Utvrđuje se koliko ljudi na KiM prima dvostruke zarade

"Imamo ljude koji primaju, ne samo jednu već više različitih vrsta primanja iz Beograda, iz države Srbije, a da uopšte ne žive na KiM", rekao je Aleksandar Vučić tokom posete Kosmetu.

A, utvrditi njihov broj drugi je deo problema. U Ministarstvu zdravlja imaju tačnu računicu. Uz 4.224 zdravstvena radnika koji u Pokrajini zaista rade, Srbija plaća i one kojih nema u kosovskim ambulantama – čak 599. Namera je da se tome stane na put.

"Kad ih pozovemo dole gde se ukazala potreba, gde se oni stvarno vode, gde se ukazala potreba da oni sada budu dole, gde su ljudi otišli u penziju ili bilo šta, oni ne žele da se spuste dole. Iz tog razloga, mi moramo da uradimo realno stanje. I da izađemo i kažemo – ovo je naše stanje, ovo su realne potrebe", rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Fiktivni rad u pokrajini problematičan je i zbog visine primanja – pored osnovne plate, zaposlenima u srpskim institucijama sleduje i tzv. kosovski dodatak. Iako ga je još 2010. Ustavni sud proglasio neustavnim, od prakse se nije odustalo.

"Mi u prosveti nemamo duple plate, za razliku od zdravstva. Mene je pre godinu i po dana sačekala neka grupa ljudi koji su imali u centralnoj Srbiji nekih 8.000 dinara mesečno, to je bilo oko 360 ljudi. Taj broj se istopio ispod 60 i negde svaki mesec proverimo. To je skoro na izdisaju", kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

Isplate i Beograda i Prištine 

Na izdisaju, međutim, nisu slučajevi zaposlenih koje istovremeno plaćaju i Beograd i Priština. Njihov broj nikada nije utvrđen – što je za Srbiju jedno od najtežih pitanja.

"Očigledno je da će tu morati da se uspostavi i tešnja saradnja između naših i prištinskih institucija da bismo i jedni i drugi imali evidencije o tome, ali svakako da ćemo biti veoma oprezni jer mi ne želimo da bilo kome nanesemo dodatnu nepravdu time što bismo eventualno nekoga ostavili bez posla ili bez primanja", rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

S jedne strane su uvećana ili duplirana primanja, s druge je visoka nezaposlenost prepoznata kao najveći neprijatelj opstanka Srba na Kosovu. Zamerke na takvu praksu nemaju samo vlasti, već pre svega građani – na šta su lično ukazali i predsedniku Republike.