"Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025"

"Uz jaku političku volju, sprovođenje reformi i održiva rešenja za razmirice sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. godine", navodi se u tekstu Nacrta.

U Evropskoj komisiji za Tanjug kažu da je Nacrt strategije i dalje u radnoj "internoj verziji", koja se još usaglašava i može biti izmenjena sve do trenutka objave.

Prema diplomatskim izvorima Tanjuga u Briselu, razgovor između Evropske komisije i država članica najviše se vodi upravo u vezi s vremenskim ograničavanjem novog talasa proširenja, ali i potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a što je, prema ranijim najavama, EK planirala za 2025. odnosno 2019. godinu.

U Komisiji i Evropskom parlamentu za Tanjug su potvrdili da bi komesar Han trebalo da novu strategiju predstavi 6. i 7. februara, najpre pred poslanicima EP u Strazburu, a zatim i u Briselu.

U diplomatskim izvorima kažu da upravo zbog kontinuiranog rada može doći i do pomeranja datuma same prezentacije Strategije.

U Nacrtu tog dokumenta, naime, u koji je EU obzerver imao uvid, kao datum predstavljanja navodi se 14. februar.

"Partneri na Zapadnom Balkanu imaju istorijsku priliku. Prvi put perspektiva njihovog pristupanja ima vremenski okvir", navodi se dalje u nacrtu teksta koji prenosi EU obzerver.

U radnom dokumentu Evropske komisije u koji je Tanjug imao uvid Srbija i Crna Gora su označene kao lideri u procesu pristupanja EU.

"EU je posvećena održanju ovakvog momentuma kao i otvaranju nekoliko novih poglavlja sa Srbijom u 2018. godini. Na Srbiji je da odredi brzinu pregovora, na prvom mestu praveći stvaran i sadržajan napredak u oblasti vladavine prava. Napredak u dijalogu sa Kosovom i rad u cilju sveobuhvatne normalizacije odnosa, biće ključan za napredak Srbije u procesu prstupanja EU", izjavio je za Tanjug zvaničnik Evropske komisije.

Status kandidata za BiH do kraja 2019.

Kada su preostale zemlje regiona u pitanju, u radnom dokumentu Komisija navodi da očekuje kandidatski satus za BiH do kraja 2019. godine i "zamah u pregovorima o članstvu" Albanije i Makedonije, ukoliko Tirana sprovede pet reformskih prioriteta, a Skoplje reši problem imena sa Grčkom.

Kosovo bi trebalo da dođe u situaciju da razmatra formalno podnošenje zahteva za kandidatski status. Ono na šta bi Evropska komisija posebno trebalo da upozori region kroz novu strategiju, a i što je izjavio sam predsednik Žan Klod Junker podstaknut trenutnim razmiricama Hrvatske i Slovenije, jeste rešavanje bilateralnih sporova pre ulaska u članstvo.

"EU neće da uvozi bilateralne sporove, zato svi partneri na Zapadnom Balkanu moraju što pre da ih reše", navodi se u Nacrtu dokumenta uz predlog da se granična pitanja rešavaju međunarodnom arbitražom, recimo u Hagu, pri čemu bi svako odluka morala da bude obavezujuća i konačna i u potpunosti poštovana.

U dokumentu bi trebalo da se naglasi da će "sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova u obliku pravno obavezujućeg dokumenta" biti ključna za evropsku perspektivu jedne i druge strane, a u Briselu istovremeno upozoravaju da, bez obzira na eventualni sporazum između Beograda i Prištine, kosovske aspiracije za članstvo u EU imaju veliku prepreku u vidu pet zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost.

Evropski analitičari u razgovoru za Tanjug upozoravaju da bi Strategija za Zapadni Balkan mogla da bude "mač sa dve oštrice", s jedne strane koliko god bi vremenski okvir dao podsticaj i novi elan zemljama Zapadnog Balkna da krenu u još jače i brže reformske procese, toliko bi nerealni i prekratki rokovi, koji ne bi mogli biti ispraćeni adekvatnim reformskim procesima u regionu, mogli da budu kontraproduktivni, a rezultat obeshrabrujući.