Vojvodina obeležava 99 godina prisajedinjenja Kraljevini Srbiji

Odlukom Velike Narodne Skupštine Vojvodine 25. novembra 1918. godine Banat, Bačka i Baranja prisajedinjeni su tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

Na sednici je bilo 757 poslanika – 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar.

"To je jedan državotvoran čin kojim je jedna oblast, koja do tada nije bila u granicama Srbije, prisajedinjena, odnosno legitimno izabrani predstavnici življa koji je boravio i živeo na tom području na demokratski način su se izjasnili da žele da postanu deo teritorije i države koja se tada nazivala Kraljevina Srbija. Tako će posle svega nekoliko dana svoju državnost utopiti, darovati je u novoformiranu Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca", kaže istoričar Dejan Ristić.

Vojvodina je i dalje ponosna na to što je jedna od retkih multietničkih regija, u širem regionu, u kojoj se neguje duh tolerancije. Na tome, međutim, i dalje treba raditi.

"Ako je u proteklih 99 godina Vojvodina bila motor razvoja Srbije onda mislim da na taj motor treba paziti jer tu poziciju želimo da imamo i u predstojećem periodu", rekao je predsednik pokrajinske skupštine Ištvan Pastor.

"Vojvodina koju ja pamtim iz svog detinjstva nije više u punoj meri onakva kakvu je pamtim, jer su mnoge vrednosti koje ona poseduje i na koje je ponosna u značajnoj meri narušene tokom devedesetih i godinama koje su sledile", kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Za Mađare, 25. novembar je značajan datum. Ali i prilika da se podsete svog položaja.

"Bez obzira na to što mi nacionalno pripadamo jednom jedinstvenom korpusu mađarskog naroda, mi smo lojalni i privrženi Srbiji. Sa tim osećanjem mi doživljavamo ovaj dan, mi ga ne slavimo, mi ga obeležavamo i trudimo se da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se lepo može živeti", rekao je Pastor.

Svake godine, nizom manifestacija u Novom Sadu i vojvođanskim gradovima i polaganjem venaca na spomen-ploču Velike Narodne Skupštine obeležava se ovaj istorijski dan.