Podrška Rima ulasku Srbije u EU

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Rimu, posle susreta sa italijanskim predsednikom Đorđom Napolitanom, da je dobio jasnu podršku Italije za učlanjenje Srbije u Evropsku uniju.

Tadić je, u obraćanju novinarima, istakao da je Rim jedan od ključnih partnera Beograda u procesu evropskih integracija.

Predsednik Srbije je izrazio uverenje da će do kraja godine doći do vizne liberalizacije za građane Srbije i primetio da su najzaslužniji za to bivši evropski komesar a sada šef italijanske diplomatije Franko Fratini i komesar EU za proširenje Oli Ren.

Tadić je naglasio da Italija, i pored toga što je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, po tom pitanju ima izbalansiran pristup, što pokazuje i odlukom da neće učestvovati u javnoj raspravi pred Međunarodnim sudom pravde.

Prema Tadićevim rečima, glavne teme razgovora s Napolitanom bile su bilateralni odnosi, investicije italijanskih kompanija u srpsku ekonomiju i industriju i integracija Zapadnog Balkana u EU.

Sutra deklaracija o strateškom partnerstvu

Govoreći o sutrašnjem zajedničkom sastanku vlada Italije i Srbije koji će otvoriti zajedno sa premijerom Italije Silviom Berluskonijem, Tadić je podsetio da je Italija jedna od najznačajnijih država po političkom uticaju u EU i dodao da će taj samit pružiti priliku da se definišu odnosi u mnogim oblastima, kao što su zaštita životne sredine, energetika i poljoprivreda.

Na samitu će biti potpisana deklaracija o strateškom partnerstvu dveju država, a to će, prema Tadićevim rečima, predstavljati veliki uspeh za Srbiju i njene građane.

Predsednik Srbije je rekao i to da će srpska vlada potpisati sporazume sa nekoliko italijanskih regija - sa pokrajinama Lombardija, Veneto Friuli i Venecija Đulija - koje, kako je rekao, imaju razvijeniju ekonomiju nego mnoge evropske zemlje.

"Te regije su u zoni od strateškog interesa za Srbiju, jer se nalaze u geografskom prostoru koji obuhvata severnu italiju, Austriju, južnu Nemačku, Češku", naveo je Tadić.

Govoreći o privrednoj saradnji Srbije i Italije, Tadić je rekao da danas u Srbiji posluje preko 200 italijanskih kompanija i naglasio da je Italija zainteresovana za energetiku, saobraćaj i transport na prostoru Srbije.

Tadić je pomenuo i projekat "Južni tok" izrazivši uverenje da će on do 2015. godine biti završen i dodao da u tom projektu Italija i Srbija zajednički deluju.

Predsednik Srbije je rekao i da Italija ima strateški interes da sarađuje sa Srbijom i u oblasti električne energije.

Govoreći o budućim izborima za ključna mesta u Evropskoj uniji, koji će uslediti nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, Tadić je rekao da će, u slučaju da italijanski političar Masimo D'Alema bude izabran za ministra inostranih poslova, to biti od velike koristi i za građane Srbije i Italije, kao i za evropsku perspektivu čitavog regiona Zapadnog Balkana.

Tadić se sastao i sa predsednikom Donjeg doma italijanskog parlamenta Đanfrankom Finijem, s kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje i evropskim integracijama Srbije.

Saradnja sa "Fijatom" jedna od tema razgovora

Uoči dolaska Tadića u trodnevnu posetu Italiji, mediji su preneli da će posebna pažnja u razgovorima srpske delegacije i italijanskih zvaničnika biti posvećena i saradnji sa "Fijatom".

Italijanska agencija ANSA je najavila da će Tadić tokom samita posetiti i Torino gde treba da bude predstavljen novi model koji će "Fijat" proizvoditi u kragujevačkoj fabrici.

Poslednjeg dana posete, u subotu, predviđen je susret i sa poglavarom Rimokatoličke crkve, papom Benediktom Šesnaestim.

Ambasador Vatikana u Srbiji, nadbiskup Orlando Antonini ocenio je da će predstojeći, drugi po redu, susret predsednika Srbije Borisa Tadića i pape Benedikta XVI 14. novembra u Rimu doprineti daljem jačanju odnosa Srbije i Svete Stolice.

Kako je najavila ambasada Vatikana, pored susreta sa papom, Tadić će u subotu razgovarati i sa državnim sekretarom i ministrom spoljnih poslova Vatikana, Tarčiziom Bertoneom i Dominikom Mambertijem, "o pitanjima od zajedničkog interesa u cilju jačanja već odličnih odnosa između Srbije i Svete stolice".