Skupština u ponedeljak o javnom tužilaštvu

Predlog zakona o javnom tužilaštvu predviđa postojanje više vrsta tužilaštava i njihovu hijerarhiju, zatim vrednovanje i disciplinsku odgovornost tužilaca i njihovih zamenika.

Javno tužilaštvo Srbije, prema tom predlogu, činiće republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti - tužilaštvo za organizovani kriminal i tužilaštvo za ratne zločine.

 Predviđeno je da javnog tužioca bira Skupština na predlog Vlade, na period od šest godina, a zakonom se predlaže da listu kandidata za javnog tužioca sačinjava Državno veće tužilaca.

Takođe, predviđa se da o prvom izboru zamenika javnog tužioca na tu funkciju odlučuje parlament, na predlog Državnog veća tužilaca, dok za trajno obavljanje funkcije, zamenike javnog tužioca bira Državno veće tužilaca, koje odlučuje i o njihovom izboru u drugo javno tužilaštvo.

Parlament o prestanku funkcije tužilaca

O prestanku funkcije tužilaca odlučuje parlament, a o prestanku funkcije zamenika tužilaca Državno veće tužilaca.

Predlogom zakona je predviđen princip samostalnosti tužilaca i zamenika tužilaca u obavljanju tih funkcija, zabrana svakog uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na njihov rad, ali i disciplinska odgovornost tužilaca i njihovih zamenika u slučaju nesavesnog i nestručnog rada.

U toku današnje rasprave o amandmanima na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva, čija je najznačajnija novina da to telo bira i razrešava sudije, a ne parlament, kako je do sada bio slučaj, najviše primedbi su imali poslanici SRS i DSS, i to na rešenja koja se odnose na kandidovanje i izbor članova Visokog saveta sudstva, posebno izbornih članova tog tela koje bira Skupština.

SRS za kriterijume

Radikali tvrde da će Visoki savet sudstva biti pre svega politički a ne sudski organ i kritikuju način predlaganja izbornih članova tog tela.

Istakli su i nužnost postojanja kriterijuma za izbor članova Visokog saveta sudstva.

Poslanici DSS predložili su i da se pooštre uslovi kada je u pitanju dužina radnog staža kandidata za članove Visokog saveta sudstva.

LDP smatra da ne treba da se širi krug onih koji mogu da pokrenu inicijativu za povlačenje mandata članovima Visokog saveta sudstva, te da je sasvim dovoljno da taj mandat ospore sami članovi.

U današnjem radu parlamenta poslanici su diskutovali i o drugim temama - poslanici SRS su tražili da im se predoči izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o raspoređivanju Euleksa, kao i informacije o tome zašto kasni budžet za narednu godinu, na čemu su insistirali i poslanici DSS.

U toku rasprave postavili su i pitanja koja se odnose na ulazak Srbije na "belu šengen" listu i podelu besplatnih akcija građanima Srbije, a radikali i šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić su i danas polemisali o mandatima i suđenju Vojislavu Šešelju u Hagu.

Savet čini osam članova

Prema Predlogu Zakona, Visoki savet sudstva činiće osam izbornih članova - šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Izborne članove Saveta iz redova sudija parlamentu će predlagati sam Savet, dok će člana advokatske profesije predlagati Advokatska komora, a kandidata iz reda profesora pravnog fakulteta predlagaće zajednička sednica dekana pravnih fakulteta.

Predsednik Visokog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik odbora za pravosuđe republičkog parlamenta biće članovi tog tela po položaju.

Predlog zakona predvideo je da Visoki savet sudstva ima 11 članova koji bi činili predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Skupštine Srbije, koji su članovi tog tela po položaju, i osam izbornih članova koje bira parlament.

Od tih izbornih članova šestoro treba da budu sudije sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.