Vučić s podmlatkom EPP: Ključno da zadržimo mlade u zemlji

To je, kako je konstatovao, u procesu globalizacije vrlo teško, a i članice EU to znaju - da su, posle učlanjenja u EU, građani iz siromašnijih zemalja odlazili u bogatije.

"Pokušaćemo razliku u bogatstvu prema zapadnim zemljama da smanjimo u narednom periodu, kako bismo sačuvali dobar deo naših mladih da ostanu u zemlji", poručio je Vučić.

On je podmlatku partija iz EPP grupe u Evropskom parlamentu rekao da se Srbija nalazi na evropskom putu, putu očuvanja mira i stabilnosti u našem regionu, te da je motor razvoja Evrope i regiona.

Istakao je da su, posebno u ovom regionu, neophodni puna posvećenost, rad i opredeljenost za mir, ali i poštovanje drugih naroda.

„U Sbriji smo ponosni na činjenicu da izuzuetno poštujemo žrtve drugih naroda iz prethodnih sukoba i sami goinimo one koji su počinili ratne zločine, a pripadaju našem narodu, i s tim ćemo nastaviti", rekao je on.

Uz očuvanje mira i stabilnosti možemo, kako je kazao, da napravimo i veću ekonomsku uniju na Zapadnom Balkanu, u kojoj naši kamioni ne bi čekali na granicama po dva do pet dana, u čijim okvirima bi imali u potpunosti slobodnu trgovinu, izjednačen veći broj taksi, carina i poreza, te prostor za brži ekonomski rast svih zemalja i privlačenje većeg broja stranih investitora.

Ukazao je da političke partije, koje pripadaju EPP, a čiji je SNS pridruženi član, imaju najveću odgovornost u današnjoj Evropi, jer su najvažnije i najmoćnije partije koje u njihovim zemljama imaju vlast ili su najdominantnije opozicione stranke.

„Moći ćemo da računamo, uz razumevanje da opasnosti postoje, da ćemo uspeti da ih predupredimo, pobedimo i da ćemo moći da učestvujemo u stvaranju racionalne, uspešne, odgovorne i uspešnije Evrope sa Zapadnim Balkanom i Srbijom kao motorom razvoja, ne problemom, već šansom. Motorom razvoja same Evrope i celog jugoistoka Evrope", poručio je on.

Delegaciji omladine EPP preneo je da je Beograd uvek bio na raskrsnici gde su se sukobljavale imperije, i da je nekada glavni grad bio podeljen između Turske i Austro-ugarske imperije, a da danas pripada samo Srbiji.

Predsednik Omladine EPP Andrianos Đanou je zahvalio prersdniku Srbije na prijemu i na tome što je odvojio vreme da razgovara sa njima ističući pre svega da su svesni da je preuzet veliki i važan zadatak očuvanja mira i stabilnosti u regionu i sporvođenja reformi.

"Hvala što ste nas primili...došli smo kao porodica, prijatelji i partneri", rekao je Đanos i istakao da smatraju i veruju da je Srbija deo rešenja, ne samo u regionu, već i u svim evropskim poslovima i onome što Evropa želi i mora da pruži svojim građanima.

"Regionu je potrebna stabilnost i mir, takođe i napredak i razvoj i znamo da ste preuzeli na sebe taj zadatak i shvatili ga ozbiljno" podvukao je Đanos.

Predstavnika EPP iz Bugarske je interesovalo viđenje predsednika Srbije o rezultatima sastanka u Varni leta ove godine sa premijerima Bugarske, Rumunije i Grčke, na šta je Vučić rekao da treba imati u vidu da se tu ne radi o novoj "Višegradskoj četvorci" ali da zajedno sagledavaju porbleme sa kojima se suočavaju i nađu načina kako da ih reše u korist svih građana u tim zemljama.

On je izrazio zahvalnost bugarskom premijeru Bojku Borisovu na tome što je, kako je rekao, uvek bio ambiciozan, kada je reč o proširenju EU.

"Mislim da su svi ti sastanci veoma važni za nas", rekao je Vučić i ponovio da smatra da je regionalna stabilnost od najvećeg značaja.

Kako je rekao ne može da se seti da smo imali tako dobre odnose sa Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Rumunijom nego što je to sada slučaj.

Ukazao je da delimo slične i iste probleme, kao što je odlazak ljudi u druge zemlje, navodeći da u Beču živi više Srba, zvanično 180.000, što znači da samo u Beogradu, Novom Sadu i Nišsu živi više Srba nego u glavnom gradu Austrije.

Dodao je da smo u razgovorima u Varni i drugim sastancima i susretima "kucali na otvoprena vrata" i dodao da se nada sve boljim rezultatima u budućnosti.

Predsednik Srbije je predstavnicima podmlatka EPP rekao i da su mogli da primete da nikada ništa loše ne govori o druguma u regionu, apostrofirajući još jednom da su mir i stabilnost ključni za ekonomski i svaki drugi razvoj.

Odgovarajući na pitanje predstavnika omladine Evropske narodne partije iz Mađarske o tome da se ocenjuje da su odnosi dve zemlje najbolji u istoriji, Vučić je rekao: "To je izneo i Viktor Orban. Orban je nekoliko puta rekao da sam ja bio taj koji je uradio nešto važno za te odnose, ali to je i zbog mađarskih političara".

Zahvalio je ministru spoljnih poslova te zemlje, navodeći da je Mađarska uvek prisutna kada Srbija ima sastanke u Briselu, tu je da pruži podršku prilikom otvaranja poglavlja...

"Ponosan sam na te odnose koje smo izgradili prethodnih godina izgradili, i to nije samo zbog mene, nego i zbog mađarskih politicara, zbog ljudi Fidesa, koji su uložili velike napore", rekao je srpski predsednik.

U Srbiji živi 300.000 Mađara, podsetio je, i mi želimo ne samo da živimo u miru s njima. Oni su deo naše vlade, zelimo da živimo zajedno, da delimo iste probleme, da ne pravimo nikakve razlike...

Dodao je i da se "stidi" što ne govori mađarski jezik, ali i albanski.

Kako je objasnio, na neki je način bila navika u bivšoj zajedničkoj državi da kad govoriš "srpskohrvatski" - sve je u redu.

"A, da sam ovako razmišljao pre 20 godina ja bih naučio i mađarski i albanski, ali daću sve od sebe da to ispravim, mada sam već star, ali ću se truditi", rekao je Vučić.

Kako je pitanje bilo šta učiniti na poboljšanju odnosa u regionu, s obzirom da svaka zemlja ima svoje probleme, Vučić je rekao da situaciju u Bosni i Hercegovini ne želi da komentarise.

"Želim im sve najbolje, ali nije jednostavna atmosfera. Sve drugo ćemo imati pod kontrolom, nadam se i tu situaciju", poručio je.

Na pitanje predstavnika iz Rumunije o migracijama u regionu, a uz opasku da se obično govori da je "Beč peti srpski grad po veličini", Vučić je rekao da je to sudbina za sada govoto svih država u regionu, pomenuvši Rumuniju cije je radnike sretao u Fienci i, kako kaže, oni vole svoju zemljuju, ali su samo hteli da više zarade.

Kako je rekao, šta god nam predložite mi ćemo da uradimo, pomenuvši da pre dvadesetak godina kad je bio u Rumuniji nije bilo puteva, a da je sada uočio neverovatan napredak.

"Vi se sada približavate njihovim standardima, a kad vaši ljudi budu mogli da zarade ovde isto kao u Italiji neće napuštati zemlju", poručio je, te dodao da je to i naš problem u Srbiji.

Naš je posao, dodao je, da stvorimo bolje uslove za naše ljude, da podignemo plate i penzije i onda oni neće odlaziti.

"Nadam se da ćemo jednog dana moći da uradimo tako da napravimo prikladne uslove da ih na neki način izjednačimo s onima u Evropi, nadam se da ćemo dostići evropske standarde 2025, a do tada će nam otići 15.000 ljudi, što je manje nego u vašoj zemlji, ali je to veliki odliv", primetio je Včcić, a onda se obratio mladiću iz Rumunije i pozvao ga da dođe u njegov kabinet ako ima neki dobar predlog ili rešenje za taj problem.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joiksimovć je na sastanku podsetila da je strateški cilj Srbije pripadnost porodici evropskih naroda, te dodala da veruje da je predsednik EK Žan Klod Junker bio u pravu kada je rekao da Srbija može da postane članica Unije pre 2025. godine.

Cilj Srbije, kako je dodala, jeste pripadnost EU i tom tipu modernizacije i uređenja društva, vladavine prava, ekonomije i dobrog upravljanja, što, kaže, i građani Srbije žele.

"Zbog toga smo motivisani i orijentisani na evropski put bez obzira na probleme jer Srbija tamo pripada", podvukla je ministarka.

Kako je rekla, evropski put Srbije ima uspone i padove i to je proces koji je nekada i frustrirajući, ali se srpski zvaničnici trude da frustracije dele sa partnerima iz EU, a ne sa građanima, jer je tako bolje.

I sama EU, navela je, prolazi kroz promene i transformacije koje su nekada dobre, a nekada i nisu stimulišuće.

I pored toga, Srbija je orijentisana na evropski put, ponovila je ona.

Joksimovićeva je podvukla da nam je motivacija i izjava Žana Kloda Junkera koji je rekao da EU računa na Srbiju.

"Verujem da ćemo opravdati to poverenje u narednim godinama. Junkera su kritikovali na početku mandata kada je rekao da neće biti proširenja u pet godina. A bio je u pravu. Verujem da je i sada u pravu, kada je rekao da Srbija može da bude članica Unije pre 2025. godine", rekla je ona.

Joksimovićeva je rekla da joj funkcija međunarodne sekretarke SNS-a podjednako znači kao i ministarska i poručila da bi volela da češće u Srbiji vidi predstavnike EPP.