Šta kosovski poslanici traže od nove rezolucije?

Iz kosovskog parlamenta se sve češće čuju pozivi o potrebi donošenja nove rezolucije kojom bi bile pojašnjene uloge pregovarača, a zahtevaju se obavezne konsultacije u parlamentu pre potpisivanja eventualnog dogovora sa Beogradom, javlja RTK2.

Sa tim se slažu i politički analitičar u Prištini, s tim da pojedinci smatraju da bi ta rezolucija trebalo da obuhvati i konkretne rezultate postignute u proteklom šestogodišnjem periodu.

Postoje, naime, mišljenja da kosovski parlament u dijalogu sa Beogradom nije odigrao svoju ulogu onako kako treba, te da bi skupština kao zakonodavno telo morala da ima mnogo angažovaniji pristup ovom procesu.

Kosovska skupština je nedavno zatražila da se u nastavku dijaloga sa Beogradom jasno odrede crvene linije i definišu uloge predsednika i premijera u ovom procesu.

To bi, kako se navodi, trebalo da se utvrdi novom rezolucijom koju bi odobrili poslanici.

"Rezolucija bi trebalo da bude takva da nakon svake runde pregovora predsednik ili članovi pregovaračkog tima informišu skupštinu o tome šta je dogovoreno", navodi Arton Demhasaj, direktor organizacije "Ćohu".

Prema njegovim rečima, rezolucija podrazumeva da predsednik ili članovi tima "nemaju pravo da potpišu dogovor bez odobrenja parlamenta i većine u parlamentu".

Rezolucija bi trebalo da obuhvati i konkretne rezultate šestogodišnjih razgovora i odredi smernice za dalje pregovore sa Beogradom.

"Ali i da se razjasni ko je nosilac ovog procesa, da li je to parlament, vlada ili predsednik", naglašava Driton Seljmanaj, direktor organizacije D+.

"Ako su pregovori na nivou predsednika, zbog čega je to tako i šta se očekuje od toga. Do sada je vođenje ovakvog procesa našoj zemlji doneo više štete nego koristi", ističe Seljmanaj.

"Smatram da je parlament trebalo da bude aktivniji jer ima moć da nadgleda vladu, posebno što se tiče procesa dijaloga, recimo pozivajući predstavnike odnosno ministre da izveštavaju pred parlamentarnim komisijama, postavljajući poslanička pitanja, a postoje i druge mogućnosti kako parlament može biti aktivniji u ovom procesu", rekla je Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta.

Razgovori Prištine i Beograda započeti su 2011. godine, a početkom marta ove godine prekinuti su usvajanjem rezolucije Skupštine Kosova.

Krajem avgusta kosovski predsednik i predsednik Srbije dogovorili su nastavak dijaloga, ali bez preciziranja tema i datuma nastavka.

broj komentara 0 pošalji komentar