Parlament o medicinskim sredstvima i ugovorima za obnovu kliničkih centara

Ministar Lončar je u parlamentu rekao da će se novim zakonom značajno smanjiti mogućnost za ulazak falsifikovanih medicinskih sredstava sa drugih tržišta na teritoriju Srbije.

"Medicinska sredstva koja dolaze sa tržišta EU prilikom uvoza u Srbiju moraće da prati odgovarajuća izjava usaglašenosti sa tehničkim zahtevima", naveo je Lončar.

Prema njegovim rečima, u prve dve godine primene zakona očekuje se smanjenje broja povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta zbog defekta kvaliteta za 50 odsto.

"Harmonizacijom propisa u oblasti medicinskih sredstava sa propisima EU i njihovom primenom stvaraju se uslovi i za domaće proizvođače medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemlje EU i u druge zemlje sveta, kao i uslovi za razvoj privrede Srbije, istakao je Lončar.

Naglasio je da je proizvođačima ostavljen period za usklađivanje poslovanja kako bi ispunili uslove za dalji razvoj poslovanja i na evropskom tržištu.

"Primena zakona jeste investicija u dalji razvoj proizvođača medicinskih sredstava, koji u ovom trenutku posluju samo na tržištu Srbije", rekao je Lončar i dodao da impelemntacija navedenih standarda zahteva zapošljavanje visoko obrazovanog stručnog kadra.

Lončar je rekao i da se očekuje pospešivanje interesovanja za osnivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Govoreći o potvrđivanju finansijskog ugovora između Srbije i Evropske investicione banke, ministar Lončar objasnio je da je reč o sredstvima za nastavak realizacije i finasiranje projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji.

Lončar je naveo da je budžetom za 2017. godinu predviđeno da se Srbija zaduži kod Evropske investicione banke do 50 miliona evra za projekat "Klinički centar C", odnosno za završetak projekta rekonstrukcije četiri klinička centra koji obuhvata modernizaciju, unapređenje, proširenje i dogradnju centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, čija je ukupna vrednost procenjena na 430 miliona evra.

Prema njegovim rečima, do sada je sa Evropskom investicionom bankom ugovoreno 150 miliona evra po osnovu dva zaključena finansijska ugovora.

Ugovor "Klinički centar A" potpisan je u decembru 2006. godine na iznos od 80 miliona evra,  dojk je "Klinički centar B" iz 2008. potpisan na iznos od 70 miliona evra.

"Kako je za finalizaciju projekata neophodno još 50 miliona evra i kako bi sredstva treće kreditne linije postala operativna, pristupilo se pregovorima sa Evropskom investicionom bankom. Zaključkom vlade od 13. aprila 2017. godine utvrđena je osnova za vođenje pregovora u vezi sa odobravanjem kredita za realiziciju projekta 'Kliničkog centra C'", rekao je Lončar.

Dodao je da je Vlada je prihvatila izveštaj sa pregovora i usvojila Nacrt finansijskog ugovora koji je potpisan u julu ove godine.

Objasnio je da se u Kliničkom centru Beograd u prvoj fazi radi izgradnja nove kule, novih tehničkih zgrada i parking, a u drugoj fazi renoviranje preostalog dela postojeće zgrade.

"Projekat u Kragujevcu obuhvata izgradnju nove zgrade, rekonstrukciju postojeće medicinske infrastrukture, izgradnju novih tehničkih blokova, radova na uređenju pejzaža, puteva, parking i trotoara", rekao je Lončar i dodao da projekat rekonstrukcije to podrazumeva i u niškom i novosadskom kliničkom centru.

Opozicija iznela pozitivna mišljenja

Poslanik DS-a Dušan Milisavljević rekao je da je reč o zakonu po kojem građani mogu da vide dobrobit priključenja Srbije Evropskoj uniji i prihvatanja evropskih standarda u lečenju pacijenata.

"Kao lekar sam svedok da smo pre 20 do 30 godina dobili sredstva iz azijskih zemalja koja smo davali građanima, a za koja sam lično izrazio sumnju u kvalitet i vreme je pokazalo da nisu bila adekvatna. Ovaj zakon je nešto što neće dozvoljavati takve stvari i pokazuje da je dobro što idemo ka EU i što prihvatamo njihove standarde",naveo je on.

Milisavljević je izneo podatak da je od 96 prijava na sumnju kvaliteta medicinskih sredstava 70 odsto poreklom iz zemalja van EU, a da je 96 odsto povučenih sredstava zbog defekta kvaliteta takođe iz zemalja koje nosi članice EU.

Sanda Rašković Ivić, šefica poslaničke grupe Pokret za spas Srbije - Nova Srbija kaže da je zakon dobar, ali da ima primedbi i da bi trebalo da se usaglasi sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Kao lekar je, kaže, bila svedok "javašluka", ali i "neprofesionalnosti" kada je u pitanju ispitivanje lekova i medicinskih sredstava.

"Mislim da treba oštrije reagovati na reklamiranje lekova i medicinskih sredstava bez određenog dejstva. Tu mislim da Ministarstvo mora da igra još mnogo važniju ulogu", rekla je ona.

Poslanica Dosta je bilo Branka Stamenković ponovila je zahtev da se predloženi zakon povuče iz procedure jer između ostalog trenutno važeći Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima uređuje tu oblast.

Takođe, smatra da je zakon nedorečen i nedorađen u pojedinim delovima, te da ne rešava problem građana.

Ona je rekla da građani verovatno u ovoj raspravi očekuju da poslanici pričaju o rešavanju konkretnih problema poput tog da 83-godišnjak koji ima oštećenje sluha 65 posto nema pravo na nabavku slušnog aparata o trošku RFZO, jer je negde propisano da oštećenje mora biti 70 posto da bi dobio aparat.

Poslanik LDP Žarko Korać smatra da je predloženi zakon "iznuđen" i da je reakcija na činjenicu da je u Srbiji "započeo haos na tržištu lekova i medicinskih sredstava".

Kaže da je posledica stanja društva, koje je zapušteno, sve slabija imunizacija građana, te da su lekari koji se bave imonologijom defanzivni u tim javnim raspravama pošto, kako je primetio, niko nije na njihovoj strani.