"Strateški prioriteti Srbije nisu sukobljeni"

"S jedne strane, imamo reformski put i članstvo u EU, s druge unapređenje naših odnosa s kreatorima svetske politike Rusijom, Kinom i Amerikom, sa treće razvoj odnosa s prijateljskim državama Afrike, Azije i Južne Amerike. Ključni i najvažniji prioritet našeg spoljnopolitičkog delovanja jeste očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Srbije", rekao je Dačić polaznicima Diplomatske akademije.

Dačić je na predavanju o prioritetima spoljne politike Srbije rekao da, iako na prvi pogled ovi prioriteti deluju kao međusobno sukobljeni - očuvanje KiM sa članstvom u EU, unapređenje odnosa sa Rusijom, ali i sa SAD - "oni to su nisu, jer su utemeljeni na Ustavu, a njihova realizacija se odvija uz uvažavanje svih fundamentalnih principa međunarodnog prava", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Istovremeno, Dačić je napomenuo da politika samostalnog odlučivanja zahteva mnogo napora za nijansiranje pozicije i pronalaženje balansa u mnoštvu različitih interesa, često međusobno suprotstavljenih.

"Sa prijateljskim državama koje nisu prihvatile jednostrano proglašenje tzv. Republike Kosovo, blisko sarađujemo u pripremi argumentacije i zajedničkom pozicioniranju prema trećim državama i međunarodnim organizacijama na sprečavanju pokušaja članstva tzv. Kosova u njima", rekao je Dačić.

Kako je istakao, uprkos silnom lobiranju pojedinih država iz evroatlantskog kruga na promociji nezavisnosti Prištine, na ovom planu je Srbija mnogo učinila.

"Sa žaljenjem konstatujemo da sa druge strane nema napretka u vezi sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština i upozoravamo na neprihvatljivost jednostranih akata Prištine, posebno nastojanja da se formira 'Vojska Kosova'", naveo je ministar.

U tom kontekstu, naglasio je značaj nesmanjenog obima snaga Unmika i prisustva Kfora na KiM.

Istakavši članstvo u EU kao jedan od strateških spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, rekao je da, "iako smatramo da put ka EU može da bude brži, podržavamo 'princip regate' po kome se ocenjuje individualni napredak država, a ne sve države regiona u 'paketu'".

"S druge strane, posvećenost Srbije zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici demonstrirali smo učešćem u vojnim i policijskim mirovnim misijama EU, jačanjem naših kapaciteta za učešće u civilnim mirovnim operacijama, saradnjom u borbi protiv terorizma, kao i uspešnom saradnjom sa EU tokom migrantske krize", naveo je šef srpske diplomatije.

Kao poseban segment pregovora Srbije i EU izdvojio je Poglavlje 35, za koje ističe da u značajnoj meri određuje tok celokupnog procesa pri čemu se napredak u dijalogu Beograda i Prištine postavlja kao uslov za pomak i u drugim oblastima, "što predstavlja otežavajuću okolnost zbog konstantne opstrukcije Prištine u realizaciji dogovorenog".

Ukazao je i na značaj razvijene i uspešne regionalne saradnje, kroz brojne regionalne inicijative, koja takođe doprinosi članstvu u EU, a posebno je izdvojio aktuelni "Berlinski proces" u okviru kojeg su do sada održana četiri samita i 19 sastanaka na nivou resornih ministara vlada Zapadnog Balkana i Evropske komisije.

"Jedan od najvažnijih prioriteta spoljne politike Srbije je i očuvanje stabilnosti u regionu, unapređenje dobrosusedstva i dalji ekonomski oporavak i bolji standard svih građana. Do sada u svakoj situaciji, bez izuzetka, jasno smo potvrđivali odlučnost naše zemlje da sva otvorena pitanja sa neposrednim susedima i u regionu, a znate sami da ih nije mali broj, rešavamo dijalogom. Ovakav pristup dao je značajne rezultate i tokom prošle godine", istakao je Dačić.

Međutim, napomenuo je da uprkos naporima koje Srbija čini u cilju normalizacije i unapređenja odnosa sa susedstvom i u regionu, mora se "pogledati istini u oči" i otvoreno reći da često sa drugih strana ne dobijamo adekvatan odgovor i iskreno pruženu "ruku saradnje" što se, kaže, u 2017. moglo videti u komunikaciji s bošnjačkim zvaničnicima u BiH, zvaničnicima Hrvatske, Makedonije...

"Ipak, takvim potezima suseda naša zemlja neće biti obeshrabrena u realizaciji svojih jasno definisanih prioriteta i nastaviće sa promovisanjem politike dobrosusedstva i saradnje, ali i sa sprečavanjem svakog neprincipijelnog uslovljavanja i pokušaja internacionalizovanja pitanja koja su u isključivoj nadležnosti suverenih država", poručio je Dačić.

Kako je ukazao, interes Srbije je i da razvija što je moguće bolje odnose sa vodećim evropskim zemljama - posebno sa Nemačkom, Britanijom, Španijom, Francuskom, Austrijom i drugim evropskim državama, ali je rekao i da je prioritet spoljne politike održavanje već dobrih i unapređenje odnosa sa Ruskom Federacijom.

"Rusija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Srbije, što se ostvaruje na bilateralnom i multilateralnom planu. S druge strane, sa SAD želimo da unapredimo odnose. Iako nemamo iste stavove u pogledu rešavanja kosovskog pitanja, imamo isti cilj, a to je stabilnost regiona Zapadnog Balkana. U tom smislu, Srbija je pouzdan i odgovoran partner", istakao je Dačić.

Dačić je naveo i da su odnosi sa Kinom takođe poslednjih godina značajno unapređeni, što je i dovelo do uspostavljanja strateškog partnerstva, a 2016. i posete predsednika Kine Srbiji.

"Među nama, postoji međusobna podrška u pitanjima od ključnog interesa za obe države, uz održavanje dijaloga na svim nivoima", rekao je, dodavši da je Srbija trenutno zemlja sa najviše zajedničkih projekata u centralnoj i istočnoj Evropi.

Podsetivši da Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti, rekao je da to nije prepreka unapređenju partnerske saradnje sa NATO i da odnosi sa NATO kroz Partnerstvo za mir za Srbiju predstavljaju važnu oblast naše spoljne i bezbednosne politike.

"Standardi koje smo dostigli kroz učešće u programu Partnerstvo za mir u značajnoj meri su pomogli da Srbija uspešno učestvuje u misijama i operacijama UN i EU", istakao je Dačić.

Prema njegovim rečima, borba protiv terorizma predstavlja zajednički zadatak, posebno kada je reč o radikalnom islamizmu i fenomenu džihadizma, a u tom kontesktu je podsetio da je Srbija članica globalne koalicije za borbu protiv Islamske države.

Osvrnuo se i na energetsku bezbednost, kao jedan od ključnih faktora za privredni razvoj država, ukazavši da snabdevanje energentima nije samo ekonomsko, već je i pitanje nacionalne bezbednosti.