Rampa za Prištinu u Interpolu

Bez odlučivanja o kosovskom zahtevu za prijem, proći će i ovogodišnja Generalna skupština Interpola – tako su odlučili prištinski zvaničnici.

"Poverenje da Kosovo bude član Interpola već su dale mnoge zemlje, ali to nije dovoljno da bi omogućilo pridruživanje toj organizaciji", rekao je kosovski premijer Ramuš Haradinaj.

Uprkos odustajanju, stavove Beograda o zahtevu Kosova pred članicama Interpola braniće ministar policije.

"Velika diplomatska pobeda Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova je u tome što smo uspeli da ubedimo većinu kolega širom sveta da ne podrže učlanjivanje Kosova i Metohije u Interpol, jer jedino Republika Srbija, kao država koju priznaju Ujedinjene nacije, može da brani boje i da se bori protiv kriminala i korupcije, u okviru ove policijske organizacije", ističe ministar Nebojša Stefanović.

Osim nedostatka podrške, povlačenju zahteva kumovao je i domaćin. Peking, koji ne priznaje kosovsku nezavisnost, tamošnjim zvaničnicima nije poslao vize.

"Prijem je, ove godine, bio nepredvidiv i zato što Generalnoj skupštini u Kini predsedava Rusija. Obe zemlje ne priznaju kosovsku nezavisnost", navodi Pljator Avdiju iz kosovskog centra za bezbednosne situacije.

Kosovo se, ipak, uzda u iduće zasedanje – 2018. u Abu Dabiju. A Beograd nastavlja diplomatsku borbu. Poteze Prištine vidi kao pritisak na briselski dijalog.

"Pokazuju da u samom dijalogu nisu sasvim iskreni kada kažu da hoće da se dogovorom rešava stvar. Kao, s jedne strane su za dogovor, a ovde vidimo da iza leđa pokušavaju nešto mimo dogovora da urade", kaže direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

"Linija tog pritiska su i napori da Kosovo postane članica UN i svih organizacija iz sistema, ali i onih specijalizovanih organizacija koje nisu u sistemu UN. Zašto? Pa zato što je to afirmacija državnosti", smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević. 

Vezu sa Interpolom Kosovo trenutno ostvaruje preko Unmika. Eventualnim članstvom, međutim, imali bi direktnu komunikaciju sa tom organizacijom, uvid u baze podataka, mogućnost raspisivanja međunarodnih poternica.

"Oni onda mogu da stave bilo kog građanina Srbije na poternicu Interpola, uključujući i zvaničnike. To daje moć Kosovu da iz revanšizma, osvete ili kalkulacija, konstruišući optužnice kao u slučaju Olivera Ivanovića, stave nekoga na listu Interpola i tada su sve zemlje u obavezi da postupe po zahtevu članice Interpola", kaže advokat Marko Nicović, bivši načelnik beogradske policije.

"To treba da znači samo da u narednom periodu nastavljamo da istom žestinom branimo naše državne i nacionalne interese", ističe Đurić.

Za prijem u Interpol neophodne su dve trećine glasova prisutnih članica – a, ukupno ih je 190. Do sada, Kosovo je obezbedilo podršku njih 25.