Vujović: Penzija je kao bilo koja stečena imovina, ali…

Vujović je tako objasnio svoju izjavu od pre nekoliko dana, kada je u parlamentu rekao da penzioneri imaju pravo na penziju, ali ne i na njen iznos, te je na primeru nasleđenog zemljišta objasnio šta je mislio.

"Na primer, ako nasledite zemlju, vama niko neće dirati pravo na tu zemlju, ali njena relativna vrednost koja zavisi od toga da li je prošao put i slično, ne spori vam pravo na tu zemlju, ali te stvari utiču na njenu vrednost", rekao je Vujović u skupštinskoj raspravi o amandmanima na izmene Zakona o budžetskom sistemu.

Na kritike poslanika DS-a Balše Božovića da je aktuelna vlast protivustavno smanjila penzije koje su pošteno stečene, te da je Vujović pre nekoliko dana izazvao burne reakcije navodima da su garantovane penzije ali ne i njihov iznos, ministar za rad Zoran Đorđević je rekao da će penzije biti sigurne i da će rasti iz godine u godinu.

Đorđević je rekao da su za vreme vlasti DS-a penzije povećavane nominalno, ali da su bile "pojedene" inflacijom i devalvacijom.

"DS i njen predsednik Šutanovac su doveli do toga da 2011. godine vojni penzioneri budu oštećeni za 11,06 odsto i da ova vlada sada vraća 200 miliona evra. Penzioni fond je oštećen za vreme 2000-ih godina time što ste penzionerima obećavali i podizali penzije za dva odsto nominalno, a 'jeli' njihove penzije inflacijom i devalvacijom", kaže Đorđević. 

Poručio je predstavnicima DS-a da ne mogu penzionere da prevare jer, dodaje, vrlo dobro znaju šta je DS radila i kolike su im penzije bile za vreme vladavine DS-a i kako su vremenom padale. 

Prema njegovim rečima, penzioneri danas znaju da su njihove penzije sigurne i da će njihove penzije rasti.

"Jel' mislite da penzioneri ne znaju da računaju?", zapitao je Đorđević.

U polemiku su se uključili i poslanici SNS-a Aleksandra Tomić i Veroljub Arsić, koji su istakli da je svojevremeno vlast DS-a podizala kredite da bi isplatila penzije što je, kažu, ekonomski neodrživo, te da se prekomerno zaduživala, a sada iskazuje navodnu brigu o penzionerima.

Sonja Pavlović iz Kluba samostalnih poslanika rekla je da se penzije ne dobijaju nego da su već zarađene. 

Na kritike šefa poslaničke grupe SDS-a Marka Đurišića na smanjenje penzija, Vujović je rekao da "ne razume vatru" u iskazima Đurišića i njegovo sistematsko odbijanje da se suoči sa rešenjem Ustavnog suda iz 2015. koje je pročitao i u kome se navodi da se uvode interventne mere da bi se očuvala održivost penzionog sistema i redovna isplata penzija, te da tom merom nije obuhvaćen veliki broj penzionera.

U polemiku se uključila i poslanica SRS-a Vjerica Radeta, navodeći da je izjava ministra Vujovića o tome da penzioneri imaju pravo na rešenje za penziju, ali ne i na iznos, izazvala "buru" u javnosti i da su ljudi koji su je sretali pitali šta je mislio ministar finansija. 

Na optužbe na račun DS-a reagovao je šef poslaničke grupe DS-a Goran Ćirić, koji je rekao da su hiperinflacija i ratovi 90-ih godina 20. veka uništili Fond PIO, a danas SNS optužuje DS za to što je vratila 18 penzija posle 2000. godine. 

Poslanici vladajuće koalicije su ocenili da predlog budžeta za 2018. godinu potvrđuje reformski kurs Vlade, da je izbalansiran, fiskalno odgovoran i ozbiljan, razvojno orijentisan ka povećanju investicija i poboljšanju fiskalnog ambijenta.

Poručuju i da se prvi put stvara mogućnost planiranja i realizacije projekata i isplata penzija i plata bez straha da para neće biti.

Opozicija kritikuje i navodi da je predloženi budžet netransparentan, da Vlada vodi pogrešnu ekonomsku politiku, te da je javni dug od 2012. godine do danas porastao za deset milijardi dinara.

"Bonusi i nagrade ne znače rebalans"

Ministar finansija Dušan Vujović ranije je izjavio je da se Predlogom dopuna Zakona o budžetu za 2017. godinu praktično dodaje mogućnost da se isplaćuju nagrade i bonusi zaposlenima koji plate dobijaju iz budžeta Srbije, te objasnio da nije u pitanju nikakav rebalans, jer se, kako kaže, ostaje u predviđenim okvirima rashoda.

Odgovarajući na pitanje opozicije na osnovu čega će Vlada određivati ko će dobiti nagrade i bonuse, Vujović je rekao da se tim povodom u zakon dodaje samo jedan član koji daje mogućnost da se vrši isplata nagrada i bonusa zaposlenima kod korisnika sredstava budžeta Srbije, "čime se apsolutno ne menja suština".

"Rashodi za zaposlene moraju da ostanu u okvirima onoga što je budžetirano, tako da zaposleni u javnom sektoru moraju da ostanu u granici – ne više od 8,3 odsto očekivanog BDP-a. Vaša zabrinutost je vama opravdana, ali ovde je sve transparentno", rekao je Vujović i dodao da je sve u skladu sa međunarodnim standardima i našim propisima.

Istakao je i da se dozvoljava diskreciono pravo ministrima, odnosno Vladi, da donose odluku o nagradama i bonusima koji se odnose na prethodni period, kao i da se to odnosi na poznate rezultate prihoda i rashoda.

"Jednokratne nagrade i bonusi su zasnovani na stvarnim performansama na osnovu predloga Vlade i oni su, po meni, u skladu sa međunarodnim pravilima i našim zakonima – ovo se ne smatra rebalansom, već samo govorimo o ukupnim rashodima za zaposlene, tu je stvoren prostor da te cifre ostaju u predviđenim okvirima", naveo je Vujović.

Odgovarajući na kritike poslanika opozicije, poručio im je da se Vlada "ničim ne frlja", te preporučio da "samo čitaju ono što piše i da ne prave konfuziju".

Sonja Pavlović iz Kluba samostalnih poslanika navela je da je Vujovića smatrala ozbiljnim čovekom i stručnjakom, ali da su sada došli u situaciju da se izglasa zakon, a da poslanici ne znaju o čemu se radi i da li je u pitanju rebalans budžeta.

Poslanik DS-a Radoslav Milojičić Kena istakao je da ta stranka predlaže brisanje tog člana, kao i da Vlada time dobija diskreciono prava, a ona, tvrdi, "vodi računa o partijskim poslušnicima SNS-a".

Nemanja Šarović iz SRS-a rekao je da se takvim rešenjem ministru daje diskreciono pravo da odluči o jednokratnim nagradama i bonusima.

"Ili će to biti za sve zaposlene, kako smo prethodno čuli u tim službama, ili dajete diskreciono ovlašćenje ministru da nagrađuje pojedince", naveo je Šarović.

Šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović kaže da je ministar finansija Dušan Vujović jedan od najznačajnijih ministara u Vladi, između ostalog, zbog toga što podržava "osnaživanje državnih sistema u zemlji".

Komentarišući izjave poslanika opozicije koji su tokom rasprave o amandmanima na predložene zakone više puta ministra Vujovića nazvali "državnim službenikom", Martinović je istakao da Vujović ima punu podršku i podsetio opoziciju da je on kao ministar finansija izabran upravo u parlamentu.

Dodao je da želi Vujoviću puno uspeha u 2018, kao što je imao i u 2017. godini, na čemu je ministar finansija kratko zahvalio i poručio: "Samo sam hteo da dodam da ja nisam činovnik, ja sam izabrano lice i Skupština me izabrala i ja sam potpisao za ovim pultom treći put da sam izabrani ministar u ovoj vladi".

Vukosavljević delimično zadovoljan većim sredstvima iz budžeta

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kazao je da i jeste i da nije zadovoljan sredstvima koja će biti opredeljena tom ministartvu budžetom za 2018. godinu.

Komentarišući raspravu u Narodnoj skupštini Srbije o budžetu za narednu godinu, Vukosavljević je kazao da je dobra vest to što će Ministarstvo kulture i informisanja dobiti veća sredstva, ali da je to i dalje manje od preporučenog nivoa.

"Nisam zadovoljan jer mislim da naše društvo mora da za kulturu izdvaja više, moramo da dođemo do onog nivoa koji je Unesko preporučio svim zemljama, a to je minimum jedan odsto BDP-a. To je izdvajanje koje podrazumeva kulturni razvoj doličan ovom dobu, sve ostalo je stagnacija ili opadanje", rekao je Vukosavljević.

On je istakao zadovoljstvo što je budžet njegovog ministarstva za sledeću godinu veći nego u 2017. godini za oko tri miliona evra, odnosno oko 350 miliona dinara.

"Mi ćemo znati kako to da potrošimo. U procentualnom smislu to je povećanje sa oko 0,68 na 0,72 odsto BDP-a. Dakle, reč je i o novčanom i o procentualnom iskoraku unapred i mi smatramo da je to dobar signal Vlade Srbije da želi da osnažuje tu oblast", ocenio je ministar kulture i informisanja.

On je kazao da mora više da se izdvaja za kulturu i informisanje, ali i da je svestan da se čitavo društvo ekonomski stabilizuje, te da je povećanje budžeta ohrabrujući signal da će u narednim godinama Srbija izdvajati još više novca za te oblasti.

Opozicija: Nema vremena za raspravu; Gojković: Biće ako želite

Poslanici dela opozicije negodovali su jer smatraju da neće biti dovoljno vremena da se raspravlja o amandmanima na predloženi budžet za 2018. godinu, a predsednica parlamenta Maja Gojković kaže da to zavisi isključivo od poslanika.

Šef poslaničke grupe SDS-a Marko Đurišić rekao je na početku sednice, reklamirajući povredu Poslovnika, da se prvih pet tačaka dnevnog reda odnosi na prošlogodišnji budžet na koji je podneto oko 400 amandmana, zbog čega misli da neće biti dovoljno vremena za raspravu o budžetu za iduću godinu.

"Biće prvi put u istoriji parlamenta da se o amandmanima na najvažniji zakon koji svake godine Skupština treba da usvoji, neće raspravljati", uveren je Đurišić, koji je ocenio da je vlast time ponovo obesmislila rad poslanika.

Gojkovićeva mu je odgovorila da je dobro proučila Poslovnik i da misli da će biti dovoljno vremena da se govori o svim tačkama, ali da to zavisi od poslanika, odnosno na koji način će koristiti vreme koje im po Poslovniku pripada.

Šef poslaničkog kluba samostalnih poslanika Jovan Jovanović rekao je na konferenciji za novinare u Skupštini da se prvi put neće raspravljati o amandmanima na sam budžet za 2018. godinu zato što je, kaže, podneto više od 450 amandmana o tačkama koje mu prethode.

Saša Radulović iz Dosta je bilo takođe je izneo mišljenje da će ovo biti prva sednica na kojoj neće biti diskusije o amandmanima na budžet za 2018. godinu.

Lider Nove stranke Zoran Živković ocenio je da su predloženi amandmani pokazali da su predloženi zakoni loši.

"Kada poslanici vlasti napišu 300 ili 400 amandmana, to znači da ti zakoni nemaju ništa i da nisu dobri", rekao je Živković.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Milan Lapčević rekao je da se poslanicima onemogućava rasprava o amandmanima na predlog budžeta, jer su predstavnici većine podneli više od 400 amandmana.

Skupština je u petak završila dvodnevnu načelnu raspravu o Predlogu budžeta za 2018. godinu, koju su obeležila javljanja poslanika po povredama Poslovnika, kraće pauze zbog uzavrele atmosfere, ali u jednom trenutku i prekid sednice, posle kojeg je ipak nastavljen rad.

U petak je u parlamentu bila i premijerka Ana Brnabić, koja je ocenila da je predloženi budžet razvojni, da je dobro izbalansiran i usmeren na podizanje životnog standarda građana, te navela da će najveće povećanje sredstava u idućoj godini imati Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U predlogu budžeta za 2018. godinu, koja je sledeća tačka dnevnog reda iza izmena Zakona o budžetskom sistemu, planirani su prihodi u iznosu od 1.178 milijardi dinara i rashodi od 1.207 milijardi dinara, dok planirani deficit iznosi 0,6 odsto BDP-a, odnosno 28,4 milijarde dinara, što je za 40,7 milijardi niže od deficita planiranog u 2017. godini.

Predlog budžeta je planiran na temelju projektovanog rasta BDP-a od 3,5 odsto u 2018, uz BDP deflator od 2,8 odsto i indeks potrošačkih cena na malo od 2,7 odsto.

U odnosu na realizaciju u tekućoj godini, investicije će u sledećoj godini prvi put biti 30 odsto veće i iznosiće oko 180 milijardi dinara na nivou opšte države, odnosno 128 milijardi dinara na nivou Republike.

U 2018. predviđeno je povećanje plata za deset odsto u javnom sektoru i pet odsto u administraciji, a povećanje penzija biće pet odsto.

Od 128 milijardi dinara za investicije najviše je namenjeno za projekte u nadležnosti Ministarstva građevinarstva i to 53,8 milijardi dinara.

Na dnevnom redu sednice parlamenta, koja je počela 6. decembra, uz predloženi budžet za 2018. godinu je još 30 tačaka.