Ana Brnabić sa ministrima pred poslanicima

19.00 – Završen deo sednice na kojem su članovi Vlade odgovarali na poslanička pitanja. Predsednica Skupštine je, posle opomena, isključila Boška Obradovića sa zasedanja.

18.35 – Najveći uspeh u oblasti bezbednosti je što je prvi put posle 30 godina nabavljeno više aviona za potrebe ratnog vazduhoplovstva, ocenila je premijerka i najavila dalja ulaganja u namensku industriju.

17.55 – Poslanici SRS-a napustili skupštinsku salu nezadovoljni minutažom i time što, kako kažu, neće imati priliku da postave pitanja.

17.00 – Situacija u medijima je nasleđena i katastrofalna, rekla je Ana Brnabić i istakla da je vlada Aleksandra Vučića prva vlada koja je usvojila set medijskih zakona kako bi se poboljšala medijska slika. EP prvi put za Srbiju nije naveo – manjak slobode medija, ističe ministarka Jadranka Joksimović.

16.10 – Dajemo sve od sebe, na putnoj infrastrukturi se radi više nego ikada pre, poručila je premijerka. Na pitanja Muamera Zukorlića odgovaraju i ministarka Zorana Mihajlović i ministri Branislav Nedimović i Aleksandar Antić.   

Ana Brnabić je, govoreći pred poslanicima, rekla da je zadovoljna radom Vlade na čijem je čelu, ističući da je Vlada pokazala da može da nastavi hrabro, bez ikakvog stajanja, jer, kako kaže, Srbija nema vremena za gubljenje.

"Suočavamo se sa velikim brojem problema u raznim oblastima, zbog toga što je Srbija, nažalost, bila i zapostavljena i zaboravljena i vođena na potpuno neprofesionalan način", rekla je premijerka.

Istakla je da se "više nego ikada pre" radi na putnoj i svakoj drugoj infrastrukturi.

Iznela je podatak da je od 2008. do 2013. godine izgrađeno oko 100 kilometara puteva u poluprofilu, a da je od tada izgrađeno tri puta više auto-puteva punog profila.

Kako je rekla, do 2012. godine rehabilitovano je 500 kilometara lokalnih puteva, a od tada još oko 700 kilometara i dodatnih oko 2.000 kilometara rekonstruisanih i izgrađenih državnih puteva.

"Pokušavamo da stignemo do svakog dela Srbije i to ide brzo. Ali ne dovoljno brzo u odnosu na to šta smo zatekli i koliko bi trebalo", rekla je premijerka govoreći o izgradnji i rehabilitaciji puteva.

"Dajemo sve od sebe, biće i Raška oblast, Novi Pazar, Sjenica, sve ono što planiramo", dodala je predsednica Vlade odgovarajući na pitanja poslanika Muamera Zukorlića u vezi sa putnom infrastrukturom u Raškoj oblasti.

"Penzije od januara veće nego pre mera 2014"

Premijerka je naglasila i da će posle povećanja penzija od 1. januara 2018. godine penzije za 90 odsto penzionera biti veće nego što su bile 2014. godine i pre mera fiskalne konsolidacije.

Brnabićeva je tako odgovorila na poslaničko pitanje poslanika Jovana Jovanovića kada će penzije biti povećane i podsetila da su u 2008. godini bile četiri puta povećavane.

Tada je, kaže, bila reč o političkom povećanju penzija i prikupljanju glasova pred izbore i stoga je zemlja išla u bankrot, koji je uspela nova vlast da spreči fiskalnim merama.

"Na svu sreću, zahvaljujući ovim nepopularnim i hrabrim odlukama u prethodne tri godine, mi danas imamo rast koji se zasniva na proizvodnji, investicijama, izvozu i zdravim osnovama" rekla je Brnabićeva.

Penzije će, istakla je, posle povećanja od 1. januara 2018, za 90 odsto penzionera biti veće nego pre mera 2014. godine, izuzimajući one koji imaju najveće penzije.

Dodala je i da će mere koje se tiču penzija biti ukinute 2018. godine.

Brnabićeva je više puta prekidana u odgovorima na pitanja te je poslanike zamolila da joj dozvole, kada je već pitaju, i da odgovori na postavljena pitanja.

Premijerka je istakla da je prošle godine rast BDP-a bio 2,8 posto, a da je pre toga od 2000. jedino 2008. godine bio 3,1 odsto i da je bio baziran na potrošnji i uvozu.

"Ovaj je makar na izvozu i proizvodnji. I to kaže MMF, sve što vam ja kažem kažem međunarodno priznate podatke", rekla je Brnabić i podsetila da je najveći udarac zadala suša.

Rasprava o medijima

Brnabićeva je navela da je situacija u medijima u Srbiji katastrofalna, ali nasleđena, i, iznoseći podatke i primere, istakla da je do 2014. bila dva puta gora nego sada.

Prva vlada Aleksandra Vučića je i prva vlada koja je usvojila set medijskih zakona kako bi se poboljšala medijska slika u Srbiji, istakla je premijerka.

"Povlačenje države iz medija, prilagođavanje tržištu, jeste nešto što je Vlada Srbije usvojila zato što su se za to godinama zalagala medijska udruženja koja danas kažu da država treba da pomaže medijima", navela je Brnabićeva.

"Čula sam nebrojeno puta da situacija u medijima nikada do sada u Srbiji nije bila gora. Danas je najgora – to čujem iz dana u dan", navela je Brnabićeva i rekla da je njena izjava iz Brisela da ima malo objektivnih medija u Srbiji naišla na veliku osudu, ali dodaje da "to nisu samo moji lični utisci".

Na tragu izjava da je situacija u medijima gora nego ikada pre, premijerka je pročitala izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, kada je na čelu tog tela bila Verica Barać, a predsednik Vlade bio Mirko Cvetković.

"Tu se navodi da je u tom periodu vršen snažan politički pritisak na medije i da je nad medijima uspostavljena potpuna kontrola. Dalje se navodi da više ne postoje mediji iz kojih građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije", rekla je Brnabićeva i dodala da je tada rečeno da "nema objektivnih medija", dok je ona rekla da ih "ima malo", što je izazvalo nesrazmerno veće napade.

Takođe, Brnabićeva navodi i primer kada je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom "izražava zabrinutost zbog kontrole vlasti nad medijima".

U toj rezoluciji, navodi premijerka, sporna je i privatizacija Večernjih novosti, kao i napadi i pretnje novinarima i "onemogućavanje pristupa internetu za građane Srbije".

"Sada kažete da je digitalizacija smešna, a mi barem želimo da damo internet svima", navodi Brnabićeva.

"Tada su novinari u Srbiji opisani kao 'poniženi, ućutkani, osiromašeni'. Mi smo to zatekli i pokušavamo da rešimo", istakla je Brnabićeva.

Da ne idemo tako daleko u prošlost, kaže Brnabićeva i navodi primere iz 2003. godine kada je, kaže, predsednik "otvoreno vređao novinare i nazivao ih marginalnim pojavama".

"Tada je gradonačelnik šutirao novinare, kada se uključio direktno u jednu emisiju i izvređao jednu novinarku u studiju. Posle toga je postao i ministar", podsetila je Brnabićeva.

"Da ne idemo tako daleko u prošlost, u novembru 2014. smo imali ispad poslanika iz opozicije, kada je izneo niz uvreda, da se novinari mogu kupiti za 300 evra, da su ološ i da su zlo", navela je Brnabićeva.

Ona je navela i primer od pre malo više od mesec dana, kada su "UNS, NUNS kritikovali jednog od lidera opozicije koji je vređao novinare iz Tanjuga, Bete, Foneta", rekla je Brnabićeva i dodala da jedan od lidera opozicije i otvoreno "deli medije na podobne i nepodobne".

"Ja sam ponosna što sam premijer i što sam bila ministar u Vučićevoj vladi, koja je uvek pozivala sve novinare na sve događaje i uvek odgovarala na sva pitanja", naglasila je Brnabićeva.

Dodala je da ne odbija sastanke sa predstavnicima bilo kojeg medijskog udruženja, kao i da će se sutra sastati sa predstavnicima lokalnog medija Valjevo plus, koji su joj u pozivu rekli da imaju problema "jer su kritični prema vlasti".

"Trudimo se da uradimo sve u isto vreme i zato je ovakva medijska slika u Srbiji, a ona je pre 2014. bila dva puta gora nego sada", zaključila je Brnabićeva.

"EP prvi put za Srbiju nije naveo – manjak slobode"  

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da Evropski parlament prvi put ove godine nije za Srbiju naveo da postoji manjak slobode medija.

"EP prvi put ove godine nije upotrebio definiciju manjak slobode medija, već ukazuje na neophodnost unapređenja kulture i profesionalizma medija u Srbiji, što je bitno drugačije", rekla je Joksimovićeva tokom rasprave o medijima u Skupštini Srbije.

Istakla je da opozicija zloupotrebljava pitanja slobode medija i napomenula da to jeste važno za evropske integracije, ali isto tako i pitanje profesionalizma i novinarske etike jeste važno.

"Situacija s medijima u Srbiji ne da nije najgora već je i bolja od mnogih u regionu, a možda smo čak bolji i od nekih članica EU, ali smo mi kao zemlja kandidat pod većom lupom", naglasila je Joksimovićeva.

Dodala je da je Vlada u pripremi nove medijske strategije doživela opstrukciju u radnoj grupi dela novinarskih udruženja koja sebe deklarišu kao nezavisna udruženja.

"Na osnovu njihovog činjenja, odnosno nečinjenja, mogu da zaključim da su tu različiti politički i ekonomski interesi koji nemaju mnogo veze sa profesionalizacijom".

Joksimovićeva je rekla da medijska stategija treba da odgovori prvo koja je definicija novinara i istraživačkog novinarstva i da je važno da predstavnici medijskih udruženja učestvuju u toj raspravi, "da ne budu blogeri i tviteraši sutra stavljeni u kontekst novinarske profesije".

Navela je da "kritika Vlade nikada nije sporna", ali da se istraživačko novinarstvo kod nas "izvitoperilo".

Dodala je da treba videti kako se ti koji sebe nazivaju nezavisnima odnose u Radnoj grupi prema onima koji ne podržavaju njihove stavove.

Joksimovićeva je rekla da postoji Memorandum o merama za povećanje bezbednosti novinara, a da mnoga od novinarskih udruženja ne žele i zloupotrebljavaju taj proces, jer, kako kaže, prijave napade, ali posle ne daju potrebne podatke.

Stefanović: Danas se otvaranje radnih mesta meri "na sat"

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je da je situacija koju je zatekla Vlada 2012. bila da se merilo koliko se radnih mesta izgubi na sat, a sada se meri koliko se novih radnih mesta otvara na sat.

Stefanović je kazao da je suštinski pokazatelj za napredak jedan zemlje stopa nezaposlenosti.

"Danas se u Skupštini više ne priča o stopi nezaposlenosti. Kada su neki drugi bili na vlasti, 2012. stopa je bila skoro 26 odsto, a danas je 11,8 odsto. Zbog toga se ne priča o nezaposlenosti. To je dobar ekonomski pokazatelj, a do njega je došlo jer je Vlada stvorila ekonomski prostor, a da nije prodavala imovinu", rekao je Stefanović.

Istakao je da sada ljudi imaju plate, nešto da donesu kući, za razliku od ranije kada su imali, kako kaže, "nula", dodajući da ne treba podsećati na 400.000 radnika koji su ostali bez posla između 2008. i 2012.

Tvrdi da su "tada tajkuni vladali i da im je bilo odlično, pre svega Miškoviću, zbog kojeg se naša zemlja nazivala i 'Deltalendom'".

U njegovom kabinetu su se formirale vlade, a investitori su bili narko-dileri, ukazao je Stefanović.

Naveo je i da je bilo brojnih mahinacija na osnovu kojih su se bogatile ranije vlasti, posebno navodeći kao primer dom za hendikepiranu decu, čije renoviranje je trebalo da košta milion evra, a, kako je konstatovao, "nestale su pare uzete od građana, pa nema ni doma".

Stefanović je, osvrnuvši se na ponašanje pojedinih poslanika, rekao da vidi da neki članovi opozicije očekuju da Vlada odgovara rečima koje su im dali oni, i da im smeta što predstavnici Vlade odgovaraju kako žele.

Stefanović je zaključio da danas ljudi imaju budućnost, da su "normalni i pristojni i hoće da rade", i da zato stranci prepoznaju Srbiju kao mesto za ulaganje.

"Turska opredelila pola milijarde za puteve u Srbiji"

Turska je opredelila oko 500 miliona evra za finansiranje izgradnje infrastrukture u Srbiji i sada se traži model tog finansiranja, kaže ministar Rasim Ljajić, odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije.

"Da li će kredite dobijati turske građevinske firme koje će učestvovati na tenderima kod nas za izgradnju puteva ili će to biti neka druga vrsta kredita pod povoljnijim kamatnih stopama, to ne mogu sada da kažem, ali će izgradnja infrastrukture svakako biti jedan od prioriteta", rekao je Ljajić.

Tokom novembra očekuje posetu predstavnika turske Eksim banke, gde bi se isključivo razgovaralo o visini kamatnih stopa, dodao je Ljajić, odgovarajući da pitanja poslanika Muamera Zukorlića u vezi sa izgradnjom putne infrastrukture.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, odgovarajući na isto pitanje, rekla je da su u poslednje tri godine u saobraćaj uložena značajna sredstva.

Kako je navela, u opštini Novi Pazar 2015. godine u redovno održavanje putne infrastrukture uloženo je 82 miliona dinara, 2016. – 110 miliona, a 2017. – 210 miliona.

"Mi smo zadužili 400 miliona evra – 300 miliona iz kredita SB, EIB i EBRD i 100 miliona evra iz državnog budžeta da bismo rehabilitovali 1.000 kilometara puteva. Napravili smo plan za pet godina koji su to putevi, probali smo da obuhvatimo najkritičnije i 250 kilometara puteva u tom delu Srbije je u rasporedu da se rehabilituje 2018. i 2019. godine", rekla je Mihajlovićeva.

Dodala je da se tokom posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana razgovaralo o kamatnim stopama i da je za nas neprihvatljivo da one bude u visini od 6,5 ili 5,5 odsto.

"Imamo obećanje da je kamatna stopa ispod 2,5 odsto, to ćemo sačekati. Čekamo pregovore i očekujem da ćemo kao država moći da garantujemo kredit za dalje ulaganje u puteve", rekla je Mihajlovićeva.

Kad je reč o izgradnji gasovoda u tom delu zemlje, o čemu je Zukorlić takođe upitao, ministar rudarstva Aleksandar Antić istakao je da je projekat izgradnje gasovoda "Aleksandrovac–Tutin" jedan od najznačajnijih projekata u oblasti gasne infrastrukture, te da očekuje da on bude izgrađen do početka 2020. godine.

Antić je naveo da je projekat vredan 48 miliona evra, a obezbediće snabdevanje gasom Kopaonik, Rašku, Novi Pazar, Tutin. Kako je rekao, finansiranje za početne aktivnosti je obezbeđeno, a nosilac tog projekta je "Srbijagas".

O "migovima" i ulaganju u namensku industriju

Premijerka je istakla da je najveći uspeh u oblasti bezbednosti to što je prvi put posle 30 godina nabavljeno više aviona za potrebe ratnog vazduhoplovstva.

Podsetila je da je u Srbiju stiglo šest aviona "mig 29" i ukazala da je mnogo urađeno za Vojsku Srbiju, kao i da se 20. oktobra moglo videti koliko mnogo bolje danas izgleda vojska, koliko je bolje opremljena i koliko su vojnici sigurniji u sebe.

Navela je da predstoji povećanje plata za bezbednosni sektor, kao i nastavak izgradnje stanova, i refinansiranje kredita.

"Važno je da na taj način pokažemo ozbiljnost i sigurnost naše zemlje", poručila je Brnabićeva.

Namensku industriju je označila kako jednu od mogućnosti daljeg ekonomskog rasta Srbije i najavila dalja ulaganja i razvoj te industrije.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da je aktuelni predsednik Srbije, za vreme vršenja dužnosti ministra odbrane, započeo suštinske reforme vojne industrije.

Ukazao je da je odlučeno da se uloži više od 50 miliona evra u namensku industriju kako bi se povećao njen kapacitet, jer postoji mogućnost da se proizvede i proda vojna oprema i materijal.

Rekao je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova iskoristilo mogućnosti modernizacije svojih sistema, zahvaljujući domaćoj namenskoj industriji.

Ukazao je da bi bilo dobro za sektor bezbednosti da se nastavlja sa rešavanjem stambenog pitanja.

Ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević ocenio je da je "neodgovorna vlast koja je bila do 2012. godine sigurno namerno uništavala vojsku".

"Kosovo je pokrajina u Srbiji"

Odgovarajući na pitanje poslanika o polaganju zakletve srpskih sudija i tužilaca na Kosovu, premijerka je istakla da je Kosovo pokrajina u Srbiji i da će Vlada učiniti sve da život Srba na toj teritoriji bude bolji.

Brnabićeva je istakla da će te sudije i tužioci omogućiti veću i bolju pravnu sigurnost Srba na Kosovu u trenutku kada, kako je rekla, "zbog nekih nemamo punu kontrolu nad južnom pokrajinom".

"Uradićemo sve kao Vlada, nadam se uz podršku Skupštine, da se kvalitet života Srba na KiM unapredi koliko god može. Želimo da naše sudije i tužioci budu na raspolaganju našim ljudima i to je velika stvar za njih. Ne znam zašto je Vlada kritikovana za ovo", rekla je premijerka.

Navela je da je Srbija upravo zbog toga dobila i poene u međunarodnoj zajednici, jer je pokazala da stoji iza svojih reči i da implementira sporazume i sada još više može da se traži odgovor na pitanje: "Gde je Zajednica srpskih opština?"

"Nekada je obećavano i ništa nije rađeno, tako se gubi kredibilitet i urušava se zemlja. Ovo više nije takva zemlja", istakla je Brnabićeva.

Polaganje zakletve je, kaže premijerka, u skladu sa Briselskim sporazumom i odbranom teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Premijerka je, odgovarajući na pitanja poslanika Partije za demokratsko delovanje Fatmira Hasanija o položaju albanske manjine, rekla da je spreman izveštaj o implementaciji plana u sedam tačaka i da će im taj izveštaj poslati.

Brnabićeva je rekla da nije istina da albanska nacionalna manjina nema prava koja imaju druge manjine.

Srbija je, kaže, lider u Evropi po poštovanju prava nacionalnih manjina i po institucionalnim mehanizmima poštovanja prava, pre svega kroz nacionalne savete i izdvojena budžetska sredstva, obrazovanje na maternjem jeziku, kulturu i informisanje na maternjem jeziku.

"Neke od vodećih zemalja EU, neke koje su osnivači EU, uopšte ne prepoznaju nacionalne manjine, ne možete da se deklarišete kao nacionalna manjina, kao ni u nekim zemljama u regionu, članicama EU", rekla je Brnabićeva, odgovarajući na primedbe Hasanija da do sada nije preduzet nijedan korak na ispunjenju zahteva albanske manjine.

Deo sednice na kojem su poslanici postavljali pitanja članovima Vlade trajao je od 16 do 19 časova, a ovo je bio prvi put da premijerka odgovara na pitanja, što je predviđeno Poslovnikom za svaki poslednji četvrtak u mesecu.

Tokom ovog zasedanja iz skupštinske sale je udaljen lider Dveri Boško Obradović, koji je poslanika Marka Atlagića povukao za kravatu, a Đorđa Vukadinovića dodirnuo po glavi papirom sa uvredljivim sadržajem o predsedniku Aleksandru Vučiću. Predsednica parlamenta mu je izrekla tri opomene – zbog "glupiranja", "davljenja" i "udaranja" poslanika.

Poslanici su ranije danas završili načelnu objedinjenu raspravu o osam predloga zakona. Polemisalo se i o fakultetskim ocenama članova vladajuće većine i opozicije, a poslanik Marjan Rističević je zatražio da se "oslobodi RTS".