Tadić traži promenu Kumanovskog sporazuma

"Nema ni jednog razloga da se u ovom trenutku, kada je Srbija pokazala da je faktor stabilnosti u regionu, ne promeni Kumanovski sporazum. Podsećam vas da su delovi tog sporazuma takvi da postoji još zona zabranjenog leta. Ne postoji objektivno nijedan bezbednosni razlog zašto bi tako nešto postojalo", rekao je Tadić u intervjuu koji će "Politika" objaviti u nedelju.

Prema njegovim rečima, "Srbija nije faktor destabilizacije, nije ni na koga pucala, niti su njeni vojnici i oficiri, dok drugi jesu pucali na građane srpske nacionalnosti, na srpske oficire i na srpske vojnike".

Predsednik Tadić je kazao da, objektivno govoreći, danas treba da se menja Kumanovski sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije koji je potpisan 9. juna 1999. godine.

Tadić je naglasio da se, kada je reč o uspostavljanju kosovskih bezbednosnih snaga, usportivio takvom rešenju kada se prvi put pojavio u planu Martija Ahtisarija.

"Od početka pregovora, kada se prvi put pojavila u Ahtisarijevom planu ideja o takozvanim kosovskim bezbednosnim snagama, usprotivio sam se takvom rešenju i rekao sam da je to takvo rešenje za Srbiju apsolutno neprihvatljivo danas i da će biti uvek neprihvatljivo. To nisu snage koje bezbednosno ugrožavaju Srbiju", naglasio je Tadić.

Predsednik Srbije rekao je da je reč o lako naoružanim pripadnicima bezbednosnih snaga, ali da su to snage koje mogu u budućnosti biti zametak vojske ili armije koja bi mogla biti faktor bezbednosnih rizika u regionu.

"To kažem zbog toga što se postavlja pitanje odakle se regrutuju pripadnici tih snaga. Naše iskustvo je da se vrlo često oni regrutuju iz terorističkih odreda. Tako je sa svim bezbednosnim strukturama na Kosovu i Metohiji", kazao je predsednik Srbije.

Tadić je podseto da je tzv. ANA (Albanska nacionala armija) međunarodno definisana kao teroristička organizacija i da to nije uradila država Srbija, već internacionalne institucije.

Kumanovski sporazum

Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu potpisan je 9. juna 1999. godine i njime je definisano povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova, kao i uspostavljanje tampon-zona na administrativnoj granici Srbije sa Kosovom.

Na taj način okončana je operacija vazdušnih udara NATO-a protiv SR Jugoslavije, a u napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Šteta naneta NATO bombardovanjem se procenjuje na oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.