Brnabić: Posvećeni smo svim stranama, nismo bliski samo sa Rusijom

Imamo odličnu saradnju sa NATO i pozdravljamo što razumeju našu vojnu neutralnost, kaže premijerka Ana Brnabić. Ističe da nema uspešne evropske integracije i održivog ekonomskog razvoja bez regionalne stabilnosti, te navodi da je u prethodnom periodu Srbija slala dobre signale da je otvorena i fleksibilna. Vojna neutralnost nije prepreka saradnji sa NATO, istakla zamenica generalnog sekretara Alijanse Rouz Gotemiler.

Ana Brnabić je na Beogradskom bezbednosnom forumu rekla da je u Podgorici razgovarala s američkim potpredsednikom Majkom Pensom i da mu je prenela da mi razumemo da zemlje u regionu žele da uđu u NATO, jednako kako očekujemo da te zemlje i NATO razumeju našu nameru da ostanemo vojno neutralni.

Ipak, dodala je premijerka, imamo odličnu saradnju s NATO preko programa IPAP i PFP, gde imamo mnogo zajedničkih aktivnosti.

Kako je rekla, treba da govorimo o činjenicama, a to je da Srbija pokazuje da je stvarno neutralna i to kroz aktivnosti, gde je recimo 2016. učestvovala u 16 multinacionalnih vežbi, od toga devet bilateralno sa SAD, dve sa Rusijom, dve sa zemljama regiona...

Ove je godine, dodala je, bilo 13 vojnih aktivnosti sa NATO ili njenim članicama, sedam sa SAD, dve sa Rusijom.

"Te brojke pokazuju da smo posvećeni svim stranama i da nismo bliski samo sa Rusijom, te da je to samo stvar percepcije, a ne činjenica", poručila je Brnabićeva na panelu posvećenom doprinosu partnerstva NATO i Srbije bezbednosti Zapadnog Balkana.

Srbija je, dodala je premijerka, prva u regionu, sedma u Evropi u pogledu učešća u UN i EU mirovnim misijama, i 3.044 pripadnika naše vojske učestvovala su u njima. Time se, poručila je, ponosimo.

Brnabićeva je rekla i da nema uspešnih evrointegracija, ali ni održivog ekonomskog razvoja, bez regionalne stabilnosti. I Evropska unija je u to uložila kroz Berlinski proces, dodala je premijerka, ističući da  Srbija jeste izvor stabilnosti u regionu.

Navela je tri stuba stabilnosti – reč je o povezivanju infrasturkturnih projekata, poput puta Niš-Priština-Tirana i gasne konekcije s Bugarskom. Drugi stub je ekonomska agenda i treći Kancelarija za mlade.

Kako je primetila, Srbija jeste najveća zemlja regiona, ali je i malo tržište, zbog čega, kako kaže, ako imamo bilo kakvu nestabilnost, i sa svim ulaganjima i ekonomskim rezultatima, biće smatrana za nestabilnu zemlju i neće moći da iskoristi uspehe makroekonomske politike i sprovedene fiskalne konsolidacije.

"Zato je regionalna stabilnost jedan od ključnih prioriteta. Srbija je slala dobre signale, da je otvorena fleksibilna. Dosta toga je EU uložila i kroz Berlinski proces čiji je Srbija učesnik. Mislim da je Srbija izvoznik stabilnosti", poručila je premijerka.

"Bombardovanje i Kosmet emotivna pitanja" 

Na pitanje o ruskom uticaju na Balkan, poziciji vlade,o i kako odnos sa Rusijom utiče na vojnu neutralnost zemlje kaže: "Dala sam podatke koji potvrđuju da smo posvećeni neutralnosti i da je percepcija samo to a ne činjenica. Otvoreni smo i pošteni u vezi sa tim odnosima. Rusija je veliki prijatelj Srbije, imamo verske, kulturne i istorijske veze ali i ekonomske - sporazum o slobodnoj trgovini. Ali, Rusija je ekonomski partner i evropskih zemalja".

Sve dok smo otvoreni i možemo da pokažemo brojke nema prepreke tom partnerstvu da se nastavi, imajući u vidu naš strateški put ka EU, naglasila je Brnabićeva.

U vezi sa kritičkim odnosom javnosti prema NATO zbog vazdušnih akcija 1999. godine, Brnabićeva kaže da je to emotivno pitanje i da se ne može zaboraviti.

"Iskreno, to će ostati nešto što opterećuje naše odnose i u budućnosti. Ipak, gledamo u budućnost, i to nije kliše", rekla je Brnabićeva i ocenila da idemo u dobrom smeru.

Takođe je podsetila da je i Kosovo i Metohija veoma emotivno pitanje ali da Srbija sa Kforom ima izuzetnu saradnju.

"Imamo stabilnost i Srbi i nealbanci se osećaju sigurnije, to treba da se zna i pozdravi", rekla je premijerka.

Takođe, tokom migrantske krize, Srbija je pokazala da može da bude pouzdan partner i nekad pouzdaniji od nekih EU zemalja.

"Vojna neutralnost nije prepreka saradnji sa NATO"

Na panelu su Brnabićeva i zamenica generalnog sekretara NATO-a Rouz Gotamiler razmenile mišljenja na ovu temu, a Gotemiler je ponovila stav Alijanse da prihvata opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna, da u tome ne vidi ništa sporno i da to nije prepreka razvoju saradnje sa Srbijom u brojnim oblastima.

"Svaka zemlja ima pravo sama da bira. I sa drugim vojno neutralnim zemljama imamo odličnu saradnju, kao što je na primer Finska. Treba da gledamo kako da proširimo saradnju koju imamo kao partneri", rekla je Gotemiler na panelu.

Kako je dodala, pored vojne saradnje u okviru Programa za mir i IPAP-a ima još dosta drugih oblasti u kojima se dve strane mogu sarađivati i posebno istakla program Nauka za mir.

Podsetila je na dobru saradnju predsednika Srbije i šefa NATO Jensa Stoltenberga, navodeći da se njihov susret očekuje u novembru. Takođe, pozdravila je poruke koje je iznela premijerka na panelu, posebno u vezi sa ekonomijom, jer je to, kako kaže, ono što vodi Srbiju napred.

"Veoma je dobro da imamo priliku da zajedno održavamo vojne vežbe i druge aktivnosti , ali ima i drugih načina za razvoj odnosa, pri čemu bi bilo uzeto u obzir šta su intersi Srbije, a to je na primer sajber bezbednost", navela je zvaničnica NATO-a.

Upitana da se osvrne na činjenicu da je zbog vazdušnih udara NATO najveći broj stanovnika Srbije protiv članstva zemlje u NATO, ona je rekla da deli stav generalnog sekretara Jensa Stoltenberga da "pamtimo prošlost, a gledamo u budućnost".

Takođe je kao veoma važnu istakla njegovu raniju izjavu da žali zbog civilnih žrtava.

Prema njenim rečima, za NATO je ključni izazov opasnost koju predstavlja terorizam. NATO, kako kaže, nastoji da se sa tim problemom uhvati u koštac između ostalog i tako što pomaže zemljama poput Avganistana i Iraka da savaldaju ekstremističke snage.

"I Srbija zajedno sa nama učestvuje u obuci iračkih snaga. Ipak, ključni element borbe protiv terorizma jeste da se pobedi ID. To je nešto što je pretnja i za Balkan", kaže Gotemiler.

Drugi ključni izazov za zemlje Balkana i njihove vlade, uključujući i srpsku, jeste korupcija.

Korupcija direktno podriva sposobnost zemlje da bude ekonomski stabilna, najveći je problem prosperiteta zemalja Balkana i budućnosti mladih, a na NATO je da vidi kako može da doprinese.

"Taj doprinos je pre svega u institucionalnoj sferi - kroz saradnju sa Ministarstvom odbrane", kaže Gotemiler.

Upitana da prokomentariše sopstvenu izjavu da je fantastično što je Crna Gora ušla u NATO, da objasni zašto je to tako, imajući u vidu da je reč o maloj zemlji, ona kaže: "Nije važno kolika je zemlja ili vojska već da može da doprinese misijama i da učestvuje u zajedničkim ciljevima u pogledu mira i stabilnosti. Ni Belgija nije velika zemlja ali su uvek dobrodošli za sto NATO."

Govoreći o uticaju Rusije na Evropu i region ona je navela da zaista postoji zabrinutost Alijanse zbog izazova koji dolaze od Rusije, poput aneksije Krima, destabilizacije situacije u Donbasu, održavanje velikih vojnih vežbi.

Ona naglašava da svaka zemlja ima pravo na to da održava vežbe svoje vojske, da Alijansa nastoji da to pitanje ne preuveličava ni kada je o Rusiji reč, ali da je važno da se to radi na predvidiv i transparentan način za okolne zemlje kao ne bi izvlačile pogrešne poruke.

"Rusija šalje često pogrešne poruke, poruke netransparentnosti i zabrinjava njene susede i NATO", kaže Gotemeler.

Ipak, Alijansa je zainteresovana za dijalog sa Rusijom jer je to u interesu obe strane. "Niko ne želi krize, konflikte", dodala je Gotemiler.

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 12. okt 2017, 15:39)
goran [neregistrovani]

posvecenost

sa rusima smo najblizi zbog vere.isti smo narod.neka shvati ko kako hoce

(četvrtak, 12. okt 2017, 13:26)
Branko [neregistrovani]

Ne može

Ne može i jare i pare. Jednostavno, svet tako funkcioniše.