Ekonomisti o unutrašnjem dijalogu o Kosovu

Selaković je u pauzi okruglog stola na kome učestvuju predstavnici ekonomskih fakulteta i instituta kazao da ekonomski odnosi, njihov razvoj i bolja pozicija Beograda stvara veći kredibilitet, uvažavanje i poštovanje Srbije u širim okvirima.

Ocenio je da je današnje izlaganje ekonomista bilo izuzetno korisno i značajno i da je način izlaganja bio egzaktan, pa je podrazumevao i analizu tržišta, stanovništva, ali i sve ono što nisu "puke" brojke, da bi se došlo do prognoza u vezi sa ekonomskim razvojem.

Dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Branislav Boričić složio se da se danas pokazalo da je ekonomija najegzaktnija nauka.

"Mogli smo da čujemo puno jasnih predloga i verujem da će nakon ovog zasedanja ponovo, kada se stvar vrati na politički nivo, mnoge stvari biti jasnije i lakše za odlučivanje", rekao je Boričić.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Prištini Nebojša Stošić ukazao je na brojne probleme na KiM, a među njima su i ekonomski problemi koji su, kako kaže, jako veliki.

"Moramo da krenemo od ekonomskih problema, lično smatram da čitav proces pregovora mora da bude integrisan da rešenje bude jedinstveno. Da bude sve dogovoreno i da ne idemo u neka parcijalna rešenja jer ad hok rešenja mogu samo da nas odvedu na stranputicu", rekao je Stošić.

On je tokom izlaganja predložio formiranje dve slobodne carinske zone - sever i jug, kao i pokretanje procesa u vezi sa privatizacijom koja se dešavala na prostoru KiM.

Njegov predlog je i da se napravi Garantni fond koji će srpskim privrednicima omogućiti da više investiraju na tom prostoru.

"Deset godina se sprovodi protivpravna privatizacija. Bez procene vrednosti kapitala se ulazi u prodaju preduzeća. Veliki ekonomski sistemi kao Elektroprivreda Kosova su već preimenovani. Najveći problem je da Trepča kao takva opstane, da ona bude osovina za razvoj malih i srednjih preduzeća", rekao je Stošić.

Prema rečima Stošića, procene realnih resursa na KiM variraju, počev od one da se radi o 500 milijardi evra samo u uglju, do nekih 13,5 milijardi koliko je iznela Nezavisna komisija koja je na KiM ušla nakon NATO bombardovanja. 

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da će Srbija morati da bude fleksibilna u rešavanju kosovskog pitanja jer je uvek bilo "da velike sile kroje kapu malim silama" i da u granicama onoga na čemu insistiraju treba tražiti neki svoj "optimum".

"Kada je u pitanju vlasništvo, tu treba biti dosledan i tu ne treba praviti kompromise, sem ponešto oko društvene svojine, a i tu su naši argumenti veoma jaku budući da je veliki broj firmi na Kosovu bio u vlasništvu ili su predstvaljale filijale firmi čiji su centri bili u Srbiji", rekao je Madžar.

Kada je reč o demografskim projekcijama, kaže da ukoliko bi Kosovo bilo u potpunosti reintegrisano u Srbiju, što je za sada mala verovatnoća, da bi posle 2050. ili 2060. godine moglo da se dogodi da Albanci budu većina u Srbiji.

"Ja sam ne bih voleo da postanem pripadnik manjine u Srbiji, niti bih voleo da to budu moja deca i to je jedna dugoročna perspektiva koja mora da se ima u vidu u svim narednim pregovorima jer demografija ne radi za nas, nego za one druge. To je stvar koja mora ozbiljno da se poštuje", kazao je Madžar.

Madžar smatra da Kosovo, koje je sada prepreka na putu ka EU, treba pretvoriti u instrument kojim će se uključenje Srbije u EU ubrzati i predložio da Srbija i Kosovo istovremeno uđu u evropsku porodicu.

Sa druge strane, Madžar smatra da mora da se nastavi razvoj međusobnih ekonomskih odnosa. 

Dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Subotici Aleksandar Čučković ocenio je da se nalazimo u situaciji kada neko rešenje treba pronaći a po njegovom ličnom mišljenju se ono vezuje za pitanje da li Srbija treba ili ne treba da prizna nezavisnost Kosova.

Čučković je rekao da je protiv toga da se prihvati nezavisnost i da je za to da se nađe rešenje koje će Srbiji omogućiiti da se razvija i napreduje, navodeći da je Srbiji sada krenula u ekonomski dobrom pravcu što, kaže, pokazuju rezultati.

Ukazao je na prisutnost Srbije na kosovskom tržištu i naveo da Srbija treba da vodi politiku koja će eliminisati carinsku zaštitu, jer je interes Srbije da jača svoje ekonomsko prisustvo u okruženju.

Politika samo treba da podrži ekonomiju, rekao je dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović, navodeći da biznismeni nesmetano rade, da nema nekih prevelikih barijera, a da bi potencijalna mogla da bude ona u političkom aspektu.

"Ono što mene brine je siva zona, a tu svi onda gube", rekao je Veselinović.

Veselinović smatra da država treba da insistira na na reviziji privatizacije na KiM, koja je, kako ocenjuje, po svom karakteru nelegalna, protivna domaćim i međunarodnim propisima i rezolucijima na kojima se temelji međunarodno prisustvo u južnoj srpskoj Pokrajini.  

Referendum na kome bi građani odlučili na koji način treba da se reši pitanje predložila je Jadranka Đurović Todorović, dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu.

Gledajući samo po ekonomskim keriterijumima, trebalo bi priznati Kosovo, rekla je Đurović Todorović ali istakla da to ne može biti jedini kriterijum.

Dodala da je ona lično bliska činjenici da se nastavi sa vođenjem mudre politike i da se nastavi sa "odugovlačenjem" dok se ne promeni situacija u svetu.

"Problem Kosova nije nastao juče. Moramo mudro da nastavimo da se borimo dok ne vratimo ono što je naše", rekla je Đurović Todorović.

Navela je zabrinjava značajan iznos u sivoj zoni, pre svega roba i usluga, koja je po nekim procenama negde blizu 40 odsto. "Mislim da tu svi gube", zaključila je Đurović Todorović.

Poslednja runda dijaloga u ovoj godini je u petak. Na njoj će se čuti stavovi medicinskih radnika i stručnjaka u toj oblasti.