"Bez dijaloga nema demokratije"

Brnabićeva je, na skupu "Dobro upravljanje i efikasnost građanskog učešća" izrazila uverenje da nijedna vlada ne zna šta je najbolje uraditi baš u svakom segmentu društva.

Zato je, kaže, potrebno da vlada, ako želi da bude uspešna i radi u interesu građana, mora da razgovara i sluša civilno društvo, udruženja investitora i sve druge, prepozna dobre inicijative i uradi sve da se one sprovedu u praksi.

"Ova vlada želi da sluša i čuje i zajedno sa svima vama implementira inicijative kako bismo menjali situciju u Srbiji nabolje", podvukla je premijerka.

Dijalog je potreban i zbog toga što, kako je rekla, u našem društvu postoje ogromne polarizacije i velike podele, što inače, dodaje, nije svojstveno samo našem društvu, već je odraz vremena u kojem živimo.

Brnabićeva smatra da je polarizacija očigledna u većem broju društava i predstavlja najvećeg neprijatelja prave demokratije, jer doprinosi da sve manje ima ili nema dijaloga o važnim temama, već smo svi za ili protvi nečega.

Ni dijalog, dodaje premijerka, nije baziran na činjenicama, već na, kako kaže, paušalnim i površnim ocenama.

"Pa se stvara 'eho atmosfera' u kojoj se vi okružujete samo istomišljenicima, pa jedni druge hranite informacijama koje brane samo vaše mišljenje i nema debate oko sveta koji nije crno-beli, već mnogo stvari upada u tu sivu zonu", rekla je Brnabićeva.

Mišljenja je da to nije atmosfera u kojoj vlada može da radi najbolje što može, sa svim potencijalima, a vlada treba da radi za organizacijama društva i u tom smislu napravi iskorak.

U tom smislu, spomenula je i nedavni sastanak sa Grupom za slobodu medija, na kojem su se, kaže, složili da se ne slažu.

"Složili smo se da se ne slažemo, da imamo potpuno različita stanovišta kakva je medijska slika i scena u Srbiji, ali i da nismo neprijatelji i da ćemo da razgovaramo da makar malo približimo stavove", rekla je premijerka.

Kako je rekla, potrebno je negovati dijalog, da se usredsredimo na budućnost, jer svet, ponovila je, nije crno-beli.

"Vlada mora da preduzima sve što može kako bi se fokusirala na svrsishodnu interakciju sa civilnim društvom i širom javnošću, posebno na način koji omogućava da se ta interakcija bazira na činjenicama i uvažavanju stavova onih koji drugačije misle. Najbogatija su ona društva koja svoj razvoj baziraju na dijalogu, diskusiji i poštovanju prava da se misli drugačije", rekla je Brnabićeva.

Brnabićeva je navela da je najviše brinu dve stvari – mali broj građana koji smatraju da mogu da utiču na promenu stvari na nacionalnom nivou, i mali broj građana koji žele da se bave politikom.

"Treba zajedno da se borimo i pokažemo kako građani mogu da menjaju stvari", rekla je ona i dodala da je zabrinjavajući trend što veoma mali procenat građana želi da se bavi politikom.

"Tome je doprinela i polarizacija i viđenje da, ako želite da se bavite politikom, želite to isključivo iz sopstvenog interesa. U tome nam nisu pomogli mediji, ni oni istraživački. Trebalo bi da damo ljudima da vide da postoje ljudi koji se bave politikom, jer vole zemlju i hoće nešto da promene", rekla je Brnabićeva.

Skup "Dobro upraljavljanje i efikasnost građanskog učešća" organizovali su izvršna agencija Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije Wilton Park i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Rezultati Godišnjeg izveštaja CRTE o učešću građana u političkom procesu, pokazuju da je tek četvrtina grajadna zainteresovana za politiku, dok više od 75 odsto građana ne veruje da svojim političkim angažmanom može da izazove promenu.

Kako je rekla direktorka CRTE Vukosava Crnjanski, skoro polovina građana nije uopšte zainteresovana da se uključi, a jedino se izbori prepoznaju kao oblik učešća u političkim procesima.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif rekao je da je veći stepen otvorenosti institucija i saradnje sa građanima pravi lek za podizanje kredibiliteta političkog procesa i vraćanja vere u demokratiju.

"Posle nešto više od tri godine u Srbiji imam utisak da je civilno društvo učinilo pozitivne korake, da se mišljenje građana bolje čuje i više uvažava", rekao je Kif i dodao da tome doprinose i otvaranje parlamenta za građane i EU konvent.

Dodao je i da različita istraživanja govore o padu poverenja građana u političke partije i druge aktere zbog fenomena plasiranja lažnih vesti i manipulisanja javnim mnjenjem.

Fransis D'Soza iz britanskog Doma lordova istakla je da vlada mora da bude pod stalnom kontrolom civilnog sektora.

"Vlade dolaze i odlaze i sve veruju da znaju šta je najbolje za društvo, a to je opasno", rekla je D'Soza.

Brnabić: Inkluzivne debate o promeni Ustava

Predsednica Vlade rekla je da su okrugli stolovi o promeni Ustava u oblasti pravosuđa inkluzivni bez obzira što su pojedine organizacije napustile pretposlednju debatu.

Debate su, kaže, tek početak, a na osnovu svih tih razmišljanja se stvara predlog koji će dalje biti predmet debata i kada se pošalje u Venecijansku komisiju.

"Mislim da je taj proces inkluzivan i ne mislim da nije samo zato što ga je u jednom trenutku neko napustio. To je razlog da sednemo i da vidimo zašto je napušten", rekla je Brnabićeva na panelu "Dobro upravljanje i efikasnost građanskog učešća" odgovarajući na pitanja.

Navela je da je ovo prvi put da su proces oko ustavnih promena organizuje u okrviru okruglog stola, da je do sada održano nekoliko, a da su na jednom od poslednjih neke od organzacija napustile debatu.

"Čula sam se sa Jukomom, da bih zamolila Milana Antonijevića da mi objasni zašto su napustili debatu", dodala je Brnabićeva.

U tom smislu, navela je i proces izrade Akcionog plana za nacionalne manjine u kojem je učestvovao 21 Savet nacionalnih manjina, a samo jedan je odlučio da napusti taj proces.

"Nećemo da kažemo da taj proces nije inkluzivan, onda će svaki proces biti zaustavljen. Ne možete da kažete onda da zaustavljate proces, jer će sve biti predmet ucena", rekla je Brnabićeva i ponovila da je Akcioni plan za manjine "apsolutno inkulizavan" i pokazuje stavove najvećeg broja nacionalnih manjina.