilizaciji i pridruživanju koje su potpisale druge države kandidati u ovom procesu", istakao je Majstorović.

"Očigledno je da je pitanje Kosova u regionu i dalje otvoreno, ne samo u smislu nerazumevanja Beograda i Prištine oko statusa, već je i činjenica da i pet država članica i dalje ne prepoznaju Kosovo kao samostalnu i suverenu zemlju", dodao je Majstorović.

"Za Srbiju važno da obnovi dijalog sa Prištinom"

Naglasio je da se u okviru poglavlja 35 analizira napredak u dijalogu između Beograda i Prištine, kao i da su države članice u taj proces isključivo uključene kroz prećenje tog dijaloga.

"Ono što je važno za Srbiju je da što pre nađe način da obnovi, da restartuje dijalog i da se krene u rešavanje otvorenih pitanje sa Prištinom, a sve u cilju normalizacije odnosa kako to stoji i u već usvojenim dokumentima i Evropske komisije i u pregovaračkoj poziciji", ukazao je Majstorović.

Naveo je da se u momentu donošenja Strategije o proširenju Evropa nalazi u vrlo teškom trenutku po pitanju vlasitite budućnosti – pregovoraju se uslovi za izlazak Velike Britanije iz EU, dogovaraju se budući aranžmani vezani za funkcionisanje evrozone, pokrenut je dijalog o budućnosti EU i kako će ona izgledati u nekom narednom periodu.

"Jako je pozitivno da u takvim okolnostima ovaj papir vrlo jasno ukazuje na to da je mesto svih zemalja Zapadnog Balkana u EU, da Evropska unija svoje strateške probleme rešava na način nastavka procesa proširenja na Zapadni Balkan", kaže Majstorović.

Važni elementi Strategije – vladavina prava, ekonomski razvoj, regionalna saradnja 

Tvrdi da je jedan od suštinskih elemenata ove Stragegije i pitanje vladavine prava.

"Evidentno je da će veliki naglasak biti na oblasti vladavine prava, ja bih rekao sa razlogom, zato što države članice nisu zadovoljne nivoom zaštite osnovnih parava, nivoom recimo nezavisnosti pravosuđa, slobodom medija, slobodom izražavanja i to ne u jednoj državi nego generalno na Zapadnom Balkanu", smatra Majstorović.

Ukazao je da je novost naglašavanje potrebe ekonomskog i socijalnog razvoja regiona.

"Region se u potpunosti suočava sa novom vrstom izazova, Evropa ekonomski napreduje, mi nažalost ne možemo u ovom trenutku da uhvatimo taj ritam i da samim tim region ekonomski zaostaje i to utiče i na zaposlenost, na perspektivu mladih i zato je veoma važno što ova Strategija postavlja osnov za unapređenje saradnje u oblasti ekonosmkih i socijalnih pitanja", objašnjava Majstorović.

Jedan od suštinskih elemenata će biti i pitanje regionalne saradnje i pomirenja i regionu.

"Ne zaboravite da je Evropska unija uspostvaljena tako što su Nemačka i Francuska pružile ruku jedna drgoj nakon Drugog svetskog rata i zaboravile šta se dešavalo, tačnije nisu zaboravile ali su oprostili jedni drugima šta se dešavalo i okrenule se budućnosti. To se očekuje i od lidera u regionu", napominje Majstorović.

Objasnio je da novi dokument predviđa i veća finansijska sredstva za Zapadni Balkan, postepeno povećanje pretpristupnih fondova do 2020. godine.

"Ovo je jedna mala, ali izuzetno važna pobeda Srbije u dosadašnjem delu procesa evrointegracija. Srbija je još 2008. ili 2009. pokušala da ukaže na neophodnost postepenog povećanje sredstva u okviru IPA fonda, kako se zemlja kandidat približava članstvu u EU. Izgleda da je došlo vreme za realizaciju te naše ideje, to će svakako imati veliki uticaj i na ekonomski razvoj i na učestvovanje naših građana u raznim projektima i različitim programima koji su namenjni do sada bili isključivo građanima Evropske unije", zaključio je Majstorović.