Joksimović: Sadržina sporazuma proizići će iz dijaloga

Jadranka Joksimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, navela da je u okviru Briselskog sporazuma predviđen Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali da to ne znači obavezu Srbije da prizna nezavisno Kosovo.

"Naprotiv, zato je i uveden dijalog Beograda i Prištine. Suština ili sadržina tog pravno obavezujućeg sporazuma koji bi trebalo da usledi na kraju procesa upravo bi trebalo da izađe iz dijaloga Beograda i Prištine", kaže Joksimovićeva.

Ukazala je da teško možemo da govorimo o ubrzanju dijaloga između Beograda i Prištine.

"O dijalogu Beograda i Prištine teško da možemo da govorimo o njegovom ubrzanju pošto nema nikakvih aktivnosti iz obaveza Prištine o sprovođenju ZSO što je vitalni deo sporazuma sa našeg stanovišta i sa stanovišta naših interesa", ističe Joksimovićeva.

Dodala je da je dug put pred svima u pogledu obaveza iz Briselskog sporazuma, kao i da će ishod dijaloga Beograda i Prištine definisati sadržinu Sporazuma o normalizaciji odnosa.

Komentarišući izjavu predsednika Aleksandra Vučića da bez drastičnih promena u našem i sveukupnom odnosu prema Kosovu i Metohiji nećemo moći da postanemo članica EU, ministarka navodi da smo već preduzeli neke drastične promene.

"Drastične promene su svi ovi sporazumi koje smo mi potpisali do sada kroz Briselski sporazum, dobrim delom jesu drastične promene od nekih polaznih stanovišta koje smo imali. Briselski sporazum jeste uveo i već je bio početak unutrašnjeg dijaloga. Beograd je tu pokazao veliku posvećenost", naglasila je Joksimovićeva.

Vučić je juče izjavio da o priznanju nezavisnosti Kosova, "niko to još ne govori na takav način, govori između redova, ali ne na taj način", a ministarka navodi da neke od država članica koje su priznale nezavisno Kosovo nesumnjivo očekuju priznanje, ali postoje države članice koje nisu prizanale nezavisno Kosovo, kao i da EU mora da bude statusno neutralna u pogledu dijaloga Beograda i Prištine.

"Ono što je predsednik rekao on je time nesumnjivo pokazao da jedan deo država članica to očekuje, ali to ne znači da će to biti obaveza Srbije i nije obaveza Srbije", dodala je Joksimovićeva.

Na pitanje la li to znači da se pred Srbiju postavlja dilema Kosovo ili EU, Joksimovićeva kaže da ne, jer bi se time pokazalo nepostojanje standarda.

"Ako bi se to desilo to je onda zaista pokazatelj da ne postoje oni standardi o kojima mi svi koji se bavimo evrointegracijama dnevno pričamo sa Briselom. To su reforme, vladavina prava, ekonomske reforme, dobra uprava, administrativni kapaciteti i sve ono što bi trebalo da dovede do suštinskog napretka zemlje", objasnila je Joksimovićeva.

"I da sutra priznamo nezavisno Kosovo, što nećemo uraditi naravno, ja ne mislim da bismo bili automatski članica EU", dodala je ministarka.

Odgovarajući na pitanje da li ako ne priznamo nezavisnost možemo postati članica EU, Joksimovićava ističe da možemo.

"Naravno da možemo, suština Sporazuma o normalizaciji je definisanje nekih okvira normalizacije koji neće nas naterati da priznamo nezavisno Kosovo, ali koji će svakako značiti čitav niz ustupaka koje jesmo napravili kroz ove sporazume, ali pod uslovom da i Priština realizuje svoju osnovnu obavezu, a to je ZSO", istakla je ministrka.

"Zašto se Srbiji toliko potencira obaveza regionalne saradnje"

Naglasila je da je iznenađena porukama nakon Saveta za sprovođenja SSP-a, jer se najmanje govorilo o Srbiji, a mnogo više o paket aranžmanu regiona Zapadnog Balkana.

"Moja obaveza kao ministra za evrointegracije jeste da pregovaram u ime Srbije, ja sam glavni politički pregovarač Srbije prema EU, moje nije da zatežem kada ne treba, što sam više puta i pokazala, ali nije ni da popuštamo kada ne treba", rekla je Joksimovićeva.

Konstatovala je da je izjava predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera jedna liderska izjava koja govori da su Srbija i Crna Gora prepoznate kao države koje najbolje i najviše napreduju, kao i da je rekao da Srbija može da postane članica i pre 2025. godine i dodala da je "to poruka koja govori o liderskim sposobnostima EU".

"Ja sam zato bila razočarana juče što se govorilo o paketu Zapadnog Balkana. Znate, Zapadni Balkan i dobri regionalni odnosi naravno da su važni, to je naš nacionalni interes, ne razumem zašto se toliko potencira Srbiji obaveza regionalne saradnje, jer je Srbija svojim ponašanjem, pogotovo predsednik Vučić, direktno pokazala sposobnost za produkovanje stabilnosti", navela je Joksimovićeva.

Smatra da je to usporavanje Srbije u procesu evrointegracija.

"Bila sam razočarana zato što se govori o regionalnoj stabilnosti i o paketu Zapadnog Balkana koji je usporavanje Srbije u tom procesu, a nisam čula izjavu osude od gospođe Mogerini retorike koja je ovih dana stizala iz BiH, na primer direktno od Bakira Izetbegovića. Pa 'ajmo onda da vidimo kakve se poruke iz regiona šalju", naglasila je Joksimovićeva.

Tvrdi da je Zapadni Blakan postao "politički prostor gde su strpane sve zemlje koje nisu trenutno u EU".

"Ja ne znam koliko je taj regionalni pristup dobar, ako je to pristup EU mi ćemo morati da se prilagodimo, ali to ne znači da mi imamo obavezu da kažemo da smo time zadovoljni i srećni", rekla je Joksimovićeva.

Dodala je da je juče bila tema Srbija i naš sporazum o Sabiliciji i pridruživanju, kao i da je trebalo o tome da se priča.

"Trebalo je da se priča o tome, dakle o pravnim, administartivnim, ekonomskim reformama koje sprovodimo u čitavom nizu oblasti gde bi se pokazalo da smo ostavrili taj ekstreman napredak, kako je rekla gospođa Mogerini", istakla je ministarka.

Ukazala je da nije svejedno da li ćemo otvoriti jedno ili četiri poglavlja, jer je otvaranje poglavlja faktički dokaz da ste radili na reformama.

"Pošto je ekstremni napredak prepoznat, ja očekujem da ćemo mi najmanje tri poglavlja otvoriti do kraja godine. Sve drugo bi bilo tumačeno kao usporavanje procesa evropskih inetgracija", zaključila je Joksimovićeva.