Brnabićeva: Penzije i plate prvi put biće više nego pre 2013.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da se nada da će u subotu, nakon okončanja pregovora sa MMF-om, moći da saopšti procenat povećanj penzija, kao i plata zaposlenima u javnom sektoru i naglasila da će ova primanja biti veća nego pre 2013, ali "po prvi put na zdravim osnovama".

Brnabićeva je tokom sednice Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje slovenačkog evroparlamentarca Ive Vajgla da li je smanjenje penzija u Srbiji bilo neophodno, kazala da je to "izuzetno bitno pitanje i u Srbiji je uvek deo debate".

"Bilo je neophodno, zato što su pre izbora, pre nego što je vlada iz 2012. i 2013. došla na vlast, penzije podizane političkom odlukom, to nije bilo održivo, morali smo da ih smanjimo kako bismo mogli da ih isplaćujemo, a da ne odvedemo zemlju u bankrot", naglasila je srpska premijerka.

Ona je dodala da su "međutim, od tog trenutka do sada, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, dvaput povećane penzije".

"Ne baš mnogo, ali u procentu koji smo mogli. Danas razmatramo povećanje penzija od više odsto, do 13. oktobra mi privodimo kraju pregovore sa MMF-om oko toga i nadam se da ću u subotu biti u prilici da objavim to. Ovim povećanjem ćemo po prvi put imati više penzije u Srbiji nego što su bile pre krize, pre 2013. godine, više penzije, ali sada na stabilnim osnovama, to je dakle važno", rekla je Brnabićeva.

Predsednica srpske vlade je dodala da će "uz to, između ostalog biti povećane plate i zdravstvenim radnicima i zaposlenima u obrazovanju".

"Tradicionalno dobri odnosi Srbije i Rusije" 

Ana Brnabić je bila jasna po svim pitanjima i istakla da Srbija ne krije svoje odnose sa Rusijom, koji su tradicionalo dobri i sveobuhvatni. 

"Ali, to se ne kosi sa našim strateškim ciljem ulaska u EU. Imamo tradicinalno dobre odnose sa Rusijom, imamo kulturne, verske odnose sa Rusijom, očigledno je da mnogo ljudi u Srbiji vidi Rusiju kao prijatelja, zbog podrške devedesetih godina, protivljenja NATO bombardovanju Srbije", kazala je ona.

Dodaje da je "takođe važno istaći da Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom" i da "zavisi od uvoza gasa iz Rusije".

"Imamo ovaj odnos sa Rusijom koji ni na koji način ne smeta našoj integraciji u EU ili našem strateškom fokusu", ocenila je Brnabićeva.

Na pitanje o međunarodnoj vojnoj saradnji Srbije Ana Brnabić je ponovila da Srbija ne želi da bude deo NATO-a, već da ostane vojno neutralna. 

"Postoji velika razlika između precepcije i činjenica. Precepcija da je Srbija vojno bliža Rusiji nije podržana činjenicama. U 2016. godini Srbija je imala 16 međunarodnih vojnih vežbi, od kojih devet bilateralnih sa Sjedinjenim Američkim Državama, a dve sa Rusojom, dve sa NATO-om i jednu sa Mađarskom. To su brojke, a precepcija govori nešto drugo", rekla je premijerka Srbije.

Ona je takođe navela da se istraživanja o odnosu građana Srbije prema EU kojima raspolaže Vlada Srbije u mnogome razlikuju od juče predstavljenog istraživanja Saveta za regionalnu saradnju.

Premijerka je poručila da podaci Saveta koji govore da "dve trećine građana Srbije nisu za EU" jednostavno - ne mogu biti tačni. 

"Ono što mi vidimo jeste rast poverenja u EU i rast proevrpskog stava srpskih građana. Sada je to oko 49 odsto onih koji podržavaju EU i 66 procenata onih koji su za reforme koje se sprovode na putu ka članstvu u EU", prenela je Brnabićeva evropskim poslanicima. 

"Kosovo izuzetno bitno za Srbiju" 

Na pitanje o odnosu Beograda i Prištine premijerka Srbije je pozvala Kosovo da primeni svoj deo obaveza koje proističu iz Brisleskog sporazuma. Podsetivši da je Srbija još pre četiri i po godine potpisala Briselski sporazum, Brnabićeva je kazala da to nije bilo lako i da je o bila, kako je rekla, veoma hrabra politička odluka.

Ukazala je da zbog odluke da potpiše taj sporazum aktuelni predsednik Srbije, tadašnji premijer, Aleksandar Vučić i danas trpi kritike od desničarskih, ali i onih, kako je rekla, tzv. prodemokratskih snaga.

"Briselski sporazum je bilo veoma teško potpisati, bila je to politički veoma hrabra odluka, čak i danas, čak i tokom kampanje za poslednje predsedničke izbore, koju je vodio aktuelni predsednik (Aleksandar) Vučić, njega su optuživale desničarske stranke, ali i takozvani prodemokratski kandidati zbog potpisivanja Briselskog sporazuma i prodaje Kosova", navela je premijerka.

Brnabićeva je istakla da je "Srbija primenila većinu tačaka Briselskog spoazuma, ali i da je njegova kičma uspostavljanje Zajednice srpskih opština, što nije učinjeno.

"Priština nije čak ni započela rad na tome, dakle Priština nije primenila Briselski sporazum. A Srbiju i dalje pitaju 'kakav je vaš stav oko ovoga', 'hoćete li ih blokirati u Unesku i Interpolu', ali Priština je ta koja ne ispunjava ono što je kičma Briselskog sporazuma", kazala je Brnabićeva.

Istovremeno, ponovila je da Srbija podržava jedinstvo BiH, uz ocenu da se saradnja sa Republikom Srpskom ne kosi takvom principijelnom stavu Srbije kao potpisnice Dejtonskog sporazuma. 

Brnabićeva je na pitanje hrvatskih i slovenačkih poslanika u Evropskom parlamentu odgovorila da je "vrlo ponosna" kada je reč o tome koliko Srbija vodi računa kada su u pitanju ljudska prava i prava manjinskih zajednica.

"Pitanje nacionalnih manjina je važno za Srbiju i Srbija jedan od lidera u Evropi kada je u pitanju zaštita manjinskih prava", izjavila je premijerka Srbije dodavši da u Srbiji ima 26 priznatih nacionalnih manjina, a obrazovanje je obezbeđeno na 15 različitih jezika. 

Na pitanje evropskih poslanika o stanju slobode medija i istraživačkog novinarstva u zemlji, Ana Brnabić kaže da ne vidi nedostatak istraživačkog novinarstva zbog vlasti, ali da vidi nedostatak objektivnog novinarstva. 

"Kada pogledate medijsku scenu, ona je polarizovana na one koji su za vlast i one koji su protiv vlasti", konstatovala je premijerka Srbije u razgovoru sa evropskim parlamentarcima u Briselu. 

Na kraju sesije tokom koje je premijerka Srbije odgovorila na desetak pitanja, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister zahvalio se Brnabićevoj što je odgovarala "na veoma iskren i otvoren način".

"Ovo je posebno prilika da premijer dođe na sastanak Spoljnpolitičkog komiteta Evropskog parlamenta. Srećno u razgovorima danas sa predsednikom Evropske komisije i sutra sa komesarom, srećno u vašem političkom radu i srećno vašoj hrabroj zemlji, ima mnogo ljudi u ovoj sobi koji će podržati proevropsku integraciju Srbije", rekao je predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta.