"U prvoj polovini 2018. moći ćemo da otvorimo najmanje četiri poglavlja"

Od čega zavisi otvaranje poglavlja i napredak na evropskom putu, možemo li član Unije postati za sedam godina i trpimo li pritiske zbog neuvođenja sankcija Rusiji, za RTS govori Tanja Miščević, glavni pregovarač Srbije.

Dok u februaru čekamo strategiju EU za Zapadni Balkan, da li ste zadovoljni brojem otvorenih poglavlja u 2017. godini? 

Samim brojem otvorenih poglavlja kao šef pregovaračkog tima nisam previše zadovoljna, obzirom da imamo tri koja stoje u Briselu i koja su mogla biti predmet razgovora država članica.  

Srbija bi trebalo naredne godine da promeni Ustav, potom donese set pravsudnih zakona zbog nezavisnosti pravosuđa. Kažu da nam je za poglavlja 23 i 24 potrebno više energije, čeka nas revizija akcionih planova. Ministarka za evrointegracije kaže da smo bili preambiciozni u postavljenim ciljevima. Šta je od toga tačno?  

Od svega je toga tačno sve, da, kada je prvi put rađen akcioni plan za poglavlja 23 i 24 radili smo 2015. u drugačijim uslovima, u uslovima u kojima smo se prvi put bavili tako sveobuhvatnim planom u kome su učestvovale 64 institucije, kada je reč o poglavlju 23.

Naravno da su entuzijazam i ambicije jako dobri, ali smo videli da u nekim segmentima ne možemo biti tako brzi kao što smo planirali 2015.

U kojim segmentima? 

U segmentima koji se odnose na reformu pravosuđa, tu dolazimo do izmene rešenja koje nudi Ustav Srbije iz 2006. godine, kojima se garantuje nezavisnost nosilaca pravosudne funkcije, radi se na izmeni Ustava, na pravljenju predloga ustavnih amandmana, koji će tokom januara, biti predstavljeni civilnom društvu u Srbiji.

Još se čeka skrining za poglavlje 31 koje se bavi spoljnom politikom. Završen je 2014. godine. Da li je to zbog toga što se čeka usklađivanje spoljne politike sa EU, odnosno uvođenje sankcija Rusiji? 

Još jednom treba ponoviti - obaveza Srbije je progresivno usaglašavanje sa spoljnopolitičkim stavovima EU do momenta članstva, progresivno do momenta članstva. Tek kada ste član EU morate u potpunosti pratiti spoljnopolitičke stavove EU, posebno kada je reč o prinudnim merama, drugim rečima sankcijama. Niti imamo takvu obavezu, imamo poziv da im se priključujemo, tim spoljnopolitičkim stavovima. 

Imamo li pritiske zbog toga?

Ne možemo imati zato što nije pravna obaveza. Možete imati pritiske pojedinačnih država članica, jer one mogu imati različite stavove, ali zašto nema izveštaja sa skriniga i zašto nismo zaokružili taj proces skrininga - to je pitanje za države članice.

Od predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera čuli smo da bi do 2025. Srbija mogla da uđe u EU. To, kažu, upućeni, znači da bi do 2023. trebalo da zatvorimo sva poglavlja. Možemo li to imajući u vidu da smo do sada otvorili 12 od 35?

Proračun je tačan, s tim što je Junker to dao kao okvir, moramo biti vrlo pažljivi, jer države članice nisu baš suviše oduševljene tom godinom. Mi guramo da imamo godinu, jer moramo imati vremenski okvir šta možemo uraditi naredne i u godinama iza. Tehnički jeste moguće, dakle, od samog broja poglavlja završavamo još jedno, koje će se vrlo brzo naći u Briselu, to je poglavlje koje se odnosi na statistiku. Tako da ćemo u prvoj polovini godine moći otvoriti najmanje četiri, a za ostala čekamo zelena svetla od Komisije.

Kako možemo da iskoristimo pozitivan niz predsedavanja EU? Bugarska je proširenje stavila u četiri svoja prioriteta, Austrija se čeka?

To je potpuno drugačija situacija, završava se predsedavanje Estonije koja to nije imala kao svoj prioritet, ali su se potrudili oko Srbije, imali su pozitivan stav. Sa 2018. godinom počinje balkanski trend predsedavanje, Bugarska i Austrija dogodine, onda Rumunija, pa Hrvatska, onda Nemačka koja je važna kao država zainteresovana za region.