Fabrici: Važan mehanizam saradnje lokalnih, regionalnih i pokrajinskih vlasti

Na sednici se razgovaralo o primerima dobre prakse i načinima da se lokalni i pokrajinski nivo bolje pripreme za aktivnosti koje predstoje u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji.

Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici je istakao da je želja Evropske unije da pokaže koliko je važan mehanizam saradnje između lokalnih, regionalnih i pokrajinskih vlasti.

"Vrlo često mi u posetu dolaze predstavnici Evropske komisije i Evropskog parlamenta, kao i svih ostalih institucija, ali drago mi je što je tu predstavnika Komiteta regija jer je to jedna od najznačajnijih institucija EU", ocenio je Fabrici.

Fabrici je rekao da je važno što se ta konferencija održava baš na teritoriji Vojvodine, jer je potrebno istaći važnost učešća lokalnih samouprava u svim procesima EU, istakavši da se više od 70 odsto evropskog zakonodavstva sprovodi na lokalnom nivou.

Naglasio je i da je EU zadovoljna brojem otvorenih poglavlja Srbije, te da se nada da će naša zemlja otvoriti još poglavlja do kraja godine i da će Delegacija EU u Srbiji to svresredno podržati.

Dodao je da ga ohrabruje govor predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera iz septembra prošle godine koji je je za februar 2018. najavio posetu ovom regionu i uputio podršku u prijemu više zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Govoreći o konferenciji, Fabrici je naglasio da je istaknuto kako su za proces pridruživanja važna finansijska sredstva i da se ona obezbeđuju kroz pretpristupne fondove, kao i da je bitno baviti se pitanjem manjinskih prava.

Šef Delegacije EU u našoj zemlji ocenio je da pitanje manjinskih prava nije samo bitno za Srbiju, već za čitavu uniju, s obzirom na to da EU drži do jedinstva različitosti.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je rekao da je današnja konferencija jedan od mehanizama koji ističe jasnu orijentaciju Vlade Srbije za ulaskom u EU, ali i prilika da se razmenjuju iskustva, informacije i dobre prakse između predstavnika lokalnih vlasti u Srbiji i EU.

"Jedan od karijatidnih stubova koji predstavlja kriterijum za ulazak u EU jeste reforma javne uprave, a to je odgovor na pitanje da li smo se dovoljno osposobili kao država i da li treba još ponešto popraviti", naglasio je Ružić.

Prema njegovim rečima, Srbija je već uradila više od 50 odsto onoga što je predviđeno nacionalnim planom na polju zakonodavne aktivnosti i implementacije tih zakona, a takav je i Zakon o opštem upravnom postupku koji olakšava građanima pribavljavanje svih dokumenata, kao i celokupan proces digitalizacije.

Ružić je kao značajnu temu današnje konferencije istakao manjinska pitanja, rekavši da je važno baš u Vojvodini govoriti o tome, jer je ona dragulj koji daje komparativnu prednosti i kvalitet.

"Kada se govori o ispunjenju svih potencijala Vojvodine, pripremljena su i zakoni koji se tiču manjina i očekujem da oni budu usvojeni i nađu se pred poslanicima u parlamentu", napomenuo je ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Predsednik Vlade AP Vojvodina Igor Mirović ocenio je današnju konfenrenciju karo priliku da se kroz diskusiju ukaže na primere dobre prakse Srbije u delu usvajanja svih onih standarda EU u raznim oblastima.

Mirović je istakao da je tokom konferencije ukazao svim prisutnima na činjenicu da AP Vojvodina ima svoje predstavnike u radnim trelima u okviru pregovaračkih poglavlja, posebno u delu onih poglavlja koji se tiču regionalne saradnje i razvoja.

"Ukazao sam da se ponosimo načinom na koji su uređena prava nacionalnih manjina i uvek smo spremni da na unutrašnjem planu unapređujemo njihov položaj kroz dijalog, jer više decenija unazad na teritoriji Vojvodine baštinimo tekovinu zajedničkog života, to nije nova forma za nas koju preuzimamo od EU, već sami decenijama unazad razvijamo te odnose koji su već deo naše prakse", rekao je Mirović.

Predsednik Pokrajinski vlade ukazao je i na činjenicu da kroz direktnu saradnju sa regionima Evrope AP Vojvodina preuzima iskustva, unapređuje standarde i premenjuje ih u praksi, u čemu u mnogome pomaže i pokrajinska kancelarija u Briselu.

Očekuju nas nova poglavlja, nadamo se tri, možda i više. Ove godine se prvi put pojavljuje okvirna godina u kojoj Srbija može da računa na potpuno članstvo u EU, a to su 2023, 2024 ili 2025, zaključio je Mirović poručivši da je na konfereniciji ukazao i na uključivanje regioalnih vlasti u proces pridruživanja EU.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor zahvalio se potpredsednicima Komiteta regiona i ministru Ružiću što su za održavanje skupa odabrali baš Novi Sad.

"Nadam se da je to delimično zbog toga što je Vojvodina 'najviši subnacionalni nivo' u zemlji, kao i da je to priznanje napora Vojvodini koji se čine na ubrzanju putanje Srbije ka EU", naveo je Pastor.

"Ove nedelje je ovo treća konferencija koja se bavila tematikom o kojoj danas razgovaramo. Mi smo u proteklim godinama stalno slušali da brzina priključenja zavisi od Srbije i to je delimično tačno, ali su mnogo falile rečenice koje čujemo u polednjim mesecima gde vidimo spremnost funkcionera EU da nas prihvate", naglasio je Pastor.

Pastor je napomenuo važnost Poglavlja 23 u pregovorima Srbije i EU unutar koga se nalaze manjinski nacionalni programi na kome su radili Pokrajinska vlada i parlament, kao i nacionalni saveti, ocenivši da je to dugoročno uređivanje manjinskih prava.

Zajednički konsultativni odbor osnovan je 2014. godine i njegov zadatak je uspostavljanje dijaloga i saradnje između regionalnih i lokalnih vlasti u Srbiji, s jedne strane, i Komiteta regiona Evropske unije, s druge strane, kao i njihova priprema za učešće u radu Komiteta regiona EU nakon stupanja u članstvo Evropske unije.

To telo se sastaje dva puta godišnje, naizmenično u Srbiji i Briselu, a današnja sednica je prva koja se organizuje u zemlji.