Poslanik EP: Zaboravite Junkerovu prognozu, sve je u vašim rukama

Poslanik u Evropskom parlamentu Franc Bogovič poručuje da bi Srbija, uz ubrzanje reformi, mogla da bude spremna za članstvo u Evropskoj uniji već 2020. godine, a Brisel poziva da poveća fondove pretpristupne pomoći za našu zemlju.

"Evropski fondovi bi za Srbiju mogli biti deset puta veći nego sada i trebalo bi da budu u najkraćem mogućem roku na raspolaganju građanima Srbije i srpskoj privredi, koja nužno treba što pre da počne da koristi prednosti zajedničkog unutrašnjeg tržišta EU", izjavio je za Tanjug Bogovič, koji dolazi u Beograd radi učešća na 17. Srpskom ekonomskom samitu, u ponedeljak i utorak u Beogradu.

Kao, kako navodi, velik zagovornik najbržeg mogućeg ulaska Srbije u EU, Bogovič najavu predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da bi Srbija 2025. godine mogla da postane članica EU smatra pozitivnom, ali ističe da Srbija nema potrebe da se opterećuje tim datumom.

"Junker je zapravo prvi put javno i vrlo jasno rekao da, ako EU želi više stabilnosti u svom susedstvu, mora održati jasnu perspektivu proširenja na Zapadni Balkan", rekao je Bogovič.

Navodi da Srbija nema potrebe da se opterećuje tim datumom.

"Nema, ipak, nikakve potrebe da se Srbija opterećuje godinom 2025.", ističe poslanik u Evropskom parlamentu Bogovič i naglašava da su reforme i ispunjavanje uslova za članstvo mnogo važniji.

Srbija treba da se fokusira na ispunjavanje prvenstveno tri uslova - sloboda, jednakost i vladavina prava - koji su, kako kaže, "alfa i omega principi EU", a koje svaka zemlja kandidat mora da ispuni "bez ikakvog 'nadmudrivanja' i preteranih spekulacija", ako želi u EU.

"Želim vam da to uradite već do 2020!. Brzina ulaska vaše zemlje u EU je u velikoj meri uglavnom u vašim rukama, da ubrzate reforme i što pre ispunite uslove", naglasio je Bogovič.

Navodi i da je dobro što EU posvećuje sve veću pažnju Zapadnom Balkanu s obzirom na to da je zemljama regiona i dalje potrebna snažna evropska perspektiva, ne samo zbog jačanja krhkog mira, već je stabilnost na Zapadnom Balkanu važna i za EU.

"Srbija garant stabilnosti" 

Srbija je, smatra, garant stabilnosti na Balkanu koji je ranije izazivao mnoge nemire u Evropi.

"Zato iskreno pozdravljam sve napore koje je Srbija napravila poslednjih godina uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića na povezivanju i saradnji sa susednim zemljama. I to treba da se nastavi", rekao je poslanik u Evropskom parlamentu.

Srbija, kao i svi njeni susedi, kako dodaje, treba da se uzdrže od nepotrebnih provokacija i da u duhu dobrosusedskih odnosa grade mir, saradnju, povezivanje i prosperitet u ovom delu Evrope.

Takođe, kako dodaje, i zemlje Zapadnog Balkana mogu što pre da smanje razvojni jaz putem mehanizama evropske kohezione politike i pretpristupne pomoći sa fondovima EU kako bi ljudi u budućnosti imati svetliju perspektivu.

"Snažno podržavam buduće proširenje EU na Zapadni Balkan. Pozdravljam i napredak koji su napravile zemlje kandidati iz tog regiona na svom dosadašnjem putu ka EU i pozivam ih da proces reformi još ubrzaju", naveo je Bogovič.

Govoreći o učešću na 17. Srpskom ekonomskom samitu sledeće nedelje, Bogovič navodi da će njegova poruka biti da je saradnja među zemljama ili preko projekata EU put ka razvoju koja nudi bolju perspektivu za ljude.

Inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića za unutrašnji dijalog o Kosovu, što je, primećuje, dugo bila tabu tema u Srbiji, smatra veoma značajnom.

"Mislim da će najveći izazov biti postizanje unutrašnjeg konsenzusa u Srbiji u vezi sa Kosovom, ali verujem da ćete u Srbiji uspešno rešiti sve izazove na svom putu ka EU", rekao je poslanik u Evropskom parlamentu.

Bogovič o Kataloniji i Kosovu 

"Malo je iznenađen", kaže, stavom Evropske komisije da je katalonski primer neuporediv sa Kosovom.

I Slovenija se, podseća, na referendumu većinom odlučila za samostalnost, iako su, kako dodaje, istorijski kontekst, uslovi i razlozi bili drugačiji.

"U demokratskim zemljama volja ljudi je najvažnija, tako da nije normalno da se referendum suzbija na nasilan način usred EU. Možete ga osporavati sa pravnog aspekta, ali nikako sa fizičkim nasiljem", rekao je Bogovič i osudio nasilje viđeno u Kataloniji.

Svaki građanin ima pravo da izrazi svoj politički stav i da odluči po sopstvenoj volji, "bez obzira na to da li se to sviđa vladajućoj nomenklaturi ili ne", ocenjuje Bogovič.

Ističe da bi EU morala da preuzme snažnu ulogu posrednika i da se u trouglu Madrid–Barselona–Brisel traže dalja rešenja.

"Katalonci su i građani Španije i EU, tako da ne odobravam činjenicu da je to samo unutrašnja stvar jedne zemlje. Ja podržavam svako rešenje koje će se postići mirno i uz saglasnost dve strane", naveo je Bogovič.