Varadi: Odvajanje Kosova i Metohije suprotno međunarodnom pravu

Činjenica je, međutim, da najveće zemlje sveta nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, ni Amerika, ni Rusija, ni Kina, pa je u tom slučaju međunarodno pravo delimično samo cilj. Posao novih generacija je da približe stvarnost cilju, rekao je Tibor Varadi za Radio Beograd. 

Govoreći o međunarodnim tužbama eks jugoslovenskih republika, Varadi kaže da je bio i ostao uveren da su tužbe za kolektivnu odgovornost na pogrešnom koloseku.

- Indivudualna odgovornost je važnija i bliža istini. Tribunal se time bavio, ne savršeno, ali to je pravi kolosek. Na primer, u sporu BiH (u čijem je sastavu Republika Srpska) i Srbije, BiH tuži Srbiju zbog Srebrenice, u kome je, prema međunarodnom sudu pravde počinilac vojska Rsrpske. U tom sporu, gde je vojska Srpske na strani tužioca, gde smo nas dvoje, vi i ja? Mi smo na strani tuženika, koji je navodno kriv za Srebrenicu. To nije dobra pravna formula i to sam pokušao da branim argumentima međunarodnog prava da odgovornost država nije bila realna.

Individualna odgovornost je realna, ali mislim da Tribunal nije savršeno funkcionisao.

Da li su tužbe eks jugpslovenskih republika prošlost?

- Mislim da su tužbe pred Međunarodnim sudom pravde prošlost. Pre godinu dve, pominjala se revizija tužbe BiH protiv Srbije, a sad je to potpuno zaboravljeno. Ta revizija nije imala nikakvu šansu i nije bila potrebna neka velika mudrost da bi se to uočilo. Sad se govori o nekoj Hrvatskoj tužbi protiv Srbije. Mislim da je i to nerealno.

Sporovi među državama nemaju smisla. S druge strane, individualna odgovornost još ima smisla. Na primer, početak suđenja na Kosovu kosovskim Albancima koji su počinili zločine. To ima smisla, ali to ne bi trebalo da otruje odnose među državama.

U međunarodno-pravnom smislu, ovde je ostalo nerazjašnjeno nekoliko stvari, ali jedna od najkomplikovanijih je KiM. Za nas je ono deo teritorije, a za veliku većinu država - samostalna teritorija?

- I o tome je bio spor pred Međunarodnim sudom pravde. Traženo je savetodavno mišljenje i dato je mišljenje u kome je zapravo izbegnut odgovor na suštinu pitanja.

Suština pitanja je da li je jednostrano osamostaljivanje KiM u skladu sa međunarodnim pravom, a dat je odgovor na pitanje da li je dokument o proglašenju nezavisnosti u saglasnosti sa međunarodnim pravom. Skrenulo se sa suštine.

Ja lično mislim da je odvajanje KiM suprotno međunarodnom pravu, ali vam moram reći da u ovom domenu međunarodna praksa nije u dovoljnoj meri pravna praksa. Ishod zavisi od odnosa snaga. Krim, Katalonija, Kurdistan...I tu su mnogo važniji odnosi snaga, nego pravni principi. Da se vratim na suštinu: u ovom času Kosovo se, mimo međunarodnog prava odvojilo od Srbije. Istovremeno, činjenica je da KiM de fakto nije deo Srbije, tako da argumentacija da treba da sačuvamo Kosovo je takva da čovek može emotivno da je razume, ali teško je sačuvati nešto što u ovom času nije u našem posedu.

I tu je vrlo teško doći do pravog strateškog opredeljenja, jer, ako želimo da sačuvamo ovo sadašnje stanje, onda Kosovo nije deo Srbije, jer, u ovom času, ni administrativna, ni sudska, zakonodavna vlast tamo nije srpska. U slučaju ubistva Olivera Ivanovića, Srbija je htela da naši organi učestvuju u istrazi. Da je Kosovo deo Srbije, naravno da bi to bio posao organa Srbije.

U takvoj situaciji, kad KiM de fakto nije Srbija, iako to nije pravedno, šta je najmudrije? Da li graditi odnose na de fakto stvarnosti, ili na osnovu željene stvarnosti, odgovor nije lak. Ali nekako bi trebalo imati u vidu da, pravedno ili ne, Kosovo u ovom času nije deo Srbije.

Da li će ovo biti godina raspleta?

- To bi bilo lepo, ali ne mislim da je realno. Ali, ne bi trebalo zaboraviti da na KiM postoji srpski živalj, sa svojim sudbinama i teškim životom, da postoje izuzetna kulturna blaga, a to se može i treba čuvati, bez obzira na to da li je Kosovo de fakto deo Srbije ili ne.

Tu ne treba ublažavati zahteve ili popuštati. Srbi na Kosovu imaju pravo na svoj identitet, jezik i kulturu, čak iako KiM nije deo Srbije. Tu nema dileme, a argumentacija "da sačuvamo Kosovo" se, čini mi se, malo odvojila od realnosti.

Unutrašnji dijalog u SANU

- Unutrašnji dijalog ima smisla, jer je dobro da o jednoj bolnoj i teškoj temi čujemo druga mišljenja i čujemo svoje mišljenje u svetlosti drugih mišljenja. Dijalog je u redu.

Akademija neće imati jedinstveno mišljenje, jer je to političko mišljenje, a Akademija nije politički akter. Akademija će ohrabriti akademike da govore i iznesu stav, ali zajedničkog mišljenja neće biti i to je dobro.

Naš put u EU i KiM. Pravno obavezujući sporazum?

- Ako je međunarodni sporazum, onda je uvek pravno obavezujući. U vezi sa KiM imamo podosta sporazuma. Njihova sadržina nije uvek jednosmislena i jednoznačna pa je podložna različitim interpretacijama. Tim sporazumima, koliko vidim, obe strane nastoje da se stvori neko rešenje, koje ne znači nedvosmisleno prihvatanje ni jedne strane, a omogućava normalni život. To nije lako i mislim da će se ti pregovori nastaviti.

Ponovio bih još jedno, Srbi na Kosovu imaju pravo na svaku kulturnu autonomiju i protiv toga nema nijednog međunarodno pravnog argumenta, a da li će KiM biti član Unesko, UN... Ja mislim da se to neće rešiti brzo, kao što ni kod Kipra te stvari nisu brzo rešene. 

Da li su onda obavezujući sporazumi kompromisno rešenje. To je cilj pravno obavezujućeg sporazuma, ali mislim da još nismo došli do sporazuma koji bi mogao da znači "e, sad smo se dogovorili". To je podalje.

Kao alternativa Sporazumu u Briselu pominje se mogućnost zamrznutog sukoba

- Zamrznuti konflikti su više stvar međunarodne politike, nego prava. Postoje takve, nerešene situacije, na primer Kipar. Ponekad se međunarodna zajednica navikne da živi sa nerešenom situacijom, ali to ne bih nazvao pravnim rešenjem, nego političkim prihvatanjem jedne nerešene situacije, ako ta situacija ne proizvodi veliku štetu i sukobe.

Znači, zamislivo je da se dođe do polurešene situacije, sa kojom se može neko vreme živeti. Toga je bilo u istoriji, opcija zamrznutog konflikta nije nezamisliva, ali bilo bi bolje da se dođe do rešenja.