Predsedavanje EU se vraća na Balkan, šta Srbija može da očekuje

Od januara šestomesečno predsedavanje EU od Estonije preuzima Bugarska. Premijer te zemlje Bojko Borisov kaže da je postavljen zajednički cilj da predsedavanje Sofije bude posmatrano kao balkansko. Pored organizovanja sastanaka, sastavljanja agende, posredovanja, koja je uloga i moć predsedavajućeg Uniji i može li Srbija da iskoristi dobre odnose sa tim zemljama kako bi napredovala na evropskom putu?

Predsedavanje Evropskoj uniji vraća se na Balkan. Nedavni gost Beograda, a premijer zemlje koja će predsedavati Uniji poslao je poruku Briselu.

"Našim prijateljima iz Brisela želimo da poručimo da sa nama imaju bezbedan i predvidiv Balkan, koji neće praviti probleme. Podržavamo evropske integracije svih zemalja regiona, posebno Srbije", rekao je Bojko Borisov, premijer Bugarske.

Sofiji će to biti prvo predsedavanje. Prioriteti za 18 meseci su već postavljeni kad je predsedavanje preuzela Estonija. Gde je u njima Srbija?

"Dok je Bugarska vrlo eksplicitno stavila u četiri svoja prioriteta proširenje, Estonija nije imala tako veliki akcenat na proširenju, ali je bila posvećena u dovoljnoj meri. Za Austriju ćemo videti, mislim da se može očekivati da će Austrija biti posvećena", rekla je Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta podseća da je Srbija podnela zahtev za prijem u članstvo 2009. u decembru kad je Švedska bila predsedavajuća, to je bilo pravo predsedavajućeg Karla Bilta da primi naš zahtev za prijem u članstvo.

Od tri spremna, Srbija je nedavno u Briselu otvorila dva poglavlja, jer je za treće postojalo protivljenje pojedinih zemalja, među kojima su i one velike. Do sada je otvoreno 12 poglavlja, pre dve godine i prva dva. U proseku smo po predsedavanju otvarali tri poglavlja.

Lazarevićeva kaže da najviše zavisi od velikih i najuticajnijih država članica i da su se one trudile kad smo imali probleme sa bilateralnim sporovima i zalagale da se ti sporovi prevaziđu.

Bez obzira na to ko predsedava, Srbiju čeka posao. Naredne godine trebalo bi da promeni Ustav, potom donese set pravosudnih zakona. U međuvremenu, u februaru saznaje strategiju za Zapadni Balkan, tj. da li će postati član Unije do 2025.

"Rekao bih da velike zemlje članice, poput Nemačke i Francuske imaju veću težinu nego presedavajući, ali sam predsedavajući može mnogo da vam pomogne. Nas do 2025. očekuje prilično povoljan niz predsedavanja, šta znači - ili zemlja koja je zainteresovana ili prijateljski nastrojena zemlja", kaže Međak.

Godine 2020. i 2022. kada se budu završavali pristupni pregovori i sporazum o pristupanju predsedavajuće će biti Nemačka i Francuska.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.